Kada dnevna dremka postaje crvena zastavica a ne deo starenja: Obrasci dremanja kao signal narušenog zdravlja

Dremke mogu da poboljšaju budnost, vreme reakcije, pamćenje i rešavanja problema. Kratki popodnevni odmori mogu da nadoknade deo štete koju uzrokuje nedostatak sna, pa čak i da pomognu u smanjenju rizika od demencije.

Međutim, nova studija koja je 20. aprila 2026. godine objavljena u naučnom časopisu Jama Network Open, sugeriše da bi kod starijih osoba određeni obrasci dremke mogli biti znak upozorenja na koji vredi obratiti pažnju.

Istraživači u SAD su otkrili da je dugotrajno dremanje tokom dana, posebno ujutru, povezano sa višim stopama smrtnosti kod starijih osoba.

- Naša studija je jedna od prvih koja pokazuje vezu između objektivno izmerenih obrazaca dremke i smrtnosti, i sugeriše da postoji ogromna klinička vrednost u praćenju obrazaca dremke kako bi se rano otkrila zdravstvena stanja - kaže prvi autor Čenlu Gao, naučnica za san u bolnici Masačusets Dženeral Brigam.

Starije osobe dremaju češće i duže

Studija je pokazala da starije osobe imaju tendenciju da dremaju češće, duže i ranije tokom dana kako stare, ali je tokom nje i primećeno da povećanje trajanja i učestalosti dremke tokom vremena povezano sa većim rizikom od smrti.

Iako povezanost ne dokazuje uzročnost, sugeriše da promene u obrascima dremke mogu odražavati osnovno pogoršanje zdravlja ili poremećene telesne ritmove.

Praćenje dremki tokom vremena

U ovoj studiji, istraživači iz Medicinskog centra Univerziteta Masačusets General Brigam i Raš pratili su 1.338 učesnika tokom 19 godina, odnosno trajanje i učestalost njihovih dremki.

Njihovi nalazi pokazali su da su godinama dremke postajale duže, češće i da su bile ranije tokom dana.

Istraživači su otkrili da su osobe koje su duže ili češće dremkale, posebno ujutru, imale veći rizik od smrti u poređenju sa onima čije su navike dremkanja ostale stabilne.

Primećeno je da je svaki dodatni sat dnevnog dremanja bio povezan sa povećanjem rizika od smrtnosti za 13 odsto. Slično tome, svaka dodatna dremka dnevno odgovarala je otprilike 7 odsto većem riziku.

Ljudi koji su dremali ujutru imali su 30 odsto veći rizik od smrtnosti od onih koji su dremali popodne.

Iako studija ne dokazuje da samo dremanje uzrokuje lošije ishode, ona ističe snažnu potencijalnu vezu između evoluirajućih obrazaca dremanja i pogoršanja zdravlja.

Obrasci dremke mogu biti rana faza hronične bolesti

Autori studije sugerišu da povećano dremkanje može odražavati osnovne biološke promene, kao što su poremećaji u cirkadijalnim ritmovima tela ili rane faze hronične bolesti.

Vodeći autor Čenlu Gao kaže da je važno napomenuti da su veze između dnevnog dremkanja i smrtnosti ostale značajne čak i nakon što se uračuna trajanje i fragmentacija noćnog sna, što govori da dnevno dremkanje nosi nezavisne informacije o zdravstvenom stanju.

- Za širu javnost, pouka je da obrati pažnju na obrasce dremke tokom dana. Prekomerna dnevna pospanost, posebno ako je sve češća ili se pretežno javlja u jutarnjim satima, može biti signal nekog osnovnog stanja - poručio je Čenlu Gao.

Potencijalni rani znak upozorenja

- Znaci na koje vredi obratiti pažnju uključuju: voljenu osobu koja drema mnogo više nego ranije, često zaspi i ima problema sa ostajanjem budnim tokom dana ili redovno se oseća pospano u jutarnjim satima uprkos tome što je spavala preko noći. Hrkanje, dahtanje tokom spavanja ili često buđenje tokom noći takođe su vredni pažnje, jer su to potencijalni simptomi poremećaja spavanja koji dovode do dnevne pospanosti -rekla je Čenlu Gao.

Da li je povremeno dremanje zabrinjavajuće

Istraživači naglašavaju da nije povremeno dremanje ono što je zabrinjavajuće, već progresivno povećanje trajanja i učestalosti dremkanja tokom vremena.

- Nažalost, naša studija nije ispitivala specifične pragove. Dremanje je zaista veoma uobičajeno među starijim osobama. U našoj studiji, 99 odsto učesnika je dremalo barem jednom tokom perioda praćenja, tako da samo dremanje nije crvena zastavica - rekla je Gao za Medical News Today:

- Ono što je zabrinjavajuće je obrazac dugih i čestih dremki, posebno u jutarnjim satima, kada bi zdrava odrasla osoba trebalo da se oseća osveženo nakon noći odmora. Pored toga, vredi obratiti pažnju i na primetnu promenu u odnosu na uobičajene obrasce dremkanja, kao što je dremanje mnogo više nego ranije. Potrebne su buduće studije kako bi se utvrdile specifične smernice o ponašanju tokom dremkanja radi unapređenja zdravlja.

Iako su potrebna dalja istraživanja kako bi se razumela veza između povećanog dremkanja i većeg rizika od smrtnosti, ova studija doprinosi sve većem broju dokaza koji povezuju redovnost spavanja sa opštim zdravljem i dugovečnošću.

Za sada, istraživači predlažu da kliničari promene u navikama dremkanja smatraju potencijalnim upozoravajućim znakom kod starijih populacija, što može da zahteva veću pažnju i raniju intervenciju.

Kada dnevna dremka postaje crvena zastavica

Opel Bejker, lekar opšte prakse iz klinike Mejfild u Brajtonu, u Velikoj Britaniji, koji nije bio uključen u studiju objasnio je da dremkanje postaje potencijalni upozoravajući znak, a ne normalan deo starenja kada dođe do promene u odnosu na početnu vrednost ili jasne promene u obrascu.

U kontekstu ove studije, duže, češće dremke, a posebno sklonost ka jutarnjoj dremci, mogu odražavati osnovni fiziološki stres, a ne normalno starenje.

- Sa stanovišta lekara opšte prakse, ovo bi trebalo da podstakne razmatranje faktora koji joj doprinose kao što su apneja u snu, kardiovaskularne bolesti, neurodegenerativni procesi, depresija, efekti lekova, hronični bol, anemija ili skrivena malignost.

- Ključna klinička crvena zastavica je progresivna dnevna pospanost koja je nova, eskalira ili praćena smanjenom budnošću, kognitivnim promenama ili funkcionalnim padom. U ovim slučajevima, dremka je manje navika, a više simptom - kaže Opel Bejker.

Saveti za prevenciju prekomernog dremkanja

Dremkanje je uobičajeno ponašanje kod starijih osoba i, iako može imati regenerativni efekat, preporučljivo je ograničiti dremke na kraće trajanje.

Dokazi ukazuju na to da dremkanje do 30 minuta može imati najviše koristi, dok dremkanje duže od 1 sata može dovesti do inercije spavanja, privremenog stanja dezorijentacije nakon buđenja.

Pored toga, duže ili češće dremke takođe imaju veću verovatnoću da poremete obrasce spavanja noću.

Gao ističe da rešavanje osnovnih stanja može pomoći u smanjenju prekomernog dnevnog dremkanja:

- Ako neko redovno doživljava dnevnu pospanost i treba da dremne, prvi važan korak je da se shvati zašto. Ako je to uzrokovano stanjima poput opstruktivne apneje u snu ili medicinskim stanjima koja izazivaju umor i krhkost, onda će biti potrebna dijagnoza i ciljani tretmani.

Pored toga, ona dodaje da određene promene načina života takođe mogu biti korisne.

- Ako je prekomerna dnevna pospanost uzrokovana lošim noćnim snom, onda poboljšanje higijene spavanja može pomoći. Saveti uključuju održavanje doslednog rasporeda spavanja, ograničavanje kofeina i alkohola, posebno uveče, izbegavanje korišćenja elektronskih uređaja pre spavanja i ostanak van kreveta kada ne nameravate da spavate savetuje Gao.

Doktor Stiv Alder, neurolog iz Londona naglasio je da perzistentnu prekomernu pospanost treba medicinski proceniti, a ne lečiti samo promenama načina života. Dodaje da je cilj poboljšati san noću i ostati budniji tokom dana.

Older zaključuje da smanjenje prekomernog dremanja manje zavisi od ograničenja, a više od identifikovanja i ispravljanja osnovnih uzroka, bilo da su neurološki, bihevioralni ili sistemski.

On savetuje:

• Optimizaciju cirkadijalnog ritma - dosledno vreme spavanja i buđenja, sa izlaganjem svetlosti u ranim jutarnjim satima, pomaže u učvršćivanju ciklusa spavanja i buđenja u mozgu i smanjuje neprikladnu dnevnu pospanost.
• Kvalitetan noćni san - ograničiti stimulanse uveče, smanjiti izlaganje ekranu pre spavanja i obratiti pažnju na faktore kao što su bol ili nokturija koji fragmentiraju san.
• Podsticati dnevnu aktivnost - redovno fizičko kretanje i kognitivna angažovanost podstiču budnost i smanjuju pasivno dremanje.
• Strateški koristiti dremku - ako je potrebno dremati, to treba činiti oko 20 do 30 minuta, u rano popodne.