Desna ili leva ruka: koja pokazuje pravi krvni pritisak i kada je razlika opasna

Krvni pritisak je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja, ali dilema na kojoj ruci ga meriti vodi ka mnogo dubljem razumevanju tela - i njegovih skrivenih asimetrija.

Prilikom merenja krvnog pritiska, postoji jednostavno pitanje koje često izaziva nedoumicu: da li manžetnu treba staviti na desnu ili levu ruku, i da li je to, uopšte, važno? Odgovor je, zapravo, manje intuitivan nego što se čini.

Ovo pitanje otvara složeniju priču o funkcionisanju srca i krvnih sudova nego što se na prvi pogled čini.

Telo nije savršeno simetrično, pa ni krvni sudovi

Naizgled simetrično, ljudsko telo zapravo krije niz sitnih razlika. Kao što jedno oko može biti neznatno niže ili jedna ruka snažnija, tako su i unutrašnje strukture, uključujući krvne sudove, raspoređene asimetrično.

- Telo može da izgleda simetrično, ali krvni sudovi su raspoređeni asimetrično - objašnjava dr Lin Poston, doktorka medicine i edukatorka za medicinske komunikacije u Ohaju.

Da li je važno merenje krvnog pritiska na levoj ili desnoj ruci

Upravo ta anatomija objašnjava zašto krvni pritisak ne mora da bude isti na levoj i desnoj ruci.

- Krvni pritisak može da varira između desne i leve ruke, a razlog za to može jednostavno biti mišić koji pritiska krvni sud, što izaziva turbulenciju u telu. Međutim, to može da bude mnogo ozbiljnije i znak kardiovaskularne bolesti, koja može dovesti do moždanog udara, srčanog udara ili oštećenja krvnih sudova.

Šta zapravo meri krvni pritisak

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv pritiska zidove krvnih sudova, i na osnovu toga se razlikuju:

• sistolni (gornji) pritisak – kada se srce kontrahuje,
• dijastolni (donji) pritisak – kada se srce opušta.

Ove vrednosti izražavaju se u milimetrima živinog stuba (mmHg), a normalan krvni pritisak iznosi do 120/80 mmHg. Sve iznad 130/80 mmHg, ako se ponavlja tokom vremena, ukazuje na hipertenziju.

Ono što često promiče: pritisak nije stabilan i prirodno varira u odnosu na doba dana.

- Menja se iz minuta u minut pod uticajem stresa, položaja tela, unosa soli, hormona, lekova i nivoa hidratacije. Upravo zato jedno merenje nije dovoljno - neophodno je meriti više puta - navodi dr Poston.

Zašto krvni pritisak nije isti na obe ruke

Razlike između leve i desne ruke imaju svoje uporište u anatomiji. Srce se nalazi blago ulevo, a aorta (najveći krvni sud) iz njega izlazi i dalje se grana.

- Međutim, te grane nisu identične: krvni sudovi koji vode ka desnoj i levoj ruci imaju različit put i strukturu. Zbog toga protok krvi, a samim tim i pritisak, može da varira između dve strane - objašnjava dr Poston i dodaje:

- Na primer, leva i desna subklavijalna arterija ne polaze na isti način iz aorte, što može da utiče na pojavu turbulencije u protoku krvi. Dugoročno, to može da ima posledice – poput većeg rizika od suženja ili stvaranja naslaga u određenim krvnim sudovima. Nije slučajno što je arterijska tromboza češća u levoj subklavijalnoj arteriji.

Dodatno, mišići, masno tkivo i položaj tela mogu privremeno da utiču na očitavanje pritiska.

- Krvni sudovi su okruženi mišićima i vezivnim tkivom. Privremeni pritisak mišića može blago da promeni očitavanja, ali takve razlike su obično male i prolazne. Ono što zabrinjava jeste stalna razlika između ruku - napominje dr Poston.

Na kojoj ruci je krvni pritisak viši

Zbog prirodne asimetrije u građi tela, krvni pritisak ne mora da bude isti na obe ruke. Upravo zato je preporuka da se, posebno pri prvom merenju, vrednosti provere na obe strane.

- Dobra je praksa da se krvni pritisak izmeri na obe ruke barem jednom, jer očitavanje na jednoj ruci – najčešće desnoj – može biti nešto više nego na levoj. Generalno, razlika u sistolnom pritisku između ruku iznosi 5 mmHg ili manje. Ako je razlika stalno veća od 10 mmHg, potrebno je obavestiti lekara, jer to može da ukazuje na veće nakupljanje arterijskog plaka - kaže dr Hauard Levajn, internista u bolnici Brigam u Bostonu i glavni medicinski urednik "Harvard Helth Publišing".

Kolika razlika je normalna, a kada je signal za oprez

Manja razlika u krvnom pritisku između ruku je očekivana i u većini slučajeva bezopasna. Ipak, određene vrednosti mogu da budu signal za dalje praćenje:

• do 5 mmHg – normalno,
• više od 5 mmHg – može da ukazuje na problem,
• preko 10 mmHg – zahteva praćenje,
• preko 20 mmHg – potrebna dalja ispitivanja,

- Ako razlika prelazi 5 mmHg i ponavlja se, to može da ukazuje da je arterija na jednoj strani uža ili kruća - kaže dr Poston i upozorava da takve promene mogu da budu rani znak kardiovaskularnih problema, uključujući povećan rizik od:

• moždanog udara,
• periferne arterijske bolesti
• ili srčanih oboljenja.

Šta raditi ako je razlika između ruku veća od 10 mmHg

Ukoliko razlika u krvnom pritisku između ruku premaši 10 mmHg, preporučuje se da se ubuduće merenja vrše na ruci sa višim očitavanjem.

- U slučajevima kada razlika prelazi 20 mmHg, potrebna su dodatna medicinska ispitivanja, jer to može da ukazuje na ozbiljnija stanja, poput disekcije aorte – opasnog oštećenja zida najveće arterije u telu - objašnjava dr Poston.

Jedno od stanja povezano sa razlikama u pritisku je periferna arterijska bolest, koja podrazumeva sužavanje arterija koje snabdevaju telo krvlju.

- Često prolazi bez simptoma, ali značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Njena učestalost raste sa godinama, češća je kod osoba sa dijabetesom, a pušenje dodatno povećava rizik - ističe dr Poston za sajt "In body".

Šta kaže nauka: mala razlika - veliki uticaj

Značaj razlike između ruku u merenju pritiska potvrđuju i velika istraživanja. Analiza 24 studije sa više od 57.000 učesnika, koja je objavljena 2022. godine u časopisu "Hypertension", pokazuje sledeće:

• razlika veća od 5 mmHg - veći rizik od smrtnosti,
• svako povećanje razlike - dodatni kardiovaskularni rizik.

Razlike su češće kod:

• osoba sa dijabetesom,
• osoba sa hipertenzijom,
• starijih ljudi.

- Takve razlike nisu retke. Javljaju se kod oko 3,6 odsto zdravih osoba, ali su znatno češće kod ljudi sa dijabetesom i hipertenzijom. Kod njih mogu da ukazuju i na dodatne komplikacije, uključujući oštećenje bubrega - dodaje dr Poston.

Na kojoj ruci češće meriti krvni pritisak

Razlika između leve i desne ruke nije greška, već važan signal tela. U većini slučajeva je bezazlena, ali kada je izražena i trajna – može biti prvi znak ozbiljnijih problema.

Zato jednostavno pravilo ostaje ključno: krvni pritisak treba meriti na obe ruke, a nakon inicijalnog merenja:

• pratiti pritisak na ruci sa višim vrednostima,
• druga ruka se povremeno proverava,
• merenje treba ponavljati u istim uslovima.

- Dobra je ideja da periodično proveravate krvni pritisak u ruci koja je imala niži nivo, samo da biste se uverili da se ništa nije promenilo. Redovno merenje kod kuće pomaže da se rano uoče obrasci. Takođe, nikada nije prerano da počnete proaktivno da štitite krvne sudove zdravom ishranom, smanjenjem stresa i povećanjem fizičke aktivnosti - poručuje dr Poston.

Kako se pravilno meri krvni pritisak

I male greške mogu značajno da utiču na vrednosti krvnog pritiska: od pogrešnog držanja tela do pune bešike ili razgovora tokom merenja – svaki od ovih faktora može da dovede do netačnih očitavanja pritiska..

Stručnjaci upozoravaju da pogrešan položaj ruke pri merenju pritiska, poput ruke položene na krilo ili ruke opružene uz bok, može da da znatno veće očitavanje nego što je realno.

Pre merenja pritiska, osoba treba da bude opuštena, bez fizičke aktivnosti 30 minuta, kao i da ne konzumira kafu pola pola sata pre merenja. Iz Američkog udruženja za srce preporučuju univerzalan pristup u merenju krvnog pritiska:

• Sesti pravo. Leđa treba da budu ispravljena i oslonjena (na trpezarijsku stolicu a ne na sofu).
• Stopala treba da budu u ravni sa podom. Ne prekrštati noge.
• Ruke treba da budu oslonjene na sto, odnosno na ravnu površinu. Sredinu manžetne treba postaviti na nadlakticu u nivou srca. 

Preporuka je da se pritisak izmeri tri puta, u razmaku 3-5 minuta. Za rezultat se uzima srednja vrednost pritiska.

Kako momentalno sniziti krvni pritisak bez lekova

Položaj za najtačnije merenje krvnog pritiska

Najispravniji način merenja krvnog pritiska automatskim aparatom