Okolina osuđuje, a nauka brani: 3 "lenje" navike koje su zapravo znak inteligencije

Ono što na prvi pogled izgleda kao nedostatak ambicije, biranje linije manjeg otpora ili izbegavanje obaveza, u svetu nauke znači da mozak radi znatno efikasnije.

U društvu u kom se glorifikuje konstantna zauzetost, postoji vrlo kruta mentalna slika o tome kako izgleda uspešna i pametna osoba. Obično se zamišlja neko ko je uvek organizovan, brz na nogama, ko pedantno boji svoj kalendar obavezama, odmah odgovara na imejlove i napreduje isključivo pod pritiskom.

Ipak, ova slika nije samo nerealna, već i potpuno neodrživa, ističe američki psiholog dr Mark Travers, doktor nauka sa Univerziteta Kornel i Univerziteta Kolorado.

- Ljudska kognicija ne funkcioniše kao mašina koja može da radi punim kapacitetom unedogled. U stvarnosti, ljudi koji su istinski inteligentni razumeju da su njihovi mentalni, fizički i emocionalni resursi ograničeni i pažljivo ih štite. Spolja, to nekada može da izgleda pomalo čudno, ponekad kao lenjost - objašnjava dr Travers.

On izdvaja tri takozvane lenje navike koje su, zapravo, potkrepljene ozbiljnim naučnim istraživanjima o inteligenciji.

1. Izbegavanje napornog rada

Ova navika deluje gotovo kontradiktorno - kako bi inteligentna osoba mogla da izbegava naporan rad? Dr Travers objašnjava da se ovde ne radi o lošoj radnoj etici, već o izbegavanju nepotrebnog napora.

- Korišćenje prečica, automatizacija zadataka ili biranje puta najmanjeg otpora zapravo odražavaju nešto mnogo sofisticiranije, a to je efikasnost - kaže dr Travers.

Šta kaže nauka?

U značajnom pregledu iz 2009. godine, objavljenom u časopisu "Neuroscience & Biobehavioral Reviews", istraživalo se ono što je poznato kao hipoteza o neuronskoj efikasnosti inteligencije. Ova teorija sugeriše da osobe sa višom inteligencijom pokazuju manju aktivaciju mozga prilikom obavljanja kognitivnih zadataka. Iako to okolina može pogrešno da protumači kao neangažovanost, to je dokaz da njihov mozak radi efikasnije od mozga drugih.

Inteligentni pojedinci uspevaju tako što dolaze do istog rešenja kao i vredni radnici, samo uz korišćenje znatno manje resursa.

- Zamislite dve osobe na poslu. Jedna mukotrpno prolazi kroz svaki mogući korak, dvaput proveravajući sve usput. Druga primećuje obrazac, preskače suvišne korake i dolazi do rešenja za upola kraće vreme. Neko ko ne zna bolje rekao bi da se druga osoba ne trudi dovoljno. Ali u stvarnosti, prepoznat je najefikasniji put - ističe dr Travers i dodaje:

- Zato su takozvane lenje osobe često one koje smišljaju bolje sisteme: automatizuju ponavljajuće zadatke, dovode u pitanje neefikasne tokove rada, traže prednost. Ono što se naziva lenjošću često je samo vrsta sistemskog razmišljanja koja daje prioritet rezultatima u odnosu na trud.

2. Mnogo spavanja (ili dremanja)

Malo je ponašanja koja su u javnosti snažnije povezana sa lenjošću od dugog spavanja ili dremki tokom dana. Ali neuronauka govori sasvim drugačiju priču i ruši mit o "neumornom geniju" koji žrtvuje san zarad produktivnosti.

Šta kaže nauka?

U studiji iz 2015. godine objavljenoj u časopisu "Scientific Reports", istraživači su ispitali vezu između fluidne inteligencije i obrazaca spavanja – tačnije, nečega što se naziva "vretena za spavanje" tokom popodnevne dremke. To su naleti moždane aktivnosti koji se javljaju tokom određenih faza sna, za koje se veruje da doprinose konsolidaciji pamćenja i učenju.

Istraživači su pronašli pozitivnu vezu između fluidne inteligencije i trajanja ovih faza spavanja. Jednostavno rečeno, osobe sa višom inteligencijom pokazale su obrasce spavanja povezane sa efikasnijom kognitivnom obradom, čak i tokom dremki.

Dr Travers naglašava da oni koji postižu visoke rezultate žestoko štite svoj san jer znaju da to nije pasivan odmor, već aktivan, suštinski proces. San podržava ključne komponente svakodnevnog funkcionisanja:

• konsolidaciju pamćenja,
• emocionalnu regulaciju,
• kreativno rešavanje problema,
• složeno rezonovanje.

- Kada nedostaje san, mozak bukvalno ne može da funkcioniše punim kapacitetom – pažnja posustaje, donošenje odluka se pogoršava, a emocije je teže kontrolisati. Dakle, kada neko rano ide u krevet, kasno ustaje ili redovno dremka, ne treba odmah pretpostaviti lenjost. Za inteligentne ljude ove navike su namerno ulaganje u kognitivne performanse i poštovanje sopstvenih bioloških ograničenja - objašnjava psiholog.

3. Puštanje stvari da teku

U društvu se često cene ljudi koji su stalno angažovani, glasni, koji se suprotstavljaju i imaju spreman odgovor na svaku uvredu ili neprijatnost. Nasuprot tome, pojedinac koji slegne ramenima, izbegava sukob ili povremeno kaže "baš me briga", može da deluje ravnodušno i apatično.

- Međutim, glavna nijansa koju ovo tumačenje previđa jeste da je, u mnogim slučajevima, izbor da se ne reaguje znak emocionalne inteligencije, a ne ravnodušnosti - ističe za "Psychology Today" dr Mark Travers.

Šta kaže nauka?

Nova istraživanja, uključujući studiju iz 2025. godine objavljenu u časopisu "Frontiers in Public Health", sugerišu da su osobe sa višom emocionalnom inteligencijom znatno uspešnije u upravljanju stresom i regulisanju svojih emocija. Autori studije napominju da je jedan od ključnih mehanizama iza ovoga psihološka distanca – sposobnost mentalnog odvajanja od stresora, posebno van posla. Ova sposobnost je snažno povezana sa boljim mentalnim zdravljem i opštim blagostanjem.

Psiholog navodi slikovit primer: dve kolege dobijaju blago kritičan komentar od menadžera. Jedan provodi ostatak dana razmišljajući o tome, premotava film u glavi, oseća frustraciju i smišlja odbrambeni odgovor. Drugi komentar jednostavno konstatuje, izvuče iz njega korisnu informaciju, zanemari ono što smatra suvišnim i nastavi dalje.

- Spoljnom posmatraču ova druga osoba može da deluje ravnodušno ili previše pasivno. Ali u stvarnosti, ona je donela proračunatu odluku: povlačenje iz nečega što nije vredno vremena ili emocionalne energije. To je suština izbora sopstvenih bitaka.

- Ne zaslužuje svaka frustracija odgovor, niti svaki problem mora odmah da se reši. Puštanje stvari da prođu, u ovom kontekstu, znači poznavanje prioriteta. A za inteligentne ljude, ovo je neosporno sredstvo za očuvanje njihovih mentalnih resursa za ono što je zaista važno - zaključuje dr Mark Travers.