Otporna je na bolesti i štetočine, dobro podnosi niske temperature i kratke suše, što je čini pogodnom za organsku proizvodnju
Prve ozbiljne plodove daje posle 2-3 godine, a punu žetvu tek nakon 4-5 godina, dok odrasli grm daje nekoliko kilograma godišnje
Iako mnogi ljudi još uvek ne znaju, poslednjih godina privlači sve veću pažnju među baštovanima i manjim proizvođačima. Reč je o neobičnom voćnom drvetu nastalom ukrštanjem crne ribizle i ogrozda, koje se ističe jednostavnom negom, otpornošću i sve većom tržišnom vrednošću.
Zbog ograničene ponude, sveži plodovi na tržištu mogu dostići cenu između šest i 12 evra po kilogramu, dok proizvodi poput džemova, sirupa i sokova često vrede i više. Jedna od najvećih prednosti je što nema trnje, pa su berba i održavanje mnogo jednostavniji nego kod ogrozda. Pored toga, otporniji je na bolesti i štetočine koje često napadaju druge bobice, zbog čega je zanimljiv i za organske poljoprivredne proizvođače.
Biljka dobro podnosi niske zimske temperature, ali i kraće sušne periode. Najbolje raste na sunčanim ili delimično osenčenim mestima, kao i u plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Žbun obično raste između jednog i dva metra, a uz redovno orezivanje ostaje prozračan i daje obilniji rod.
Četiri godine čekanja
Prve ozbiljne plodove daje dve do tri godine nakon sadnje, dok punu žetvu dostiže nakon četiri do pet godina. Odrasli grm može dati nekoliko kilograma plodova svake sezone, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja.
Plodovi sazrevaju tokom leta, obično od kraja juna do kraja jula, i mogu se brati postepeno kako sazrevaju. Osim što se jedu sveži, koriste se i za pravljenje džemova, marmelada, sokova, sirupa, likera, pa čak i vina. Dobro podnosi zamrzavanje, a zahvaljujući intenzivnoj aromi često se kombinuje sa drugim bobičastim voćem.
Nutricionisti ističu da su tamni plodovi bogati vitaminom C, antioksidansima i vlaknima. Sadrže i kalijum i gvožđe, a redovna konzumacija bobičastog voća povezana je sa jačanjem imuniteta, očuvanjem zdravlja krvnih sudova i smanjenjem upalnih procesa.
Iako je još uvek relativno retka kultura u Hrvatskoj, ograničena ponuda mogla bi biti jedan od razloga zašto je interesovanje za uzgoj poslednjih godina sve veće.
(Izvor: Dnevno.hr)
