Crna ovca u porodici: Lepe mu etiketu da je težak, a taj žrtveni jarac jedini govori istinu

Iza uloge večitog buntovnika ili neshvaćenog člana familije često se krije toksični mehanizam u kojem disfunkcionalna porodica bira jedno dete da nosi teret dežurnog krivca.

U psihologiji se ova uloga često krije iza svima poznatog izraza "crna ovca". Međutim, kada porodica nekoga proglasi drugačijim samo zato što je autentičan, ta "crna ovca" vrlo brzo postaje žrtveni jarac - dežurni krivac na koga se prebacuje teret tuđih grešaka.

Osobe koje u primarnim porodicama imaju ulogu žrtvenog jarca često provedu godine, pa i decenije, verujući da su upravo one koren svakog problema. Takvi pojedinci se redovno okrivljuju za sukobe, kritikovani su znatno oštrije od ostale dece i stalno im se lepe etikete da su "teški", "dramatični", "sebični" ili "previše osetljivi".

- Ove poruke oblikuju način na koji ti pojedinci vide sebe i svoju ulogu u svetu. Oni postaju fokus pažnje, umesto porodične disfunkcije na koju samo reaguju - kaže Šeron Martin, psihoterapeutkinja i klinički socijalni radnik sa više od dvadeset godina prakse u Kaliforniji.

U nastavku ona detaljno objašnjava kako se ova uloga razvija i zašto se po pravilu dodeljuje onima koji odbijaju da ćute - ali i kako etiketu "porodičnog žrtvenog jarca" pretvoriti u izvor lične snage.

Zašto je toksičnim porodicama preko potreban dežurni krivac

Porodice funkcionišu kao povezani sistemi u kojima članovi upadaju u predvidljive uloge kako bi održali zajednicu, čak i kada je ta dinamika duboko nezdrava i destruktivna. Dok se u funkcionalnim porodicama problemi rešavaju otvorenim razgovorom i preuzimanjem odgovornosti, u toksičnim odnosima vladaju potpuno drugačija pravila.

- U disfunkcionalnim porodicama, iskrenost i odgovornost deluju preteće jer zahtevaju promenu. Ako neko prizna da je naneta šteta, porodica bi morala da se suoči sa neprijatnim emocijama, dugotrajnim lošim obrascima ili nejednakom dinamikom moći. To izaziva ogromnu napetost jer disfunkcionalni sistem nije spreman da se menja - objašnjava Šeron Martin.

Ovakve zajednice organizovane su isključivo oko održavanja lažne slike i statusa kvo, a to postižu kroz:

• svesno izbegavanje otvorenih sukoba,
• zaštitu idealnog porodičnog imidža u javnosti,
• branjenje i opravdavanje lošeg ponašanja privilegovanih članova porodice,
• minimiziranje i ignorisanje nanete emotivne štete.

Upiranje prstom u žrtvenog jarca, umesto suočavanja sa istinom

Uloga žrtvenog jarca je mehanizam odbrane kojim se izbegava rešavanje stvarnih problema. Na taj način se skreće pažnja sa lošeg braka ili roditeljske nesposobnosti i kreira se jednostavna lažna priča: sistem je savršen, a to jedno dete (žrtveni jarac) je problem.

- To takođe funkcioniše kao surov oblik kontrole. Kada se neko više puta etiketira kao problem, na njega se vrši pritisak da ostane poslušan i da ne dovodi u pitanje sistem. Ako žrtveni jarac progovori ili protivreči porodičnoj naraciji, rizikuje emocionalnu i fizičku povredu, javno poniženje ili potpuno odbacivanje od porodice - navodi za "Psychology Today" Martin.

Vremenom se ove uloge samo pojačavaju. Od žrtvenog jarca se očekuje da apsorbuje svu napetost, a svaki otpor toj ulozi obično se susreće sa oštrom kritikom, distanciranjem ili novim okrivljavanjem.

- Zato su žrtveni jarci najčešće ljudi koji jedini primećuju štetu, odbijaju da žive u poricanju i glasno se protive nepravednom tretmanu - ističe psihoterapeutkinja.

Kako se oseća žrtveni jarac u porodici

Biti meta u sopstvenoj porodici ostavlja trajne posledice, jer osobu neprekidno i namerno pogrešno shvataju oni koji bi trebalo da joj budu najveća podrška.

- Krive vas za stvari koje niste uradili ili niste mogli da kontrolišete, a vaša iskustva drugi odbacuju ili poriču. Rezultat je često stalni osećaj neadekvatnosti i osećaj nepripadanja - kaže Martin.

Sve se to kasnije prenosi na partnerske i prijateljske odnose u odraslom dobu.

- Osoba postaje preterano oprezna u vezi sa onim što govori, stalno preispituje svoje postupke i živi u strahu da će biti okrivljena ili pogrešno protumačena. Poverenje postaje problem – ne samo u druge, već i u sopstvenu procenu situacija. Javlja se strah da će sve što se izgovori biti iskorišćeno protiv nje - naglašava Martin.

Psihoterapeutkinja dodaje da su bes, ljutnja, kao i tuga za sigurnom porodičnom vezom koja je uvek nedostajala, potpuno prirodne reakcije na pretrpljenu nepravdu.

Skrivene supermoći žrtvenog jarca

Osobine koje su izazivale bes u toksičnom porodičnom sistemu mogu da postanu ogromne prednosti u zdravim okruženjima. Psihoterapeutkinja otkriva da ljudi koji su imali ulogu dežurnog krivca često razvijaju tri specifične snage:

• Veća svest o dinamici odnosa: Odrastanje u nepredvidivom okruženju uči osobu da pažljivo prati šta se zapravo dešava, a ne šta se govori. Oni nepogrešivo primećuju promene u tonu, napetost u prostoriji i trenutak kada nečije reči ne odgovaraju ponašanju.
• Izuzetna hrabrost: Skretanje pažnje na porodične laži zahteva hrabrost. Zbog toga ove osobe u odraslom dobu imaju nultu toleranciju na manipulacije i ne ignorišu "crvene zastavice" kod ljudi.
• Potpuna autentičnost: Nakon godina života u lažima, ove osobe iznad svega cene transparentnost i iskrenost. Nisu zainteresovane za igranje psiholoških igara i život po nepisanim, licemernim pravilima.

Kako prekinuti generacijski obrazac

Nije poenta, ističe psihoterapeutkinja, da žrtveni jarac godinama pokušava da ubedi svoju porodicu da stvari vidi drugačije. Umesto toga, ključ je da snagu koju su žrtveni jarci razvili kroz preživljavanje tog sistema iskoriste za sopstveni život:

• Prekidaju generacijske obrasce zlostavljanja, traume i disfunkcije: Pošto rano prepoznaju poznate i toksične dinamike, kao što su prebacivanje krivice i poricanje, kod njih je manja verovatnoća da će ih nesvesno ponoviti i preneti na svoju decu.
• Grade znatno zdravije odnose: Sa ovim iskustvom svesno biraju partnere i prijatelje pored kojih je potpuno bezbedno imati drugačije mišljenje i ne slagati se, a gde odgovornost za postupke ide u oba smera.
• Odlučno zastupaju sebe: Dobijaju snagu da traže ono što im je emotivno potrebno, postave jasne granice i ispravljaju tuđa pogrešna predstavljanja, umesto da ćute i gutaju stres samo da bi održali lažni mir u kući.

- Žrtveni jarac je obično osoba koja najjasnije vidi disfunkciju u svojoj porodici. A pošto niste spremni da ignorišete ili normalizujete ono što se dešava, vi ste viđeni kao problem. U stvarnosti, nisi previše osetljiv niti težak, jednostavno odbijaš da učestvuješ u disfunkciji. Sada je vreme da prihvatiš snage koje su proistekle iz toga što si bio žrtveni jarac u porodici i da ih iskoristiš da izgradiš nešto zdravije za sebe - poručuje Šeron Martin.

Kako prepoznati kada je vreme da se krene na psihoterapiju

Zašto su najglasniji često oni koji znaju najmanje

Arogancija ili samopouzdanje: Ključne razlike i šta se krije iza oklopa moći