Tokom burnih rasprava, mozak reaguje kao da je u opasnosti, a empatija brzo nestaje
Cilj nije izbegavanje sukoba, ali postoje metode koje mogu da povrate kontrolu
U trenutku kada rasprava postane burna, sposobnost za razumevanje drugog ne nestaje zbog nedostatka ljubavi, već zato što mozak greškom procenjuje da se nalazimo u opasnosti.
Čak i stručnjaci čiji je životni poziv razumevanje ljudske psihe nisu imuni na mehanizme koji ljude, u jeku sukoba, pretvaraju u bića vođena isključivo instinktima.
- Moj bivši mi je jednom, usred svađe, rekao da sam najneempatičnija osoba koju je ikada upoznao. Bio je to nizak udarac. Ja sam klinički psiholog. Empatija je bukvalno moj posao - iskrena je doktorka Trudi Mihan, klinički psiholog i predavač na Univerzitetu medicine i zdravstvenih nauka RCSI u Irskoj.
- Ono što verovatno nije znao, a ja sam bila previše "preplavljena" da bih mu u tom trenutku objasnila, jeste da kada se svađamo sa ljudima koje volimo, mozak može nakratko da se okrene protiv nas - kaže dr Mihan.
Kroz analizu ličnog i profesionalnog iskustva, dr Mihan osvetljava koncept poznat kao difuzno fiziološko uzbuđenje, a često se naziva i "emocionalna poplava" – stanje u kojem fiziologija preuzima kontrolu nad razumom.
Emocionalna poplava: Mozak kao "mašina za predviđanje" u mraku
Kada nastupi konflikt sa bliskom osobom, telo često reaguje burno: srce ubrzano lupa, dlanovi se znoje, lice crveni, a telo se trese.
- Istraživači to nazivaju "emocionalnom poplavom". Adrenalin prolazi kroz telo kao da vas juri nešto što želi da vas pojede - priča dr Mihan.
Pozivajući se na rad Lise Feldman Baret, profesorke psihologije na Univerzitetu Nortistern u SAD, dr Mihan navodi da je mozak "zaključan u mračnoj, tihoj kutiji" (lobanji) bez direktnog pristupa spoljašnjem svetu. U takvim trenucima, mozak se oslanja na signale iz čula i prošla iskustva kako bi predvideo opasnost.
- Dakle, kada je moj partner skrenuo pogled tokom svađe – pogled nadole, glava okrenuta – moj mozak nije registrovao samo isključenost. Posegnuo je u prošlost i pronašao mog oca, uglavnom odsutnog i nezainteresovanog, što je identifikovao kao pretnju - objašnjava dr Mihan.
Ukoliko su u prošlosti postojali sukobi, odbacivanje ili trauma, mozak postaje impulsivna mašina za predviđanje koja tumači međuljudske nesuglasice kao opasnost, čak i kada je okruženje potpuno bezbedno.
Od "mi" ka "ja": Trenutak kada empatija isparava
Glavni problem emocionalne preplavljenosti je brzina kojom se fokus menja. Iz stanja zajedništva (mi), svest munjevito prelazi u stanje odbrane sopstvenog integriteta (ja).
- Empatija isparava. Nalazite se u režimu preživljavanja, a ne u režimu odnosa - ističe dr Mihan.
Prema njenim rečima, stanja u kojima se nalazimo ne postoje izolovano – ljudi međusobno regulišu jedni druge, što znači da svaka strana snosi deo odgovornosti za to kako se ona druga oseća.
- Bilo bi zgodno okriviti za sve ovo moju neurologiju ili mog bivšeg partnera što se svađao na način koji me je naveo da se osećam ugroženo. Ali, naša fiziološka stanja ne postoje izolovano. Mi regulišemo jedno drugo, podižemo se ili potiskujemo jedno drugo. Što znači da snosimo deo odgovornosti za ono što se dešava u nervnom sistemu onog drugog - navodi dr Mihan.
Ova dinamika je posebno kritična u odnosu roditelja i deteta. Kada je roditelj već pod stresom, a dete se ponaša nedolično, najkorisnija reakcija bila bi radoznalost – pokušaj da se razume šta se krije iza detetovog ponašanja.
- Međutim, preplavljen roditelj će mnogo verovatnije reagovati grubo ili defanzivno, umesto otvorenošću koja je detetu u tom trenutku zapravo potrebna - piše u časopisu "The Conversation" dr Mihan.
Tri tehnike da se zaustavi "emocionalna poplava"
Iako procesi deluju automatski, postoje alati koji mogu da povrate kontrolu pre nego što mozak potpuno preuzme kormilo. Slede tri ključne strategije.
1. Svest u realnom vremenu
- Prvi korak je da prepoznamo naše unutrašnje stanje dok se ono događa. Sama svest može da uspori emocionalnu reaktivnost. To se neće desiti preko noći, ali učenje da primetite rane fizičke znake poplave – vrućinu, ubrzan puls – daje mali prozor izbora pre nego što mozak preuzme kontrolu - savetuje dr Mihan.
2. Kognitivna reprocena
Ovaj proces podrazumeva svesno ubacivanje drugačije priče između okidača i odgovora.
- Na primer, kada kolega uzdahne uz pitanje: "Da li nam je zaista potreban sastanak o ovome?", mozak će odmah ponuditi jedno, često negativno tumačenje. Reprocena pita: šta bi još moglo da bude istina ovde? - navodi dr Mihan.
Ovde nije reč o potiskivanju osećanja - što bi samo povećalo preplavljenost, već o širenju spektra mogućih odgovora.
3. Fizička distanca
Kada sve ostalo zakaže i racionalni razgovor postane nemoguć, najmoćnija intervencija je ujedno i najjednostavnija: napuštanje prostorije.
- Ne tako što ćete se opirati ili zalupiti vratima, već tako što ćete se unapred dogovoriti oko reči ili fraze koja znači: "Potrebna mi je pauza. Ne napuštam te" - savetuje dr Mihan.
Pravilo od 20 minuta
Ključni faktor za efikasnu pauzu je vreme. Naučno je potvrđeno da je telu potrebno najmanje 20 minuta da se vrati u početno stanje nakon emocionalnog šoka.
- Pauza treba da bude prava - najmanje 20 minuta - dovoljno duga da se telo vrati u početno stanje, i da se provede radeći nešto što zaista odvlači pažnju, umesto ponavljanja svađe u glavi.
- Ovo funkcioniše i za roditelje. Kratko se udaljiti i objasniti detetu da ga ne kažnjavate već da se pregrupišete je mnogo bolji model nego naporno napredovanje dok ste preplavljeni - kaže dr Mihan.
Biofidbek kao pomoćni alat
Za one koji teško prepoznaju sopstvene fiziološke signale, tehnologija može biti od pomoći. Doktorka Mihan podseća na rad čuvenih istraživača Džona i Džuli Gotman, koji su koristili pulsne oksimetre (uređaje koji mere puls i nivo kiseonika) kako bi pratili reakcije parova tokom svađa.
Korišćenje sličnih, jednostavnih uređaja kod kuće može da posluži kao konkretan način za učenje samosmirivanja pre nego što emocionalna poplava uzme maha. Kada uređaj pokaže drastičan skok pulsa, to je objektivan znak da je vreme za prekid rasprave.
Cilj nije izbegavanje sukoba
Cilj ovih metoda nije potpuno izbegavanje sukoba. Trvenje i neslaganje je prirodan i neizbežan deo svih ljudskih odnosa - od romantičnih, preko porodičnih, do profesionalnih. Pokušaj da se sukob eliminiše bio bi kontraproduktivan i iscrpljujući.
- Cilj je ostati dovoljno prisutan i dovoljno regulisan da biste zadržali empatiju čak i kada vam mozak govori da bežite - ističe dr Mihan.
Na kraju, razumevanje bioloških razloga zašto u afektu postajemo neempatični nije opravdanje, već neophodan početak za promenu i dublje razumevanje sa onima koje volimo.
- Moj bivši nije bio sasvim u krivu. U tom trenutku, preplavljena i uplašena, verovatno nisam bila empatična. Ali volela bih da mislim da razumem zašto, i da je razumevanje, barem, početak - poručuje dr Trudi Mihan.