Porast krvnog pritiska za 20/10 mm Hg udvostručuje rizik od smrtnog moždanog udara
Rizik se povećava kada osoba sa hipertenzijom ima oštećenje bubrega, srca ili očiju
Povišen krvni pritisak značajno povećava rizik od moždanog udara - i do šest puta, a kako pritisak raste, opasnost postaje sve veća. Međutim, čak i vrednosti pritiska koje se obično ne smatraju alarmantnim, mogu da predstavljaju ozbiljan rizik.
Visok krvni pritisak (hipertenzija), posebno u okviru hipertenzivne krize, zahteva hitnu medicinsku procenu. Hipertenzivna kriza je najteža forma hipertenzije, obično se javlja iznenada i označava vrednosti krvnog pritiska od 180/120 milimetara živinog stuba (mmHg) ili više.
Tokom hipertenzivne krize, srce ne može dovoljno da pumpa krv, što može da dovede do srčanog udara (infarkta miokarda), moždanog udara (šloga) i drugih ozbiljnih stanja koja mogu da budu fatalna.
Zašto visok krvni pritisak može da dovede do moždanog udara
Visok krvni pritisak često ostaje neprimećen jer može dugo da bude asimptomatski, ponekad i godinama, a posledice ovog stanja mogu da budu trajno oštećenje mozga, invaliditet ili smrt.
- Iako se pacijent dobro oseća, hipertenzija polako razara njegovo telo, što na kraju dovodi do oštećenja organa - očiju, srca, bubrega... - objašnjava profesorka dr Agata Magdalena Bielecka-Dabrova, kardiolog i šef Klinike za kardiologiju i urođene srčane mane u Institutu "Centrum Zdrowia Matki Polki" u Poljskoj.
Dugoročni efekti hipertenzije uključuju:
- povećan rizik od srčane insuficijencije i ateroskleroze,
- oštećenje bubrega, pa čak i hroničnu bubrežnu insuficijenciju,
- probleme sa vidom, uključujući hipertenzivnu retinopatiju, koja u ekstremnim slučajevima može da dovede do odvajanja mrežnjače.
- Ali, postoje i akutna, iznenadna stanja koja zahtevaju hitnu intervenciju. To uključuje moždani udar - hemoragični ili ishemijski, kao i i akutni koronarni sindrom, uključujući srčani udar - kaže prof. Bjelecka-Dambrova.
Kako hipertenzija na kraju dovodi do moždanog udara
Visok krvni pritisak postepeno oštećuje vaskularni endotel (tanki sloj ćelija koji oblaže krvne sudove) i ubrzava razvoj aterosklerotskih lezija. Ovo stvara predispoziciju za formiranje krvnih ugrušaka (tromba).
- Ako ugrušak začepi krvni sud, dolazi do ishemije, što može da izazove smrt dela srčanog mišića ili mozga. Takva oštećenja su nepovratna, jer zahvaćena tkiva se nikada neće regenerisati - upozorava prof. Bjelecka-Dambrova.
Koji krvni pritisak predstavlja rizik od moždanog udara
Posledice hipertenzije mogu, dakle, da budu vrlo ozbiljne, a prof. dr Bjelecka-Dambrova daje precizne smernice o trenutku kada povišen pritisak zahteva hitnu pažnju.
- Moramo da budemo svesni ključne tačke: rizik od moždanog ili srčanog udara kod osobe sa hipertenzijom nije određen samo njihovim krvnim pritiskom. Značajnu ulogu igraju i opšte zdravstveno stanje i kardiovaskularni rizici - naglašava prof. dr Bjelecka-Dabrova.
Rizik od ozbiljnih komplikacija mogu značajno da povećaju faktori kao što su:
- Na primer, mlada osoba koja ima samo visok krvni pritisak, ima manji rizik nego neko ko pored hipertenzije takođe pati od gojaznosti, dijabetesa, koristi cigarete, alkohol i ima visok holesterol. Kod ove osobe, verovatnoća moždanog i srčanog udara će se povećavati sa nižim krvnim pritiskom - napominje prof. dr Bjelecka-Dabrova.
Prag krvnog pritiska iznad kojeg je najveći rizik od moždanog udara
Hipertenzija se smatra teškom (hipertenzivna kriza) kada:
- sistolni (gornji) pritisak prelazi 180 mm Hg,
- dijastolni (donji) pritisak je iznad 120 mm Hg.
- Ovo je prag iznad kojeg hipertenzija postaje najopasnija. Ako se ne spusti, potrebno je brzo potražiti stručnu pomoć. A ako pacijent takođe ima otežano disanje, bol u grudima ili glavobolju, nema smisla čekati – to su indikacije za hitnu medicinsku intervenciju - ističe prof. dr Bjelecka-Dabrova.
Simptomi hipertenzivne krize
- bol u grudima,
- kratak dah i otežano disanje (dispneja),
- zamagljen vid,
- jake glavobolje i vrtoglavica,
- bol u leđima,
- ubrzano lupanje srca,
- iznenadna slabost ili utrnulost na jednoj strani tela (hemipareza),
- mučnina i povraćanje,
- konfuzija,
- otežan govor.
I niže vrednosti krvnog pritiska su rizik za moždani udar
Očitavanja krvnog pritiska iznad 180/120 mm Hg smatraju se, dakle, opasno visokom i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, ali čak i znatno niže vrednosti nose veliki rizik od moždanog udara.
Ne postoji precizna vrednost krvnog pritiska na kojoj se sigurno događa moždani udar, i koja važi za sve osobe. Ipak, studije pokazuju da je najčešće hipertenzija II stepena (krvni pritisak od 140/90 mm Hg i više) povezana sa rizikom od moždanog udara.
- Čak i pri vrednostima krvnog pritiska ispod 115/75 mm Hg, svako povećanje sistolnog krvnog pritiska od 20 mm Hg ili povećanje dijastolnog krvnog pritiska od 10 mm Hg povezano je sa udvostručavanjem rizika od smrti od moždanog udara - upozorava profesorka Agata Bjelecka-Dambrova i dodaje:
- Hipertenzija povećava rizik od moždanog udara tri do šest puta, a kako se krvni pritisak povećava, ovaj rizik se dodatno povećava.
Takođe, vredi pomenuti tešku hipertenziju u trudnoći.
- Ovo je ozbiljno stanje koje može da ugrozi zdravlje i majke i bebe, a dijagnostikuje se kada je sistolni krvni pritisak niži, na 160 mmHg (ili više), a dijastolni krvni pritisak 110 mm Hg (ili više) - navodi prof. dr Bjelecka-Dambrova za poljski portal "Medonet".
Ko je u riziku od moždanog udara pri nižim vrednostima krvnog pritiska
Ali to nije sve, jer se kardiovaskularni rizik (uključujući moždani udar, srčani udar, srčanu insuficijenciju) takođe povećava kada osoba sa hipertenzijom ima oštećenje bubrega. Prvi znak da je hipertenzija oštetila bubrege je pojava malih količina proteina, koji se zove albumin, u urinu (mikroalbuminurija).
- Jednostavno rečeno, ovo je znak da su se komplikacije hipertenzije možda javile u celom telu kroz oštećenje vaskularnog endotela. Stoga, prilikom procene pacijenta sa visokim krvnim pritiskom, lekar treba da proveri da li problem zaista postoji - ističe prof. dr Bjelecka-Dambrova.
Pored bubrega, hipertenzija može da dovede do progresivnog oštećenja očiju i srca, uključujući hipertrofiju leve srčane komore.
- Kada se ovi problemi dijagnostikuju kod pacijenta sa visokim krvnim pritiskom, rizik od moždanog i srčanog udara raste čak i pri vrednostima pritiska koje bi inače smatrane manje opasnim - poručuje profesorka Agata Bjelecka-Dambrova