Jajnici stare brže od bilo kog drugog organa
Jajnici komuniciraju sa kostima, srcem, jetrom, mišićima i kožom putem hemijskih glasnika, i promovišu zdravlje u svakom uzrastu
U svakoj deceniji životnog veka, počev od 40-ih, javljaju se tegobe i promene koje mogu da budu iznenađujuće, ali, koje su deo normalnog procesa starenja i na koje može da se utiče. One se kod žena razlikuju u odnosu na muškarce, jer kod pripadnica lepšeg pola na starenje utiču i jajnici.
Nakon što završe svoj posao proizvodnje jajnih ćelija tokom reproduktivnih godina, jajnici, dva mala organa u obliku badema koja se nalaze sa obe strane materice imaju iznenađujući uticaj na starenje žena.
Jajnici stare brže od bilo kog organa
Dženifer Garison, koja istražuje starenje jajnika u Institutu Bak za istraživanje starenja u Novatu, u Kaliforniji, objašnjava da kada jajnici ostare, stvari počinju da se pogoršavaju.
- Jajnici su endokrini organi, koji signaliziraju poput drugog mozga skoro svakom tkivu u ženskom telu. Jajnici komuniciraju sa vašim kostima, srcem, jetrom, mišićima i kožom putem hemijskih glasnika, a jajnici promovišu zdravlje u svakom uzrastu.
- Srčana oboljenja i osteoporoza povezane su sa padom estrogena kako žene dostižu menopauzu a zdravlje mozga se takođe može pogoršati. Postoje rizici povezani sa promenama u jajnicima, uključujući kognitivni pad, što može postaviti temelje za Alchajmerovu bolest - kaže Garison.
Prema njenim rečima jajnici stare brže od bilo kog drugog organa.
- Oni stare oko dva i po puta brže od ostalih tkiva u telu - kaže Garison.
Menopauza ubrzava starenje tela
Ona objašnjava da kada funkcija jajnika opadne, stopa starenja drugih tkiva u telu može da se poveća:
- Menopauza može ubrzati stopu starenja vaših ćelija za skoro 6 odsto. Ovo može imati značajan uticaj na to koliko se dobro osećate uopšte. Znamo da što je žena starija kada prolazi kroz menopauzu, veća je verovatnoća da će duže živeti. Hormonska terapija može pomoći, iako je naše znanje o njoj nepotpuno - kaže Garison.
Znaci starenja kod žena u četrdesetim
Vaginalna suvoća
U 40-im treba spremiti pozdrav perimenopauzi. Tada estrogen ima velike fluktuacije u periodu pre menopauze, što potencijalno može izazvati valunge vrućine, promene raspoloženja, probleme sa spavanjem i nestajanje i ponovno pojavljivanje menstruacija.
Ukoliko se osete nelagodnost ili čak bol tokom intimnog odnosa, to može biti zato što vaginalna suvoća može početi čak i pre nego što nastupi menopauza, jer kako se proizvodnja estrogena smanjuje, vaginalno tkivo postaje tanje, suvlje i manje savitljivo.
- Zato bi zdravstveni radnici trebalo da razgovaraju o ovome sa ženama u četrdesetim godinama - kaže dr Šeril Kingsberg, šefica odeljenja za bihejvioralnu medicinu na odeljenju za ginekologiju i akušerstvo u Univerzitetskoj bolnici Klivlend.
Kingsberg ističe da lubrikant ili hidratantna krema možda nisu dovoljni da se suprotstave hormonskim promenama.
- Zato je dodatni vaginalni estrogen, putem prstena, vaginalnog umetka, kreme ili supozitorije, prva linija lečenja. Ako ste zabrinuti da li upotreba hormona može čak i malo da poveća rizik od raka dojke, imajte na umu da su lokalni estrogeni poput ovih bezbedni za skoro sve jer vrlo malo njih ulazi u krvotok - objašnjava ona i preporučuje i upotrebu vaginalne hidratantne kreme dva puta nedeljno kako bi se smirila iritirana tkiva.
Savetuje se da se preskoči lubrikant na bazi vode koji zvuče prirodno, jer često sadrže sastojke, poput glicerina i propilen glikola, koji će izvući vlagu iz ćelija vaginalnog tkiva i zapravo ih učiniti još krhkijim i suvim.
- Umesto toga, izaberite proizvod na bazi silikona ili proizvod na bazi vode sa osmolalnošću manjom od 380 mOsm/kg - savetue Kingsberg.
Inkotencija - curenje urina
Ukoliko curi urin uvek tokom smejanja ili kašljanja, to može da bude posledica trudnoće, porođaja i hormonskih promena na mišiće karličnog dna.
- Neki lekovi mogu pomoći, ali rad sa fizioterapeutom za mišiće karličnog dna može da spreči pogoršanje problema sa godinama - kaže Kingsberg.
Slabo karlično dno može da se poboljša vežbama, istezanjem, praktičnim tehnikama, biofidbekom i električnom stimulacijom.
Promene u mozgu
Istraživanja pokazuju da je menopauza rani okidač za promene u mozgu koje na kraju mogu dovesti do bolesti, kakva je Alchajmerova bolest.
Promene načina života u ovom periodu, poput kardio vežbi, prelaska na ishranu bogatu biljkama i pravilnog noćnog sna, mogu pomoći da se odloži potencijalno kognitivno oštećenje u budućnosti.
U ovom periodu treba razgovarati sa lekarom o prvoj kolonoskopiji i mamografiji.
Promene u pedesetim godinama
Visok krvni pritisak, visok holesterol
Estrogen štiti srce, pa kada ovaj hormon opadne tokom menopauze, rizik od kardiovaskularnih bolesti naglo raste.
Do 55. godine, više žena nego muškaraca ima faktore rizika kao što su visok krvni pritisak i visok LDL holesterol.
Sa lekarom treba razgovarati o snižavanju krvnog pritiska i holesterola ako je potrebno, regulisanje šećera u krvi, vežbanju, dobrom snu, održavanju zdrave telesne težine, upravljanje stresom, prestanku pušenja, i ishrani bogatom biljnom hranom a siromašnom zasićenim mastima.
Komplikacije iz prethodnih trudnoća, kao što su preeklampsija i eklampsija, mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska četiri puta i udvostručiti šanse za srčane bolesti i moždani udar kasnije u životu.
- To menja jednačinu načina na koji razmišljamo o riziku žene za razvoj kardiovaskularnih bolesti, čak i ako je daleko iza reproduktivnih godina - kaže za Prevention dr Erika Spac, vanredni profesor kardiologije i epidemiologije na Medicinskom fakultetu Jejl.
Praćenje zdravlja srca ima dodatne koristi i za mozak. Istraživanja pokazuju da navike za zdravlje srca u srednjim godinama, smanjuju i rizik od demencije sa starenjem.
Drugi pametni potezi u 50-im godinama
Pored vakcine protiv gripa, dobro je primiti i vakcinu protiv upale pluća koja prvenstveno štiti od pneumokoka.
Osobama starijim od 50 godina preporučuje se i vakcina protiv herpes zoster - šindre, koja sprečava reaktivaciju uspavanog virusa kod ljudi koji su preboleli ovčije boginje.
Oko 50. godine može da se proizvodi manje želudačne kiseline, koja je potrebna za razgradnju hrane kako bi se apsorbovao vitamin B12. S tim u vezi treba razgovarati sa svojim lekarom o suplementima ovog vitamina, a možda i o vitaminu D jer je telo manje sposobno da ga proizvodi izlaganjem sunčevoj svetlosti nego u mladosti.
Promene u šezdesetim godinama
Ovo je uzrast kada se treba fokusirati na zdravlje mozga, i kada bi trebalo početi sa učenjem salse, novog jezika... jer mozak proizvodi nove neuronske veze koje mu pomažu da ostane mlad.
Ostajanje u kontaktu sa starim prijateljima i sticanje novih je neverovatno važno u ovom uzrastu, posebno kada deca odlaze od kuće, a dođe penzija.
Usamljenost i izolacija su veliki faktori rizika za:
- kognitivni pad,
- demenciju,
- kardiovaskularne bolesti,
- moždani udar,
- dijabetes tipa 2,
- depresiju i anksioznost,
- raniju smrt.
- Mnogim ženama u šezdesetim i starijim godinama je veoma teško da steknu nove prijatelje - kaže dr Gejl Salc, klinički vanredni profesor psihijatrije na Medicinskom koledžu Veil-Kornel i psihoanalitičarka u Njujorškom psihoanalitičkom institutu:
Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju više interakcija postižu bolje rezultate na meri zadovoljstva životom. Takođe dobijaju podsticaj za rad mozga.
U 60-im treba pojačati i vežbanje. Fizička aktivnost je dobra za svaki sistem u telu kako se stari - od mozga do srca i varenja. Treba se fokusirati na funkcionalno kretanje, ono koje pomaže u svakodnevnim zadacima. Glavni ciljevi su sada snaga stiska, marker ukupne snage mišića, i fleksibilnost zglobova, što studije povezuju sa dužim životom.
- Ljudi koji su fleksibilniji imaju veće šanse da povrate ravnotežu kada su nestabilni, a u slučaju pada manje su skloni ozbiljnim povredama - kaže autor studije, dr Klaudio Gil Araužo, dekan za istraživanje i obrazovanje u Klinimeksu, Klinika za vežbanje medicine u Brazilu.
Promene u sedamdesetim i kasnije
Slabljenje čula sluha i vida
Čula sluha i vida mogu prirodno početi da slabe.
Nekorigovani gubitak sluha povezan je sa izolacijom, demencijom, pa čak i kraćim životnim vekom, a slušni aparati mogu da budu i te kako od pomoći.
Isti je slučaj i sa nošenjem naočara, i operacijom katarakte.
Padovi
Padovi mogu imati posledice koje menjaju život, zato obavezno treba uključiti trening ravnoteže u svoju rutinu vežbanja.
To uključuje pokrete poput stajanja na jednoj nozi i hodanja od pete do prstiju.
Takođe, treba proveriti opasnosti od pada poput tepiha i pronaći načine da se dom učini bezbednijim.
