Arheološka istraživanja na rtu Ljubljana traju već šestu godinu, otkrivajući jedinstveni lokalitet sa bogatom istorijom.
Istraživanja su potvrdila prisustvo naselja još iz doba paleolita, kao i trgovinu solju tokom vekova.
Teško je reći da li je uzbudljiviji pejzaž rta Ljubljana, arheološka otkrića studenata i njihovih mentora sa Odeljenja za arheologiju Zadarskog univerziteta ili ono što još kriju humke na prostoru od jednog hektara nekadašnje tvrđave u opštini Ražanac.
Već šestu godinu traju istraživanja ovog jedinstvenog lokaliteta, koji je bio "konzerviran" nekoliko vekova, a pre nekoliko dana započeta su ovogodišnja arheološka iskopavanja.
Ovde ima više skrivenih nego otkrivenih tajni, a možda je najintrigantnije to što su tvrđavom svojevremeno upravljali ivanovci, naslednici krstaša, rimokatolički vojni red nastao u Jerusalimu krajem 11. veka.
Preko monaške odeće ili oklopa nosili su crni plašt sa belim krstom na leđima. Ovo imanje bilo je jedno od njihovih najstarijih na području današnje Republike Hrvatske.
– To je prva tvrđava ivanovaca u Dalmaciji, to se pominje u istorijskim izvorima. Ovde nije bilo templara, iako se i oni pominju, ali to je vrlo slična stvar, takođe se radi o viteškom redu. U svakom slučaju, vrlo brzo ju je preuzela Mletačka Republika. Možemo reći da je bila značajna, imamo najmanje dve crkve i manastir unutar zidina. Nezahvalno je procenjivati koliko je tu ljudi živelo u jednom trenutku, ali sigurno nekoliko stotina – kaže načelnik Odeljenja prof. Dario Vujević, rukovodilac istraživanja i terenske nastave.
Trenutno istražuju područje oko nekadašnje crkve svete Marije, koja se vezuje za srednji i novi vek. Druga crkva je sveta Marcela, koja je bila vidljiva i od ranije omiljeno izletište.
Zašto baš ovde?
Ali, ovde je vrvelo životom i pre i posle ivanovaca. Priča na ovom rtu je mnogo dublja i seže mnogo dalje – u kasnu praistoriju, odnosno kasno liburnsko razdoblje.
– To su potvrdili i pojedini nalazi. Za sada imamo delove kulturnog sloja sa ostacima životnih materijala poput keramičkih posuda. Znamo i po okolini, gde je evidentirano više od 300 grobnih humki iz tog perioda – kaže profesor Vujević.
Od duboke praistorije iz doba paleolita ljudi su ovde dolazili da traže kremen za predmete od kamena, a i u kasnijoj praistoriji počeli su da se ovde naseljavaju. Očigledno se, napominje profesor Vujević, radilo o većim naseljima jer imamo prilično velike dve gradine, kao i veliki broj grobova.
Zašto baš ovde? – pitanje je na koje je lako dati odgovor.
Ovde se vekovima odvijao važan trgovački promet, a najdragoceniji teret bila je so iz brojnih solana na ovom mikropodručju.
– Sve dok se Mletačka Republika nije rešila turske opasnosti posle Kandijskog rata te uništila i napustila tvrđavu – objašnjava profesor.
Vizantijski kastrum?
Za lokalitet se znalo iz istorijskih izvora, ali je bio gotovo potpuno neistražen. Profesor kaže da su u šest godina istraživanja do sada rešili samo neka osnovna pitanja.
– Najvažnije je da smo uspeli da složimo sled građevinskih zahvata i razvoja naselja od praistorije. Neke stvari su bile pretpostavljene, a neke nisu bile ni u primisli. Sada, recimo, znamo da ovde imamo i fazu iz ranog srednjeg veka i kasne antike; verovatno je ovde bio i neki vizantijski kastrum. To su informacije do kojih smo došli našim istraživanjem – kaže profesor.
Na ulazu je stajala kula čiji se ostaci takođe vide.
– Kula je iz mlađih faza naselja, a zemljani nasip predstavlja ostatke velikog zidanog bedema, iako je on takav samo u delovima. Kada su stanovnici napustili tvrđavu u 18. veku i preselili se u današnje selo na obali, kamen su koristili za gradnju kuća, ali dobar deo je i ostao.
Studentkinja treće godine Lucija Pučić prijavila je nalaz. U kamenoj grobnici sa jasno vidljivim skeletom pojavila se minđuša.
– Profesori smatraju da bi ovo mogao biti najbogatiji grob jer je ceo ozidan. Grob je iskopan prošle godine, ja sam nastavila da čistim lobanju. Pronašla sam dosta dislociranih kostiju, što ukazuje na to da je možda bila kosturnica. Kako sam skupljala zemlju, pronašla sam minđušu – kaže Lucija.
Ona dodaje da su skeletu oko kojeg je kopala dali ime Dražen. Zanimljivo, kostur je poseban po još jednom detalju – ima najveću lobanju od svih koje su do sada pronašli. Zaključili smo da je, osim što je bio imućan, to bio neko pametan.
