Među faktorima rizika za fibroide materice su i gojaznost, porodična istorija...
Žene sa nivoom vitamina D iznad 20 ng/ml imaju 22 odstomanju verovatnoću da razviju fibroide u poređenju sa onima koji imaju manjak ovog vitamina
I nedostatak vitamina D i fibroidi materice su česta stanja, ali isto tako često i nedijagnostikovana, a među njima postoji veza. Vitamin D može da smanji rizik i uspori rast fibroida, a samim tim i nedostatak ovog vitamina može da poveća rizik od ovog stanja.
Fibroidi materice su nekancerozni tumori koji rastu u ili na zidovima materice, i pogađaju do 80 odsto žena do 50. godine. Faktori rizika su porodična istorija i gojaznost, a skriveni uzrok može da bude i nedostatak vitamina D.
Vitamin D pomaže u regulisanju upale i rasta ćelija, a najnovije istraživanje u vezi fibroida materice i ovog vitamina pokazalo je da on može da pomogne da spreči formiranje fibroida ili uspori njihov rast kada se razviju.
Žene sa adekvatnim nivoom vitamina D imaju manju verovatnoću da razviju fibroide, ali se procenjuje da milijardu ljudi širom sveta nema vitamin D, a možda toga nisu ni svesni, pokazalo je istraživanje objavljeno u junu ove godine u časopisu Endocrine Reviews.
Koliko vitamina D u telu smanjuje rizik od fibroida materice
Rizik od razvoja fibroida materice smanjuje se ako je njegov nivo najmanje 20 ng/ml.
Vitamin D može da uspori rast fibroida vezivanjem za njihove receptore i smanjenjem upale, ali ne može da izleči ili potpuno spreči fibroide.
Fibroidi materice sadrže receptore za vitamin D, tako da kada se vitamin D veže za ove tumore, njegova antifibrotična i antitumorska svojstva mogu da se suprotstave njihovoj prekomernoj proizvodnji i da suzbiju brzinu njihovog rasta. Međutim, ovaj efekat se javlja samo kada postoji dovoljno vitamina D u telu.
- Kada je nivo vitamina D u organizmu nizak, to dovodi do povećane upale u zidu materice. Ako ovaj nedostatak traje duže vreme, mogu se pojaviti fibroidi materice - rekao je dr Ajman Al-Hendi, profesor i istraživač fibroida materice na Odeljenju za akušerstvo i ginekologiju Univerziteta u Čikagu.
Bez dovoljno vitamina D, telo ne može da neutrališe abnormalni rast ćelija, što povećava rizik od razvoja većeg broja fibroida koji su takođe veće veličine.
Iako je nedostatak vitamina D povezan sa većim rizikom od fibroida, sam on ne može da ih uzrokuje, već je samo jedan u nizu faktora, među kojima su i gojaznost, visok krvni pritisak, porodična istorija fibroida ili visok nivo estrogena ili progesterona.
Može li poboljšanje nivoa vitamina D da spreči ili leči fibroide
Studija iz 2022. godine pokazala je da, u poređenju sa ljudima sa nedostatkom vitamina D, oni sa zdravim nivoima vitamina D što je obično iznad 20 ng/ml, imaju 22 odsto manju verovatnoću da razviju fibroide.
Dr Kvejker Harmon, glavni istraživač ove studije i naučni saradnik koji proučava fibroide u Nacionalnom institutu za nauku o zdravlju životne sredine, rekao je da smanjeni rizik, međutim, nije isto što i potpuna prevencija ili lečenje.
- Unošenje adekvatne količine vitamina D putem ishrane, suplemenata i sunčeve svetlosti može pružiti opšte zdravstvene koristi, ali nemamo dokaze da će izlečiti ili sprečiti fibroide - rekao je Harmon, a prenosi Very Well Health.
- Naše istraživanje sugeriše da viši nivoi vitamina D neće zaustaviti nove fibroide kod nekoga ko nikada nije imao fibroide, ali viši nivo vitamina D može dovesti do sporijeg rasta fibroida ili do smanjenja postojećih fibroida.
Umesto da se fokusira na povećanje nivoa vitamina D, potrebno je brinuti o svom reproduktivnom zdravlju, ograničiti količinu alkohola, baviti se fizičkom aktivnošću, upravljati nivoom stresa i jesti više voća, povrća i hrane bogate vlaknima.
Kada žene zbog fibroida materice treba da potraže pomoć
Fibroidi ili miomi (takođe se nazivaju i leiomiomi) na materici su izraštaji sastavljeni od mišića i vezivnog tkiva, a formiraju se u ili na zidu materice. Ovi izraštaji obično su benigni, zapravo, najčešći su nekancerogeni tumori kod žena.
Između 40-80 odsto žena u reproduktivnom periodu ima fibroide, i najčešće se javljaju kod žena između 30 i 50 godina. Kod devojčica koje još nisu imale prvu menstruaciju obično se ne razvijaju fibroidi, a takođe su ređi kod žena u menopauzi.
Kako izgledaju fibroidi i gde se razvijaju
Fibroidi su obično zaobljeni izraštaji koji izgledaju kao glatke izbočine. U nekim slučajevima, mogu da budu pričvršćeni tankom stabljikom, što im daje izgled pečurke. Ovi izraštaji mogu da se razviju:
- unutar zida materice
- unutar glavne šupljine materice
- na spoljašnjoj površini materice.
Većina malih fibroida ne izaziva nikakve simptome i ne zahteva lečenje osim redovnog praćenja. Veći fibroidi mogu da izazovu različite simptome, kao što su:
- Prekomerno krvarenje tokom menstruacije i jaki menstrualni bolovi.
- Vaginalno krvarenje mimo menstruacija.
- Nadutost - osećaj punoće u donjem delu stomaka.
- Često mokrenje (kada fibroid vrši pritisak na bešiku).
- Bol tokom intimnog odnosa.
- Bol u donjem delu leđa.
- Zatvor ili osećaj pritiska na rektum.
- Dugotrajni (hronični) vaginalni iscedak.
- Nemogućnost mokrenja ili potpunog pražnjenja bešike.
- Povećana nadutost (uvećanje) stomaka, zbog čega stomak može da izgleda kao trudnički - ovo je slučaj kod velikih fibroida materice.
Kako se oseća bol kod fibroida materice
Budući da mali fibroidi najčešće ne izazivaju tegobe, u takvim slučajevima žene obično nisu svesne da imaju fibroide.
Međutim, kod većih fibroida može da se iskusi nelagodnost i bol, poput bola u leđima, probadajućih bolova u stomaku, pa čak i bol tokom intimnog odnosa.
Vitamin D preporučene doze: Kako deluje i zašto je neophodan za naše zdravlje
