Zašto autoimune bolesti češće pogađaju žene nego muškarce

Žene su znatno podložnije autoimunim bolestima nego muškarci - statistike kažu da oko 80 odsto obolelih čine žene. Drugim rečima, dijagnoza autoimune bolesti je četiri puta češća kod žena nego kod muškaraca.

Multipla skleroza, na primer, pogađa otprilike tri puta više žena nego muškaraca, prema američkom Nacionalnom društvu za multipla sklerozu, dok lupus zahvata oko devet puta više žena, prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Nasuprot tome, dijabetes tip 1 je nešto češći kod dečaka i mladih muškaraca u odnosu na žene. Ipak, opšti trend je jasan: žene snose veći teret autoimunih bolesti. Ali zašto je tako?

Zašto autoimune bolesti češće pogađaju žene od muškaraca

Veća podložnost žena autoimunim stanjima je posledica složenih i multifaktorijalnih mehanizama.

- Baš kao i autoimunitet uopšte, složen je i multifaktorijalan - kaže doktorka Kristen Demoruel, vanredna profesorka reumatologije na Univerzitetu Kolorado Anšuc u Aurori, Kolorado.

- Autoimuna oboljenja nastaju kada imuni sistem, koji je normalno usmeren protiv virusa i bakterija, pogrešno napada sopstvena zdrava tkiva. Tačni uzroci i dalje su predmet istraživanja, ali trenutno se smatra da kombinacija genetike i interakcija okoline sa imunim sistemom igra ključnu ulogu - objašnjava prof. dr Demoruel.

Slično tome, razlike u prevalenciji autoimunih bolesti između muškaraca i žena takođe proizlaze iz različitih faktora, uključujući biološke razlike i spoljne uticaje.

Hormonske razlike i uticaj na imuni sistem

Polni hormoni imaju značajan uticaj na imuni sistem. Testosteron, glavni muški polni hormon, generalno deluje imunosupresivno.

- Na nivoima prisutnim kod zdravih muškaraca, testosteron teži da suzbije sposobnost imunih ćelija da se dele i da luče citokine, hemijske glasnike koji igraju ključnu ulogu u inflamatornom odgovoru na patogene - objašnjava doktorka Šenon Dan, vanredna profesorka imunologije na Univerzitetu u Torontu u Kanadi.

Suprotno tome, estrogen, glavni ženski polni hormon, stimuliše imuni sistem.

- Normalni nivoi estrogena koji cirkulišu u telu zdrave žene koja ima menstruaciju obično stimulišu imuni sistem. Estrogen pojačava odgovor T ćelija i proizvodnju antitela, a oba igraju ključnu ulogu u uništavanju "uljeza" - kaže prof. dr Dan.

Dakle, žene imaju više hormona koji generalno jača imuni sistem (estrogen) i manje hormona koji suzbija imuni sistem (testosteron).

- Ovaj robusniji i reaktivniji imuni sistem je mač sa dve oštrice. Ima prednost što dobro reaguje na infekcije, ali povećava potencijal da imuni sistem postane preaktivan i potencijalno dovede do autoimunih bolesti - dodaje prof. dr Demoruel.

Uticaj polnih hormona može delimično da objasni zašto se mnoge autoimune bolesti javljaju nakon puberteta, kada hormoni počinju da deluju i mogu da pokrenu autoimuni proces kod osoba sa predispozicijom. Istraživanja pokazuju da stope određenih autoimunih bolesti kod mladih žena naglo rastu nakon početka menstruacije, dok je prevremeni pubertet povezan sa višim stopama autoimunih bolesti štitne žlezde i multiple skleroze.

Genetske razlike i uticaj na autoimunitet

Iako polni hormoni igraju važnu ulogu, genetika takođe značajno doprinosi razlici u prevalenciji autoimunih bolesti između žena i muškaraca.

- Kod dece pre puberteta, lupus se i dalje dijagnostikuje pet puta češće kod devojčica nego kod dečaka, dok se reumatoidni artritis kod mnogih žena javlja nakon menopauze, kada nivo estrogena naglo opada - navodi prof. dr Dan.

Ovi primeri, dodaje prof. dr Demoruel, ukazuju da razlike u polnim hormonima nisu jedini faktor.

Jedna od ključnih genetskih razlika je broj X hromozoma: žene imaju dva, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hromozom. Ovo je važno jer se na X hromozomu nalazi veliki broj gena povezanih sa imunitetom, koji kodiraju proteine koji pojačavaju imuni sistem.

- Ovi geni kodiraju proteine koji regulišu (i obično pojačavaju) imuni sistem. Dakle, ako imate dva X hromozoma (žene), to je kao dvostruki udarac. Ženska tela zapravo imaju način da "utišaju" ili inaktiviraju duplirane gene na drugom X hromozomu. Ali često, određeni broj imunih gena izbegava inaktivaciju - objašnjava dr Sonja Šarma, direktorka Centra za razlike zasnovane na polu u imunološkom sistemu u Institutu za imunologiju La Hoja u San Dijegu, Kalifornija.

Uticaj X hromozoma dodatno se potvrđuje kod muškaraca sa Klinefelterovim sindromom, koji imaju dodatni X hromozom (XXY). Muškarci sa ovim sindromom imaju povećan rizik od razvoja brojnih autoimunih bolesti, naročito onih koje pretežno pogađaju žene, kao što su:

• lupus
• reumatoidni artritis
• multipla skleroza
• Adisonova bolest.

Razlike u imunološkom sistemu i trudnoća

Osim hormona i genetike, ženski imuni sistem se razlikuje od muškog i generalno je reaktivniji.

- Na primer, žene imaju više ćelija koje proizvode antitela. To je odlično za borbu protiv infekcija poput gripa. Ali takođe, može da poveća proizvodnju autoantitela koja ciljaju sopstvena tkiva, doprinoseći razvoju autoimunih bolesti - kaže dr Šarma.

Reproduktivni procesi, uključujući trudnoću, igraju ulogu u ovim razlikama.

- Autoimune bolesti se ponekad prvi put pojavljuju nakon trudnoće, a sposobnost nošenja trudnoće verovatno je uticala na to kako se ženski imuni sistem razvijao. Postoji mnogo razlika u imunološkom sistemu žene koje su neophodne ako bi bila trudna - ističe prof. dr Demoruel.

Ishrana, metabolizam i imuni sistem

Istraživanja pokazuju da metabolizam ima značajan uticaj na imuni sistem i da postoje razlike između muškaraca i žena u načinu na koji telo pretvara hranu u energiju.

- Prvo, metabolizam kontroliše imuni sistem. I drugo, žene i muškarci imaju različite metabolizme. Drugim rečima, čak i ako muškarac i žena jedu istu ishranu, razlike u načinu na koji njihova tela pretvaraju hranu u energiju mogu da rezultiraju različitim imunim sistemima - kaže dr Šarma.

Tim dr Šarme je sredinom ove godine objavio rad u časopisu "Cell", koji pokazuje da razlike u aktivnosti metaboličkih enzima između muškaraca i žena dovode do snažnijeg imunog sistema kod žena i manje snažnog imunog sistema kod muškaraca.

Pojedine studije ukazuju da ishrana može da modulira rizik od autoimunih bolesti. Na primer, mediteranska ishrana smanjuje rizik od razvoja reumatoidnog artritisa kod muškaraca, dok je kod žena efekat izgleda slabiji ili neprimetan (studija publikovana 2018. u "PubMed").

Vitamin D takođe igra ulogu: adekvatan nivo smanjuje rizik od autoimunosti kod oba pola, ali nedostatak vitamina D može da bude posebno značajan kod žena, što može da bude pokretač autoimunih bolesti (studija iz 2023. u časopisu "Nutrients").

Crevni mikrobiom i imuni sistem

Crevni mikrobiom – populacija mikroorganizama, uključujući bakterije i kvasce, koji naseljavaju creva – ima ključnu ulogu u regulaciji imunog sistema.

- Ti crevni mikroorganizmi pomažu imunim ćelijama da razlikuju štetne patogene od korisnih mikroba. Promene u sastavu mikrobioma mogu da izazovu upalu i potencijalno doprinesu razvoju autoimunih bolesti - navodi dr Demoruel.

Istraživanja pokazuju da se crevni mikrobiom razlikuje između muškaraca i žena.

- Smatra se da ovo utiče na to kako se populacije imunih ćelija kod muškaraca i žena različito obrazuju. Na primer, varijacije u crevnom mikrobiomu mogu dovesti do varijacija u broju i aktivaciji B i T ćelija - kaže dr Šarma.

Uzroci ovih razlika nisu potpuno jasni, ali stručnjaci smatra da polni hormoni igraju značajnu ulogu. Pored toga, genetika, izloženost životnoj sredini i razlike u metabolizmu hrane mogu da doprinesu kolonizaciji mikrobiote u crevima.

Kozmetika, proizvodi za ličnu negu i autoimunitet

Izloženost određenim hemikalijama takođe može da doprinese razvoju autoimunih bolesti. Ove supstance uključuju zagađivače životne sredine, teške metale i hemikalije prisutne u svakodnevnim proizvodima za ličnu negu.

- Žene su češće izložene ovim supstancama, budući da češće koriste kozmetiku i proizvode za negu kože, šminku, parfeme, kreme za sunčanje i boje za kosu. Te suptilne razlike u izloženosti tokom vremena mogu da izazovu promene u imunološkom sistemu - napominje dr Šarma.

Mnogi uobičajeni sastojci u ovim proizvodima su toksini, iritanti ili potencijalni alergeni koji bi mogli da aktiviraju ili poremete imuni sistem.

- Ponavljana izloženost ovim supstancama može da izazove alergijske reakcije i poveća rizik od autoimunih bolesti, jer obe situacije uključuju disregulaciju imunog sistema. Relevantni primeri uključuju parabene, formaldehid, BPA u ambalaži, teške metale, kao i para-fenilendiamin (PPD) u farbama za kosu, koji može izazvati upalu i aktivaciju T ćelija. Neke hemikalije, poput BPA i parabena, deluju i kao endokrini ometači, što može dodatno da utiče na imuni sistem i poveća rizik od autoimuniteta - navodi dr Šarma.

Stres, trauma i autoimunitet

Ljudi sa autoimunim bolestima često prijavljuju pogoršanje simptoma tokom perioda stresa. Istraživanja sugerišu da hronični stres i traumatska iskustva u detinjstvu mogu da doprinesu razvoju autoimunih stanja.

Nepovoljna iskustva iz ranog života mogu da povećaju aktivnost imunog sistema i upalu, što ima smisla jer nervni sistem, odgovoran za reakciju "bori se ili beži", i endokrini sistem, koji oslobađa hormone stresa poput kortizola, u velikoj meri komuniciraju sa imunim sistemom.

Iako ne postoje dokazi da žene sa autoimunim bolestima generalno doživljavaju traumatičnije detinjstvo od muškaraca, stres i trauma mogu uticati na imuni sistem žena drugačije nego kod muškaraca. Studije pokazuju da je doživotni rizik od posttraumatskog stresnog poremećaja kod žena oko dvostruko veći nego kod muškaraca. Žene takođe prijavljuju složeniju i raznovrsniju istoriju posttraumatskih iskustava, koja su jače povezana sa markerima upale u poređenju sa muškarcima.

Složena mreža faktora

Zbog brojnih faktora uključenih u nastanak autoimunih bolesti, trenutno ne postoji potpuni konsenzus o njihovom razvoju niti o razlozima zbog kojih nesrazmerno pogađaju žene. Postoji jasna potreba za daljim istraživanjima kako bi se ova pitanja bolje razumela.

Baš kao što teret autoimunosti uglavnom pada na žene, razvoj autoimune medicine će takođe imati najveću korist za žene.

- Cilj je poboljšanje života žena i muškaraca sa autoimunim bolestima - pa čak i njihovo sprečavanje u prvom redu. A razumevanje polnih razlika će takođe biti važan deo toga - zaključuje prof. dr Demoruel.

(Health Central)