Lako je poverovati da se dobrota meri velikim gestovima - donacijama, kampanjama, ogromnim odlukama, ljudima koji imaju vremena, veza, novca i hrabrosti više nego mi. Pa onda odložimo sopstvenu plemenitost za neki bolji trenutak. Kad prođu obaveze, kad deca odrastu, kad budemo imali više snage...
Ali, pritisak svakodnevice retko popušta sam od sebe. I zato plemenitost u sebi skriva jednu divnu, skoro bezobrazno jednostavnu istinu: ne morate da budete bogati da biste nekome bili dragoceni. Ne morate da budete savršeni, posebno obučeni za sve, niti sigurni u svaku svoju rečenicu. Ponekad je dovoljno samo da se pojavite.
Recimo, možete da budete ona osoba koja govori redak jezik, koja će na ulazu na neki međunarodni događaj pokazati gostima iz druge zemlje gde da sednu.
Ako su vizuelne umetnosti vaša strast, možete da se pridružite radionici za decu bez roditeljskog staranja i u nekima od mališana probudite do tad skriveni talenat za slikanje.
Ukoliko vi sami više ne možete da istrčite maraton, možete na nekoj trci da pružite flašicu vode umornom učesniku, i to baš u trenutku kada mu se čini da ne može dalje.
Onim danima kada vaše mesto organizuje turističku manifestaciju, pokažite se kao pravi domaćin i gostima predstavite lokalne znamenitosti i gastronomske specijalitete.
Ma, sasvim je u redu i da pomognete starijoj komšinici da popne zembilj sa pijace uz stepenice. Okej je i da dok šetate psa po kraju, pokupite papirić iz trave, samo zato što znate da i park zaslužuje nežnost.
Skoro svaki volonterski rad počinje malom neprijatnošću. Onim pitanjem: „A šta ako se ne snađem?“. Pa se ipak pojavite. I bacite u akciju. I onda shvatite da niko od vas ne traži da budete heroj. Traži se samo da budete čovek. A to, u vremenu u kom svi žure, znači mnogo više nego što deluje na prvi pogled.
Najlepše od svega je što se dobrota ne troši kad se deli. Naprotiv. Vratite se kući umorni, možda promrzli, možda sa blatnjavim patikama ili promuklim glasom, ali nekako lakši. Kao da ste na nekoliko sati izašli iz sopstvenih briga i setili se da svet nije samo niz loših vesti, računa i rokova. Svet je i nepoznata osoba koja vam se osmehne jer ste joj pomogli. Dete koje će vas pamtiti ceo život po tome što je baš od vas naučilo nešto važno. Stariji čovek koji se uspravio jer ga je neko pitao kako je.
Ne čekajte da imate idealan život da biste učinili nešto lepo. Možda baš volontiranje može da predstavlja mali dokaz da lepši život počinje onda kada prestanemo da pitamo šta svet duguje nama, a počnemo da se pitamo kome danas možemo da budemo oslonac – makar i samo desetak minuta.
