Žrtvovanje može da bude loše po ljude, zato je važno postaviti zdrave granice
Ugađanje ljudima po cenu zanemarivanja sopstvenih potreba, može povećati nivo stresa
Pomaganje i ugađanje drugima je plemenito, ali ono istovremeno može da naškodi zdravlju. Ovo je aktuelna tema na društvenim mrežama, na kojima se međusobno žene pozivaju da stave sebe na prvo mesto, čak i da budu bezobrazne, jer preterana ljubaznost može da izazove bolesti, među kojima i autoimune, a lekari kažu da je prava veza komplikovana.
Implicira se da redovno žrtvovanje izaziva hronični stres, koji može ozbiljno da našteti telu. Posebno su pogođene žene, među kojima 4 od 5 ima autoimunu bolest, kako je objavljeno 2024. godine u časopisu Cell, a što je činjenica koja decenijama zbunjuje naučnike.
Zato se žene međusobno pozivaju da primene protivootrov, da prestanu da brinu o drugima i da sebe stave na prvo mesto. Jednoj je, navodno, tako nestao ekcem.
Iako je hronični stres povezan sa brojnim bolestima, uključujući autoimune bolesti, lekari kažu da on nije jedini razlog zašto ljudi razvijaju ove bolesti, te da je povezivanje samo njega sa autoimunim bolestima, netačno.
Komplikovana veza između stresa i autoimunih bolesti
Lekari priznaju vezu između hroničnog stresa i većeg rizika od razvoja autoimune bolesti, ali i objašnjavaju da je stvarnost komplikovanija.
Teško je znati odakle ovaj trend potiče, ali on se oslanja na frustraciju zbog društvenog očekivanja da žene budu fine i da daju prioritet tuđim potrebama nad svojima, bez obzira na mentalnu ili fizičku cenu.
- Žene su istorijski učene da budu podređene i da druge stavljaju na prvo mesto. Iako je društvo postiglo veliki napredak u ovoj oblasti, kao devojčice smo učene da treba da budemo fine, tihe i da se igramo sa svojim lutkama, dok će dečaci biti dečaci - biće glasni, bučni i rvati se - primećuje kaže Rejčel Gejbelman, doktorka nauka i klinički psiholog u Medicinskom centru Veksner Univerziteta države Ohajo u Kolumbusu.
Dodaje da su žene učene da budu prilagodljive, da traže odobrenje od drugih, da ne talasu.
- To nas često navodi na osećaj da ne bi trebalo da budemo asertivne i da se zalažemo za ono što nam je zaista potrebno i što želimo - objašnjava Rejčel Gejbelman za Every Day Health.
Žene sklonije više da ugađaju drugima nego muškarci
Ovi stavovi se prenose i u odraslo doba, a istraživanja pokazuju da su žene sklonije nego muškarci da ugađaju ljudima.
- Hronično ugađanje ljudima obično znači da zanemarujete sopstvene potrebe, što može da poveća nivo stresa. Telo vodi računa kada je u pitanju stres i trauma. Drugim rečima, sav taj stres može da se nagomila - kaže Aron P. Brinen, doktor psihologije, vanredni profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetskom medicinskom centru Vanderbilt u Nešvilu.
Žene su, takođe, sklonije razvoju autoimunih bolesti nego muškarci. Teorija da će žene koje nastavljaju da ugađaju ljudima razviti autoimunu bolest pokušava da popuni odgovor na ovaj neobjašnjivi fenomen.
Jedna velika studija objavljena 2018. godine otkrila je da odrasli sa poremećajima koji su povezani sa stresom imaju značajno veći rizik od dijagnoze autoimune bolesti - što sugeriše da bi mogla postojati veza između njih dvoje.
Stručnjaci kažu da je veza komplikovana
Lekari, ipak, kažu da je preterano tvrditi da žene koje ugađaju drugima, mogu izazvati autoimune bolesti.
- Stres zaista utiče na imuni sistem, to je dobro poznato, ali to je veoma složeno pitanje - kaže dr Stenli A. Švarc, šef odeljenja za alergiju, imunologiju i reumatologiju na Univerzitetu u Bafalu u Njujorku.
Autoimune poremećaje često uzrokuje kombinacija genetike, faktora okoline i nepoznatih elemenata, kaže on.
- Stres izaziva fiziološki odgovor u telu. I, da, postoji veza između stresa i zdravlja, ali tvrdnja da su autoimuna stanja uzrokovana stresom ili ugađanjem drugima, može da navede žene da se osećaju odgovornim za razvoj autoimunog poremećaja, da su to same sebi izazvale. To apsolutno nije slučaj - kaže dr Gabelman.
Aron Brinen se nadovezuje i napominje da je istina da previše samopožrtvovanja može da bude loše po ljude, te da je s tim u vezi neophodno postaviti zdrave granice.
- Nije dobro za vaše mentalno zdravlje da se stalno popuštate potrebama svih ostalih - kaže Brinen, i preporučuje da se najpre razmisli o sopstvenim potrebama i da li se osoba oseća ogorčeno kada se prilagođava drugima.
