Kada čovek ode u penziju, dobije ono o čemu je godinama maštao, a to je - vreme. Samo što to vreme, kad ga odjednom ima previše, ume da postane čudna soba bez prozora. Jutra su duža, telefon ređe zvoni, deca imaju svoje obaveze, unuci svoje ekrane, a komšije svoje brige. I onda se mnogi ljudi, potpuno tiho, zapitaju isto: da li sam ja još nekome potreban?
Jedan čovek, nazovimo ga gospodin sa šeširom, godinama je svakog jutra izlazio po novine. Uvek uredan, uvek tačan, uvek dostojanstven i pomalo tajanstven. Posle smrti supruge, šetnja do kioska postala mu je glavni događaj dana.
Sve dok ga mlada prodavačica nije jedno jutro upitala da li bi mogao da pomogne nekome jednom nedeljno, samo malo, samo koliko može - da čita novine ili romane starijima od sebe koji slabije vide, da popriča s ljudima koji su usamljeni baš kao i on, da sedne, sasluša, bude tu...
Prvi put je otišao iz pristojnosti. Drugi put jer je obećao. Treći put ga je jedna starija gospođa u kolicima dočekala rečenicom: „Baš sam vas čekala.“ I tu se nešto prelomilo. Odjednom više nije bio čovek koji broji dane. Postao je neko koga neko čeka. Neko ko ima razlog da ispegla košulju, ponese bombone u džepu i zapamti gde je stao sa čitanjem priče.
Volontiranje nije rezervisano isključivo za mlade, brze, prepune energije i snage. Ono je za sve koji u sebi nose iskustvo, strpljenje, znanje, osmeh, pažnju. Za starije gospođe koje umeju da nauče mlade majke da zamese testo. Za penzionisane majstore koji znaju da poprave igračku, zategnu šraf ili ispričaju kako se nekad čekalo pismo. Za ljude koji možda sporije hodaju, ali bolje razumeju život.
A isto tako je i za studente, zaposlene, roditelje, one koji imaju 25 i one koji imaju 75. Neko može da pomogne na sportskom događaju, neko na kulturnoj manifestaciji, neko da usmeri izgubljenog turistu, neko da zasadom vrati boju jednom parku, neko samo da bude glas koji kaže: „Niste sami.“
Ma koliko da ste stari, to ne mora da znači da su vaše najbolje godine prošle. Nikad nije kasno da postanete volonter. Kasno je samo ako poverujete u zabludu da vi više nemate šta svetu da date. A istina je da su možda baš znanja, veštine i iskustva koja ste vi stekli tokom života nekome od presudne važnosti.
