Kako prepoznati pravu empatiju: Kada je posedovanje dara za čitanje tuđih emocija blagoslov, a kada izazov

Empati su ljudi koji imaju izuzetnu sposobnost da prepoznaju i osete emocije drugih. Oni ne samo da razumeju tuđa osećanja, već ih često i preuzimaju na sebe, što im omogućava da se duboko povežu sa ljudima. Ova osobina može da bude izuzetno vredna, jer empate često pružaju podršku i utehu onima kojima je to potrebno. Međutim, biti empata nosi i izazove.

Konstantno upijanje tuđih emocija može da dovede do emocionalnog iscrpljenja, otežanog postavljanja granica i potrebe za pažljivim upravljanjem sopstvenim mentalnim zdravljem. Upravo zbog toga je važno da se nauči kako da se prepoznaju sopstvene granice, kao i kako se zaštiti i razviti veštine koje omogućavaju balans između davanja podrške drugima i očuvanja sopstvene dobrobiti.

Naučna zajednica je podeljena kada je reč o tome da li istinske empate, ljudi koji mogu da se povežu sa emocijama okoline i preuzmu ih, zaista postoje, iako mnogi tvrde da poseduju takve sposobnosti.

Poznato je da su istraživači otkrili u mozgu takozvane ogledalne neurone, koji mogu da pomognu u tome da se preslikavaju emocije ljudi sa kojima dolazimo u kontakt. Čini se i da neki ljudi imaju veći broj ogledalnih neurona od drugih, što ukazuje na mogućnost da empate zaista postoje.

Znaci da je neko empata

Neke od najčešćih osobina empata uključuju:

1. Empatija

Nema sumnje da su neki ljudi skloniji empatiji od drugih. Svi smo u životu upoznali nekoga ko je imao poseban dar da "čita" osećanja, isto kao što smo upoznali i ljude koji deluju potpuno odvojeno od emocija okoline.

2. Intuicija

Empate često imaju snažno razvijen osećaj intuicije. Veruju svojim instinktima i često se oslanjaju na unutrašnji osećaj prilikom donošenja odluka.

Zato što su izuzetno usklađeni sa emocijama drugih, mogu da uoče suptilne informacije ili signale koji im pomažu da se lakše usmere i odluče.

3. Brižnost

Ljudi koji sebe opisuju kao empate obično duboko brinu o drugima. Razumeju potrebe, želje i strahove sa kojima se drugi suočavaju, pa teže tome da obezbede da se ljudi oko njih osećaju sigurno, zaštićeno i zadovoljno.

Zbog toga ih drugi često opisuju kao nežne ili dobrodušne. Ipak, ova osobina ponekad može da oteža empatama da postave jasne granice u odnosima.

4. Osetljivost

Empate nisu osetljive samo na emocije, već često primećuju i druge aspekte okruženja. To znači da mogu da budu svesniji prizora, zvukova, mirisa i drugih fizičkih nadražaja koje drugi ljudi možda i ne registruju.

Kao posledica toga, empate može više da uznemiri određeni mirisi ili da ih buka u okolini lakše omete.

Kako utvrditi da li ste empata

Može da se počne postavljanjem pitanja o tome koliko se lako povezujete sa drugima, kao i o tome kako fizički i emotivno reagujete na snažne emotivne događaje koji se odvijaju u vašoj blizini. Ukoliko je odgovor "da" na većinu ili na sva ova pitanja, postoji velika verovatnoća da ste empata:

• Da li često preuzimate stres drugih ljudi?
• Da li su vas ranije optuživali da ste previše osetljivi?
• Da li se osećate preplavljeno u gužvi ili na mestima sa mnogo ljudi?
• Da li bi vas drugi opisali kao empatičnu osobu?

Pošto ne postoji precizno definisan kriterijum za to da li je neko empata, odgovor na ovo pitanje je u potpunosti subjektivan i na kraju može da zavisi od toga da li sami sebe smatrate empatičnom osobom.

Šta je poremećaj empata

Niz psihijatrijskih poremećaja može da bude povezan sa deficitom empatije, uključujući granični poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti i poremećaje iz autističnog spektra. To može da rezultuje smanjenim razumevanjem emocija i emocionalnog stanja drugih ljudi.

Prednosti biti empata

Postoje očigledne prednosti kada je osoba veoma usklađena sa emocionalnim iskustvima drugih. Ako može da se poveže sa osećanjima ljudi oko sebe, trebalo bi da bude i u boljoj poziciji da podrži i brine o ljudima koji su joj najvažniji.

Svest o tome da se druga osoba oseća tužno, usamljeno ili uplašeno, čak i ako to spolja ne pokazuje, stavlja empatu u položaj da joj pomogne - stiče njeno poverenje i postaje osoba na koju može da se osloni u budućnosti.

To može da učini da bude bolji partner i prijatelj i da doprinese jačanju odnosa.

Kada je osoba ovako usklađena takođe znači da može lako da prepozna lažova. Empate ne moraju da brinu da će da budu iskorišćene jer se daju lako prevariti, niti su podložni manipulaciji. A kada se to ipak dogodi, razlog je što su ignorisali svoje prvobitne instinkte o nekoj osobi, a ne zato što nisu uopšte primetili znake upozorenja.

Izazovi ljudi koji su empate

Naravno, postojanje duboke povezanosti sa emocijama drugih ljudi nosi i određene izazove. Većina literature o empatama sugeriše da se lako osećaju preplavljeno u gužvama ili na emotivno nabijenim događajima (poput venčanja i sahrana), jer upijaju emocije ljudi oko sebe poput sunđera. Nije teško da se zamisli koliko to brzo može da postane iscrpljujuće u određenim situacijama.

Empatama takođe može da bude teško da se opuste ako stalno nose tuđe emocije. Oni mogu da imaju problema sa snom ili očuvanjem sopstvenog mentalnog zdravlja ukoliko ne pronađu način da balansiraju spoljašnje uticaje koje neprestano primaju.

Na kraju, postoje ljudi kojima nije prijatno što im deluje da lako "čitaju". Niko ne želi uvek da bude otvorena knjiga, i dok empata možda misli da samo pokušava da pomogne, neki mogu da smatraju da su njena zapažanja o njihovim osećanjima i emocijama nametljiva i nepoželjna.

Kako se zaštititi ako ste empata

Ukoliko se osoba prepoznaje u opisu empate i stalno preuzima emocije drugih, važno je da nauči kako da zaštiti sopstvenu psihu i uspostavi distancu od spoljnog sveta kako bi mogla da udahne, izleči se i doživi sopstvene emocije.

Pronalaženje vremena za sebe

To može da znači pronalaženje vremena da se bude sami u prirodi, gde neće da bude preplavljena tuđim osećanjima ili stresom. Ili može da uključuje pronalaženje muzike ili meditativne rutine koja joj pomaže da se resetuje i ponovo uspostavi unutrašnji centar.

Empate takođe treba da rade na tome da prepoznaju kada i kako da izgrade lične "zidove" kako ne bi stalno apsorbovale emocije ljudi oko sebe. Ovo nije lako, jer postavljanje granica verovatno nije prirodno za empate koje su toliko usmeren na pomaganje. Ipak, uspostavljanje zdravih granica je neophodno za mentalno zdravlje i dobrobit - posebno za empatu.

Vežbanje meditacije može da bude dobar način da se ovo nauči. Fokusiranjem uma i učenjem kako da se isključe spoljašnje distrakcije, može da ojača sposobnost da se isto učini kada emocije koje se primaju od drugih postanu previše intenzivne.

Pažljivo biranje sa kim se provodi vreme

Postoje određene osobe od kojih je bolje da se drži distanca. Pošto empate upijaju tuđa osećanja, ako provode previše vremena u društvu toksičnih ličnosti može da deluje kao da se "toksini" talože iznutra.

Postoje ljudi kojima ne može da se pomogne i od kojih je bolje da se drže podalje i to je u redu. Prepoznavanje toga i poštovanje sopstvenih granica jedan je od najboljih načina da se sačuva mentalno zdravlje i dobrobit.

Na kraju, traženje pomoći stručnjaka nikada nije loša ideja. Ako se empatična osoba stalno oseća preplavljeno ili iscrpljeno zbog emocija koje doživljava kada izađe iz svog doma, možda bi trebalo da razvije alate koji će da joj pomognu da se s tim nosi. Stručnjak za mentalno zdravlje može da joj pomogne da razvije te alate.

Na taj način može da nauči kako da iskoristi svoje sposobnosti empate na pravi način, kada ima dovoljno emocionalnog kapaciteta da podrži i brine o onima kojima je to najpotrebnije.

Kako postati empatičniji

Ako želite da unapredite svoje sposobnosti empata, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste svakodnevno postajali empatičniji.

• Zainteresovanost za druge podrazumeva primećivanje njihovog ponašanja, uključujući ono što govore i njihov govor tela, kao i aktivno slušanje onoga što imaju da kažu.
• Sagledavanje situacije iz perspektive druge osobe omogućava istinsko razumevanje i osećanje emocija koje ona doživljava. Empate to često rade prirodno, ali sposobnost empatije može dodatno da se razvija aktivnim razmišljanjem o tome kako bi bilo biti na mestu druge osobe.
• Otvorenost prema drugima uključuje izražavanje sopstvenih osećanja i pružanje prostora da i oni podele svoje emocije, čime se gradi međusobno poverenje i dublja emocionalna povezanost.

(Verywell Mind)