Simptomi problema sa hipofizom: Mala ali moćna žlezda u turskom sedlu, čiji su hormoni važni za mnogo funkcija u telu

Hipofiza je mala, ali moćna žlezda, odgovorna za nekoliko različitih hormona koji utiču na mnoge aspekte tela i zdravlja.

Hipofiza je mala endokrina žlezda veličine zrna graška koja se nalazi u osnovi mozga, ispod hipotalamusa. Nalazi se u svojoj maloj komori ispod mozga, poznatoj kao tursko sedlo (sella turcica). Deo je endokrinog sistema i zadužena je za proizvodnju nekoliko esencijalnih hormona.

Ona oslobađa nekoliko važnih hormona i kontroliše funkciju mnogih drugih endokrinih žlezda. Govori i drugim žlezdama endokrinog sistema da oslobađaju hormone.

Žlezda je organ koji proizvodi jednu ili više supstanci, kao što su hormoni, digestivni sokovi, znoj ili suze a endokrine žlezde oslobađaju hormone direktno u krvotok.

Hormoni su hemikalije koje koordiniraju različite funkcije u telu tako što prenose poruke kroz krv do različitih organa, kože, mišića i drugih tkiva. Ovi signali govore telu šta da radi i kada da to radi.

Bez hipofize može da se živi ako se uzimaju lekovi koji nadoknađuju hormone hipofize koji nedostaju. Oni su veoma važni za održavanje nekoliko telesnih funkcija, te nelečeni nedostatak svih hormona hipofize je opasan po život.

Dva dela hipofize

Zdrava hipofiza ima manje od jednog grama i otprilike je veličine zrna graška ili pasulja.

Hipofiza je podeljena na dva glavna dela:

• prednji režanj - sastoje se od epitelnih ćelija koje luče hormone i povezani su sa hipotalamusom krvnim sudovima. Prednji režanj hipofize je veći od zadnjeg režnja i čini oko 80 odsto ukupne težine hipofize.
• zadnji režanj - sastoji se od nemijeliniziranih sekretornih neurona i povezan je sa hipotalamusom preko nervnog trakta.

Sa hipotalamusom je povezana preko stabljike krvnih sudova i živaca.

Hormoni koje proizvodi hipofiza

Prednji režanj hipofize proizvodi i oslobađa:

• Adrenokortikotropni hormon (ACTH ili kortikotrofin) - ACTH igra ulogu u tome kako telo reaguje na stres. Stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol- hormon stresa, koji ima mnoge funkcije, uključujući regulisanje metabolizma, održavanje krvnog pritiska, regulisanje nivoa glukoze u krvi - šećera u krvi, i smanjenje upale.
• Folikulostimulirajući hormon (FSH) - kod muškaraca, FSH stimuliše proizvodnju spermatozoida, a kod žena jajnike da proizvode estrogen i ima ulogu u razvoju jajnih ćelija. Ovo je poznato kao gonadotropni hormon.
• Hormon rasta (GR) - pomaže deci da rastu. Kod odraslih, hormon rasta pomaže u održavanju zdravih mišića i kostiju i utiče na raspodelu masti. On utiče i na metabolizam, kako telo pretvara hranu u energiju.
• Luteinizirajući hormon (LH) - LH stimuliše ovulaciju kod žena i proizvodnju testosterona kod muškaraca. Poznat je i kao gonadotropni hormon zbog uloge koju igra u kontroli funkcije jajnika i testisa, poznatih kao gonade.
• Prolaktin - prolaktin stimuliše proizvodnju majčinog mleka (laktaciju) nakon porođaja. Može uticati na plodnost i seksualne funkcije kod odraslih.
• Hormon koji stimuliše štitnu žlezdu (TSH) -TSH stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi hormone koji upravljaju vašim metabolizmom, nivoom energije i nervnim sistemom.

Zadnji režanj hipofize skladišti i oslobađa sledeće hormone, ali ih proizvodi hipotalamus:

• Antidiuretički hormon (ADH ili vazopresin) - ovaj hormon reguliše ravnotežu vode i nivo natrijuma u telu.
• Oksitocin - hipotalamus proizvodi oksitocin, a hipofiza ga skladišti i oslobađa. Oksitocin pomaže porođaju da napreduje šaljući signale materici da se kontrahuje. Uzrokuje protok majčinog mleka i utiče na vezu između roditelja i bebe. Oksitocin ima ulogu i u kretanju spermatozoida.

Funkcija hipofize

Glavna funkcija hipofize je proizvodnja i oslobađanje nekoliko hormona koji pomažu u obavljanju važnih telesnih funkcija, kao što su:

• Rast
• Metabolizam
• Reprodukcija
• Reakcija na stres ili traumu
• Laktacija
• Ravnoteža vode i natrijuma (soli)
• Porođaj.

Kako hipotalamus i hipofiza međusobno deluju

Hipofiza i hipotalamus čine hipotalamus-hipofizni kompleks koji služi kao centralni komandni centar mozga za kontrolu vitalnih telesnih funkcija.

Hipotalamus je deo mozga koji je zadužen za neke od osnovnih funkcija tela. On šalje poruke autonomnom nervnom sistemu, koji kontroliše stvari poput krvnog pritiska, otkucaja srca i disanja. On govori i hipofizi da proizvodi i oslobađa hormone koji utiču na druge delove tela.

Hipotalamus proizvodi hormone kako bi komunicirao sa hipofizom i stimulisao je, a to su:

• Kortikotropin-oslobađajući hormon (CRH)
• Dopamin
• Gonadotropin-oslobađajući hormon (GnRH)
• Hormon koji oslobađa hormon rasta (GHRH)
• Somatostatin
• Tirotropin-oslobađajući hormon (TRH).

Pošto vaša hipofiza i hipotalamus tako blisko sarađuju, ako se jedna od njih ošteti, to može uticati na hormonsku funkciju druge.

Uticaj hipofize na druge organe i žlezde

Hormoni koje hipofiza oslobađa imaju uticaj na mnoge delove tela, posebno na:

• Štitnu žlezdu
• Organe reproduktivnog sistema, uključujući jajnike i testise
• Nadbubrežne žlezde.

Stanja i poremećaji povezani sa hipofizom

Nekoliko stanja može uticati na funkciju hipofize ili biti pod uticajem njene funkcije.

Četiri glavne kategorije problema vezanih za hipofizu su:

• Adenomi hipofize - benigna (nekancerogena) izraslina na hipofizi. Čini 10 do 15 odsto svih tumora koji se razvijaju unutar lobanje. Adenomi hipofize obično sporo rastu, ali ako preveliko narastu, mogu vršiti pritisak na obližnje strukture i izazvati simptome. Takođe mogu kompresovati optički nerv i dovesti do poremećaja vida (gubitka perifernog vida). Tumori hipofize koji preveliko rastu i/ili oslobađaju hormone zahtevaju lečenje, koje obično uključuje operaciju.
• Hipopituitarizam - stanje u kojem nedostaje jedan, više ili svi hormoni koje proizvodi hipofiza. Većina slučajeva hipopituitarizma uključuje nedostatak jednog hormona. Nedostatak dva ili više hormona hipofize naziva se panhipopituitarizam. Ovo se obično dešava nakon operacije hipofize ili zračenja mozga. Hipopituitarizam je najčešće uzrokovan nekom vrstom oštećenja hipofize ili hipotalamusa. Lečenje hipopituitarizma podrazumeva nadoknadu nedostajućih hormona i praćenje nivoa putem analiza krvi.
• Hiperpituitarizam - javlja se kada hipofiza proizvodi previše jednog ili više hormona. Često je uzrokovan funkcionišućim/sekretorskim adenomom hipofize (nekancerogenim tumorom). Specifična stanja koja uključuju višak hormona hipofize uključuju su akromegalija, gigantizam, Kušingova bolest, hiperprolaktinemija...
• Sindrom praznog sedla - retko stanje u kojem se hipofiza spljošti ili smanji zbog problema sa turskim sedlom (sella turcica), koštanom strukturom u osnovi mozga koja okružuje i štiti hipofizu.

Simptomi problema sa hipofizom

Veliki adenomi hipofize (makroadenomi), koji su benigni (nekancerozni) tumori koji se razvijaju na hipofizi, mogu vršiti pritisak na obližnja tkiva ili ih oštetiti. To može izazvati sledeće simptome:

• Problemi sa vidom (gubitak perifernog vida)
• Glavobolje
• Hormonski disbalans zbog viška ili nedostatka hormona hipofize

Neravnoteža hormona hipofize može izazvati mnogo različitih simptoma u zavisnosti od toga koji je hormon pogođen, uključujući:

• Nedostatak rasta ili prekomerni rast kod dece
• Muška i ženska neplodnost
• Neredovne menstruacije
• Neobjašnjivo povećanje telesne težine ili gubitak težine
• Depresija i/ili anksioznost.

Kako održati zdravlje hipofize

Najbolji način da se održi dravlje hipofize jeste da se zaštiti glava. Povrede glave i traumatske povrede mozga (TPM) mogu oštetiti hipofizu, što može prouzrokovati da ona oslobađa premalo ili višak hormona.

(Cleveland Clinic)