Simptomi reakcije "bori se ili beži": Prirodno reagovanje tela na stres može biti i štetno i korisno

Reakcija „bori se ili beži“ je prirodna, automatska reakcija organizma na stres ili opasnost. Ona pokreće fiziološke promene, poput ubrzanog rada srca i zategnutih mišića, koje pripremaju telo da se suoči sa izvorom stresa.

Ova reakcija može da bude korisna na kratke staze, ali ako traje predugo bez prilike da se telo opusti, može da ima negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje.

Kako funkcioniše reakcija "bori se ili beži"

Reakcija "bori se ili beži", poznata i kao akutna stresna reakcija, odnosi se na fiziološki odgovor koji se javlja kada se osoba nađe u situaciji koja deluje mentalno ili fizički zastrašujuće ili stresno. Ovu reakciju pokreće oslobađanje hormona koji pripremaju telo da se suoči sa pretnjom ili da pobegne na sigurno.

Postoje tri faze reakcije "bori se ili beži":

• Faza alarma: U ovoj fazi centralni nervni sistem se aktivira i priprema telo za borbu ili bekstvo.
• Faza otpora: U ovoj fazi telo pokušava da se vrati u ravnotežu i oporavi od početnog, pojačanog odgovora na stres.
• Faza iscrpljenosti: Ako se prve dve faze ponavljaju tokom dužeg vremena, na primer kod hroničnog stresa, organizam može da postane iscrpljen i da počne da slabi.

Fiziološke promene

Iznenadno oslobađanje hormona aktivira simpatički nervni sistem kao odgovor na akutni stres. Hormoni koji učestvuju u reakciji "bori se ili beži" uključuju adrenokortikotropni hormon i hormon koji oslobađa kortikotropin.

Ovi hormoni podstiču simpatički nervni sistem da stimuliše hipofizu i nadbubrežne žlezde, što pokreće oslobađanje kateholamina, uključujući:

• adrenalin
• noradrenalin
• kortizol

Ovaj lanac reakcija dovodi do različitih promena u organizmu, među kojima su povećani:

• broj otkucaja srca
• krvni pritisak
• brzina disanja.

Organizam može da ostane u stanju "bori se ili beži“ od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon što opasnost prođe. Toliko je obično potrebno da parasimpatički nervni sistem vrati telo na nivo pre uzbuđenja.

• Simpatički nervni sistem pokreće ovu reakciju.
• Parasimpatički nervni sistem pomaže telu da se smiri nakon što opasnost prođe.

Zašto postoji ova reakcija

Izraz "bori se ili beži“ predstavlja izbor koji sudrevni preci imali kada bi se suočili sa opasnošću u svom okruženju - da se bore ili da pobegnu. U oba slučaja, fiziološki i psihološki odgovor na stres priprema telo da reaguje na pretnju.

Dvadesetih godina 20. veka američki fiziolog Valter Kanon prvi je opisao ovu reakciju, On je uočio da niz brzih reakcija u organizmu pomaže mobilizaciji telesnih resursa kako bi se telo suočilo sa opasnim situacijama.

Danas se reakcija "bori se ili beži" smatra delom prve faze Opšteg adaptacionog sindroma teorije o stresu koju je razvio Hans Sele, a koja opisuje način na koji organizam reaguje na stres.

Kako prepoznati da reakciju "bori se ili beži"

Fizički znaci koji mogu da ukazuju na to da se aktivirala reakcija „bori se ili beži“ uključuju:

• Proširene zenice: U trenucima opasnosti telo se priprema da postane svesnije okruženja. Širenje zenica omogućava da više svetlosti uđe u oči, što poboljšava vid i percepciju prostora.
• Bleda ili zacrvenjena koža: Tokom ove reakcije smanjuje se protok krvi ka površini kože, dok se povećava dotok krvi u mišiće, mozak, ruke i noge. Zbog toga lice može da postane bledo ili da se naizmenično pojavljuje bledilo i crvenilo dok krv brže dolazi do glave i mozga. Istovremeno se povećava i sposobnost zgrušavanja krvi kako bi se sprečio prekomeran gubitak krvi u slučaju povrede.
• Ubrzan rad srca i disanje: Otkucaji srca i brzina disanja se povećavaju kako bi telo dobilo više energije i kiseonika potrebnih za brzu reakciju na opasnost.
• Drhtanje: Mišići postaju napeti i spremni za akciju, što može da izazove drhtanje ili podrhtavanje tela.

Tokom suočavanja sa zastrašujućom situacijom, telo reaguje ubrzanim radom srca, ubrzanim disanjem, dok mišići postaju napeti i spremni za akciju.

Zašto ova reakcija može biti korisna

Reakcija „"bori se ili beži“ ima ključnu ulogu u suočavanju sa stresom i opasnostima u okruženju. Kada smo pod pretnjom, ona priprema telo da se bori ili pobegne.

Pripremajući telo za akciju, ova reakcija pomaže osobi da bude spremnija da funkcioniše pod pritiskom. Stres koji nastaje u takvim situacijama ponekad može da bude i koristan jer povećava verovatnoću kod čoveka da se uspešno izbori sa pretnjom.

• Bolji učinak: Ovakva vrsta stresa može da pomogne osobi da bolje funkcioniše u situacijama u kojima je potrebno da postigne dobar rezultat, na primer na poslu ili u školi.
• Podsticanje prosocijalnog ponašanja: Neki stručnjaci smatraju da ova reakcija može da ima i pozitivnu društvenu ulogu kada se impuls borbe protiv drugih preobrazi u želju da se oni zaštitite. To može da bude korisno kada reakciju pokreću snažne emocije poput besa ili straha.
• Veće šanse za preživljavanje: U situacijama koje ugrožavaju život, ima ključnu ulogu u preživljavanju. Pripremajući telo za borbu ili bekstvo, povećava se verovatnoća da osoba izbegne opasnost i sačuva život.

Kada postaje štetna

Iako ova reakcija nastaje automatski, to ne znači da je uvek tačna. Ponekad čovek može da reaguje ovako čak i kada stvarne pretnje nema.

To se dešava jer može da bude pokrenuta i stvarnim i zamišljenim pretnjama. Fobije su dobar primer kako ova reakcija može lažno da se aktivira kada osoba percipira pretnju koja zapravo ne postoji.

Stalno stanje „bori se ili beži“, na primer kada se osoba suočava sa ponovljenim stresorima, može takođe da bude štetna po zdravlje. Hronični stres može da poveća rizik od:

• Hroničnog umora
• Depresije
• Problema sa varenjem
• Glavobolja i migrena
• Infarkta i moždanog udara
• Povišenog krvnog pritiska i nivoa holesterola
• Metaboličkih poremećaja, poput dijabetesa i gojaznosti
• Smanjene funkcije imunog sistema
• Problema sa reprodukcijom i seksualnom funkcijom
• Pogoršanih problema sa disanjem, poput astme.

Uobičajeni primeri

Reakcija "bori se ili beži" može da se javi pred neposrednom fizičkom opasnošću, na primer kada se tokom jutarnjeg džoginga naiđe na psa koji reži. Takođe, može da bude pokrenuta psihološkom pretnjom, poput pripreme za veliku prezentaciju u školi ili na poslu.

Još jedan primer je situacija kada osoba koja se boji visine mora da ode na poslednji sprat solitera da bi prisustvovala sastanku. Telo može da pređe u stanje visokog uzbunjivanja, sa ubrzanim radom srca i disanja. Ako je reakcija intenzivna, može da dovede do napada panike.

Kako se smiriti nakon aktiviranja reakcije "bori se ili beži"

Razumevanje prirodne reakcije tela "bori se ili beži" može da pomogne u suočavanju sa takvim situacijama. Kada osoba primeti da postaje napeta, može da počne da traži načine da smiri telo i opusti se.

Načini za smirivanje reakcije "bori se ili beži" su:

• Razvijanje zdrave mreže podrške
• Vežbanje tehnika relaksacije
• Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću
• Prioritetno obezbeđivanje kvalitetnog sna
• Praktikovanje tehnika dubokog disanja.

(Verywell Mind)