Kritična razlika između gornjeg i donjeg pritiska - šta znači kada je jako mala

Iako većina ljudi panično reaguje kada im skoči gornji ili donji krvni pritisak, kardiolozi upozoravaju da se opasnost po zdravlje srca često krije u samoj razlici između ova dva broja.

Kada se meri krvni pritisak, aparat pokazuje dve vrednosti: sistolni (gornji broj), koji meri pritisak na arterije dok se srce stiska i pumpa krv, i dijastolni (donji broj), koji meri pritisak dok se srce opušta između dva otkucaja.

U medicini postoji i treći, izuzetno važan parametar koji se naziva pulsni pritisak. To je matematička razlika koja se dobija kada se od gornjeg pritiska oduzme donji.

Šta je pulsni pritisak i kako se računa

Ovaj parametar lekarima pruža dragocen uvid u stanje kardiovaskularnog sistema i može da ukazuje na ozbiljne bolesti pre nego što se pojave prvi jasni simptomi.

- Pulsni pritisak pomaže zdravstvenim radnicima da procene elastičnost arterija, efikasnost srčanog pumpanja i potencijalne kardiovaskularne probleme. Ukratko, on pruža uvid u zdravlje i funkcionisanje kardiovaskularnog sistema - objašnjava kardiolog dr Marija Delgado-Lelijevr, vanredna profesorka medicine na Medicinskom fakultetu Miler Univerziteta u Majamiju.

Pulsni pritisak se računa jednostavnim oduzimanjem donjeg broja od gornjeg broja u očitavanju krvnog pritiska. Na primer, ukoliko vrednost krvnog pritiska iznosi 120/80 milimetara živinog stuba (mmHg), razlika između gornjeg (120 mmHg) i donjeg pritiska (80 mmHg) je 40 mmHg - što predstavlja vrednost pulsnog pritiska.

Zašto je važna razlika između gornjeg i donjeg pritiska

U javnosti se ređe govori o pulsnom pritisku, iako ovaj parametar pruža važne informacije o stanju organizma - posebno ako su vrednosti veoma visoke ili niske. Iako lekari ne analiziraju detaljno pulsni pritisak tokom rutinskih pregleda kod potpuno zdravih pacijenata, u određenim kliničkim slučajevima on postaje primarni fokus.

- Pregledam ga kod svih pacijenata, ali najviše pažnje obraćam kada ljudi imaju poznatu bolest srčanih zalistaka ili srčanu insuficijenciju, odnosno kada postoji sumnja na ova stanja - ističe dr Bler Suter, kardiolog u Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohaja u Kolumbusu.

Normalan pulsni pritisak: Idealna razlika između gornjeg i donjeg broja

Vredi istaći da se krvni pritisak prirodno menja tokom dana, pa samim tim i pulsni pritisak može da varira za 5 do 10 jedinica, ponekad čak i iz minuta u minut. Upravo zbog ovih uobičajenih dnevnih oscilacija, neophodno je izvršiti više uzastopnih merenja u različito vreme kako bi se potvrdilo da je razlika konstantno povišena ili snižena.

U stanju mirovanja, normalan i idealan pulsni pritisak iznosi 40 mmHg (na primer, kod "školskog" pritiska 120/80, razlika je tačno 40). Ta razlika obezbeđuje optimalno kretanje krvi kroz organizam, bez suvišnog naprezanja i opterećenja arterijskih zidova.

I dok se sa starenjem i krutošću krvnih sudova ova razlika prirodno širi, njen nagli pad i smanjenje mogu biti znak za hitnu medicinsku uzbunu.

Kada se razlika smanji: Šta je nizak pulsni pritisak

Uzak ili nizak pulsni pritisak definiše se kao razlika koja iznosi 25 procenata (jedna četvrtina) ili manje od vrednosti gornjeg pritiska.

Jednostavan primer: Ukoliko je gornji pritisak 140 mmHg, njegova četvrtina iznosi 35. To znači da razlika do donjeg pritiska ne bi smela da bude manja od 35 jedinica. Ako aparat u tom trenutku izmeri pritisak 140/115, razlika između gornjeg i donjeg broja je svega 25. Pošto je 25 manje od kritične granice (35), taj pulsni pritisak se zvanično smatra opasno niskim.

Kada je razlika između gornjeg i donjeg pritiska tako mala, to je najčešće pokazatelj da srčani mišić ima ozbiljne poteškoće da efikasno pumpa krv kroz telo.

- To ukazuje na to da srce može da ima problema da efikasno istiskuje krv, što rezultira smanjenom razlikom između sistolnog i dijastolnog pritiska - ističe za "Health Central" dr Delgado-Lelijevr.

Ključni uzroci male razlike između gornjeg i donjeg pritiska

Kardiolozi upozoravaju da konstantno nizak pulsni pritisak može biti crveni alarm za nekoliko kritičnih stanja:

• Srčana insuficijencija (slabost): Srčani mišić gubi snagu da snažno istisne krv u krvotok, zbog čega gornji pritisak drastično opada i približava se donjem.
• Stenoza aortnog zaliska: Dolazi do suženja ili delimičnog blokiranja glavnog srčanog zaliska, što fizički ograničava količinu krvi koja može da izađe iz srca.
• Tamponada srca: Izuzetno opasno stanje u kojem se tečnost nakuplja u kesi oko srca, bukvalno ga stiska i mehanički sprečava da se normalno napuni i napumpa krv.
• Traumatski šok i unutrašnje krvarenje: Kada usled povrede dođe do velikog gubitka krvi, organizam doživljava šok, a pulsni pritisak se dramatično sužava.

Lekari ipak umiruju pacijente napomenom da bi ova teška stanja sigurno pratili i drugi jasni simptomi (poput gušenja, teškog zamora ili bola), pa je malo verovatno da bi nizak pritisak bio jedini izolovani znak bolesti.

Visok pulsni pritisak: Šta kada je razlika prevelika

Potpuno suprotno od uskog, širok ili visok pulsni pritisak označava veliku razliku između gornjeg i donjeg broja. Kardiolozi počinju da obraćaju posebnu pažnju kada je ova razlika konstantno iznad 50 ili 60 mmHg, dok se vrednosti preko 100 mmHg smatraju ekstremno visokim.

Ali čak i kada pulsni pritisak poraste iznad normalnih 40 mmHg, rizik od problema sa srcem i krvnim sudovima raste, čak i sa malim povećanjima. Svako povećanje ove razlike za 10 mmHg podiže rizik od koronarne bolesti za čak 23 odsto, navode lekari iz Klivlendske klinike (Cleveland clinic).

Visok pulsni pritisak najčešće ukazuje na aterosklerozu - stvrdnjavanje arterija usled starenja, dijabetesa ili hronične bolesti bubrega. Kako čovek stari, arterijska kompatibilnost (sposobnost krvnih sudova da se šire i skupljaju) prirodno opada.

- Starije osobe imaju tendenciju da imaju viši pulsni pritisak, što je prirodni deo starenja i pripisuje se smanjenoj arterijskoj kompatibilnosti. Visok pulsni pritisak može da znači da srce radi previše naporno, što sugeriše da srce možda pumpa krv prekomernom silom tokom svake kontrakcije, što dovodi do povećanog sistolnog pritiska - kaže dr Delgado-Lelijevr.

Pored starenja krvnih sudova, visok pulsni pritisak može da bude i signal ozbiljnih strukturnih problema sa samim srcem. Tipičan primer je aortna regurgitacija - stanje u kojem se zalistak koji reguliše protok krvi u aortu ne zatvara pravilno, pa se krv konstantno vraća nazad.

- U ovom slučaju pulsni pritisak je širok ili visok zbog povratnog toka krvi u srce, što uzrokuje da srce mora jače da pumpa da bi krv nastavila da se kreće u pravom smeru - objašnjava dr Kristofer Tanajan, sportski kardiolog u bolnici na Menhetnu u Njujorku.

Takođe, konstantno visok pulsni pritisak može da prati i poremećaje srčanog ritma (aritmije), među kojima je najčešća atrijalna fibrilacija.

Zanimljiv izuzetak od ovih crnih statistika jesu trkači na duge staze i ekstremni sportisti. Kod njih je visok pulsni pritisak zapravo znak vrhunskog zdravlja i kondicije - njihovo istrenirano srce svesno pumpa znatno veću količinu krvi kroz arterije koje su, zahvaljujući redovnoj aktivnosti, ostale savršeno elastične.

Kako se kontroliše pulsni pritisak i kada otići kod lekara

Ukoliko se redovnim praćenjem uoči da je razlika između pritisaka konstantno previše mala (manja od četvrtine gornjeg pritiska) ili neobično velika (preko 60 mmHg), potrebno je zakazati lekarski pregled.

- Upravljanje pulsnim pritiskom je često slično načinu na koji se upravlja visokim krvnim pritiskom (hipertenzijom), uključujući kontrolu telesne težine, zdravu ishranu sa niskim sadržajem natrijuma, redovno vežbanje i uzimanje propisanih lekova - objašnjava dr Suter.

Međutim, kardiolozi naglašavaju da uspešna kontrola zavisi isključivo od primarnog problema, jer sam pulsni pritisak nije bolest, već samo indikator poremećaja u sistemu pumpanja.

- Pulsni pritisak se kontroliše u zavisnosti od osnovnog uzroka i to može biti mnogo složenije od samog praćenja krvnog pritiska i uzimanja dnevnih lekova. Ukoliko je krivac bolest srčanih zalistaka, lekar će se fokusirati isključivo na lečenje tog stanja - zaključuje dr Tanajan.

Ujutru, popodne ili uveče - kada meriti krvni pritisak

Kako momentalno sniziti krvni pritisak bez lekova

Koji krvni pritisak je znak upozorenja na moždani udar