Brisovna dozvola mora biti overena kod notara i sadržati precizne podatke o vlasniku i nepokretnosti
Zahtev za brisanje hipoteke se podnosi Republičkom geodetskom zavodu uz potrebnu dokumentaciju i taksu, a rok za rešavanje je zakonski 15 dana
Skidanje hipoteke sa nepokretnosti u Srbiji zakonski je propisan postupak koji se sprovodi nakon što se u potpunosti izmiri kredit ili druga obaveza zbog koje je hipoteka upisana. Iako mnogi smatraju da se hipoteka automatski briše nakon otplate duga, u praksi je potrebno sprovesti određenu proceduru kako bi se ona zvanično uklonila iz evidencije katastra.
Prvi i osnovni uslov jeste potpuna otplata kredita ili druge obaveze koja je bila obezbeđena hipotekom. Nakon toga banka ili drugi poverilac mora zvanično da potvrdi da je dug u celosti izmiren.
Sledeći korak je pribavljanje brisovne dozvole, odnosno saglasnosti za brisanje hipoteke. Reč je o ključnom dokumentu koji izdaje banka ili drugi poverilac i kojim potvrđuje da su sve obaveze izmirene i da hipoteka može biti uklonjena iz katastra nepokretnosti.
Brisovna dozvola mora da sadrži podatke o vlasniku nepokretnosti, podatke o samoj nepokretnosti, broj i datum ugovora o kreditu, potvrdu da je dug izmiren, kao i jasan zahtev za brisanje hipoteke. Uobičajeno je da ovaj dokument bude overen kod javnog beležnika.
Nakon pribavljanja brisovne dozvole, podnosi se zahtev Republičkom geodetskom zavodu, odnosno nadležnoj službi za katastar nepokretnosti. Uz zahtev je potrebno priložiti brisovnu dozvolu u originalu ili overenoj kopiji, dokaz o uplati takse i lični dokument. Ukoliko postupak u ime vlasnika vodi drugo lice, potrebno je dostaviti i odgovarajuće punomoćje.
Zahtev se može predati lično, elektronskim putem preko e-šaltera ili preko punomoćnika, kao što su advokat ili javni beležnik.
Prema zakonu, katastar je dužan da o zahtevu odluči u roku od 15 dana, mada u praksi postupak ponekad traje duže, naročito u Beogradu i drugim većim gradovima.
Kada se postupak uspešno okonča, nadležni organ donosi Rešenje o brisanju hipoteke. Tek nakon donošenja tog rešenja hipoteka se formalno uklanja iz lista nepokretnosti, odnosno vlasničkog lista.
Preporuke stručnjaka
Stručnjaci preporučuju da vlasnici provere stanje u listu nepokretnosti pre podnošenja zahteva, ali i nakon završetka postupka, kako bi bili sigurni da su svi podaci pravilno evidentirani.
Takođe, kod stambenih kredita u stranoj valuti, poput evra ili švajcarskih franaka, savetuje se da se od banke zatraži ne samo potvrda o izmirenju duga već i izričita saglasnost za brisanje hipoteke.
Koliko košta brisanje hipoteke
Ukupni troškovi brisanja hipoteke uglavnom se kreću između 6.000 i 9.000 dinara.
Najveći deo troškova odnosi se na notarsku overu brisovne dozvole, koja u zavisnosti od dužine dokumenta košta između 2.000 i 3.000 dinara. Pored toga, za brisanje hipoteke plaća se taksa Republičkom geodetskom zavodu u iznosu od oko 3.000 dinara.
Ukoliko zahtev podnosi drugo lice, potrebno je izdati punomoćje, čija overa kod notara najčešće košta od 1.000 do 2.000 dinara.
Iako postupak nije komplikovan, važno je da vlasnici nepokretnosti nakon otplate kredita ne zaborave da pokrenu proceduru brisanja hipoteke, jer ona ostaje upisana u katastru sve dok se postupak zvanično ne sprovede.
