Čuveni glumac IDE NA EUTANAZIJU, rutinska operacija kile mu UNIŠTILA ŽIVOT: "Čovek zna kad mu je KRAJ, više ne mogu da izađem iz kuće, svi moji sistemi OTKAZUJU"

Glumac je godinama bio poznat po radu na pozorišnim adaptacijama dela Oskara Vajlda, za koje je dobijao priznanja i pozitivne kritike. Njegova karijera naglo je prekinuta nakon rutinske operacije uklanjanja preponske kile 2023. godine, tokom koje mu je ugrađena hirurška mrežica, a zbog poslednica želi da život okonča eutanazijom.

Hronični bolovu i stomaku i neurološki poremećaji

Nakon zahvata pojavili su se ozbiljni zdravstveni problemi. Prema njegovim navodima, razvili su se hronični bolovi u stomaku, kao i urološki i neurološki poremećaji. Istovremeno je došlo do značajnog gubitka telesne težine i opšteg pogoršanja zdravstvenog stanja. Zbog simptoma, prestao je da izlazi iz kuće i prekinuo je profesionalne aktivnosti.

U potrazi za uzrokom i rešenjem, Deni je otišao u Sjedinjene Američke Države, gde je obavljena operacija uklanjanja implantata. Iako je nakon zahvata zabeleženo privremeno poboljšanje, zdravstvene tegobe su se ubrzo vratile.

Lekari su potom izneli sumnju na ASIA sindrom (autoimuni/autoinflamatorni sindrom izazvan adjuvansima), retku imunološku reakciju organizma na strane materijale poput hirurških implantata. Ova dijagnoza nije zvanično priznata u Francuskoj, dok je proizvođač ugrađene mrežice odbacio odgovornost za komplikacije koje je Deni naveo.

Tokom narednog perioda, Deni je počeo javno da govori o svom zdravstvenom stanju. Objavljivao je svedočenja o simptomima i ukazivao na iskustva drugih pacijenata sa sličnim problemima. Pokrenuo je grupu koja okuplja obolele i zalaže se za veće informisanje o rizicima hirurških mrežica i implantata.

Najavio je i pravne korake protiv proizvođača, kao i učešće u kolektivnoj tužbi zbog, kako tvrdi, medicinskih propusta i nedovoljnog informisanja pacijenata o mogućim posledicama zahvata.

"Lečenje nema više efekta"

Kako mu se zdravstveno stanje dodatno pogoršavalo, počeo je javno da govori o mogućnosti okončanja života. U intervjuu za francuski list "Le Dauphiné Libéré" izjavio je da smatra da dalji pokušaji lečenja nemaju efekta.

"Više ne mogu da izađem iz kuće, nemam društveni život, nemam nikakav život. Više nemam ništa što bi predstavljalo dostojanstvo ljudskog života. Znao sam da umirem... Svi moji sistemi su počeli da otkazuju. Čovek u dubini duše zna kada je osuđen na kraj. Ne želim da ležim u bolnici priključen na desetine cevi", rekao je on.

Tokom 2026. godine započeo je zvaničnu proceduru za eutanaziju u Belgiji, zemlji u kojoj je ovaj postupak zakonski regulisan i dozvoljen pod određenim uslovima. Kao ključne razloge naveo je kontinuiran fizički bol, pogoršanje opšteg stanja i potpuni gubitak, kako je naveo, osnovnih elemenata dostojanstvenog života.

Istovremeno, nastavio je javno delovanje. Iako se povukao sa scene i više ne nastupa, nastavio je da daje intervjue i objavljuje zapise o svom stanju i svakodnevici. Njegov slučaj privukao je pažnju medija, a list "Le Monde" ga je 2025. godine opisao kao umetnika koji je, uprkos bolesti, nastavio da režira iako više nije mogao da nastupa.

Slučaj Denija otvorio je širu javnu raspravu u Francuskoj o bezbednosti rutinskih hirurških zahvata, kontroli medicinskih implantata, odgovornosti proizvođača i zdravstvenog sistema, kao i o pravima pacijenata koji žive sa hroničnim bolom. Istovremeno, njegova odluka o eutanaziji pokrenula je i debatu o etičkim i pravnim aspektima tog postupka.