Operacija srca kroz mali rez - brži oporavak, manje bolova, a da li je i rizik manji: Prof. dr Velicki odgovara na najčešća pitanja

Najvažnije pitanje nije samo da li operacija srca može da se uradi kroz mali rez, već da li je mali rez u tom trenutku najbolji i najbezbedniji izbor za pacijenta. Manji rez je važan, ali prava odluka je još važnija, ističe profesor dr Lazar Velicki, kardiohirurg.

Minimalno invazivna operacija srca je savremen pristup kardiohirurgiji kod kojeg se određene operacije izvode kroz mali rez, najčešće između rebara, bez presecanja grudne kosti. Za pacijente to u praksi obično znači manju operativnu traumu, manje bolova, diskretan ožiljak i brži povratak svakodnevnim aktivnostima u poređenju sa klasičnom operacijom kroz grudnu kost.

- Ipak, važno je znati da minimalno invazivna operacija srca nije samo "manji rez" – to je kompleksan postupak koji zahteva iskusan tim, precizno planiranje i dobru procenu svakog pacijenta - kaže prof. dr Lazar Velicki, koji se bavi savremenom kardiohirurgijom, sa posebnim interesovanjem za minimalno invazivne procedure na srcu.

Šta je minimalno invazivna operacija srca?

Minimalno invazivna operacija srca je kardiohirurška procedura koja se izvodi kroz jedan ili više manjih rezova na grudnom košu, najčešće sa desne strane grudnog koša, između rebara.

- Za razliku od klasične operacije srca, kod ovog pristupa se najčešće ne seče grudna kost. Tokom operacije hirurg koristi posebno dizajnirane instrumente, video-endoskopski prikaz i savremenu opremu koja omogućava precizan rad na srcu kroz mali operativni pristup. U zavisnosti od bolesti i vrste zahvata, operacija se može izvoditi uz pomoć mašine za vantelesni krvotok, slično kao kod klasične operacije srca - objašnjava prof. dr Velicki.

Cilj minimalno invazivne operacije, ističe on, nije samo estetski bolji rezultat, već smanjenje hirurške traume i omogućavanje bržeg i lakšeg oporavka.

Koje operacije srca mogu da se urade kroz mali rez?

Profesor Velicki navodi da se ovom metodom najčešće izvode:

• operacija mitralnog zaliska,
• rekonstrukcija mitralnog zaliska,
• zamena mitralnog zaliska,
• operacija aortnog zaliska,
• operacija trikuspidnog zaliska,
• zatvaranje defekata na pregradi srca,
• pojedine procedure za lečenje poremećaja ritma,
• određene kombinovane procedure kod pažljivo odabranih pacijenata.

- Nije svaka bolest srca pogodna za minimalno invazivni pristup. Odluka se donosi nakon pregleda, ultrazvuka srca, skenera, koronarne angiografije i procene celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta - dodaje kardiohirurg.

Da li je minimalno invazivna operacija srca bezbedna?

Kod dobro odabranih pacijenata i u iskusnim centrima, minimalno invazivna operacija srca može biti bezbedna i efikasna metoda lečenja. Međutim...

- Bezbednost ne zavisi samo od veličine reza. Ona zavisi od pravilne indikacije, iskustva hirurga, kvaliteta anestezije, perfuzije, intenzivne nege i celokupne organizacije tima - napominje prof. dr Velicki i podvlači:

- Najvažnije pitanje nije samo: "Da li može kroz mali rez?", već: "Da li je mali rez najbolji i najbezbedniji izbor za ovog pacijenta?" Kod nekih pacijenata klasična operacija kroz grudnu kost i dalje može biti sigurniji pristup. Dobar kardiohirurški tim ne bira tehniku zbog atraktivnosti metode, već zbog najboljeg odnosa koristi i rizika za konkretnog pacijenta.

Prednosti minimalno invazivne operacije srca

Među najvećim prednostima dr Velicki izdvaja:

• manji rez,
• izbegavanje presecanja grudne kosti,
• manji postoperativni bol,
• manji ožiljak,
• brža mobilizacija,
• kraći boravak u bolnici kod određenih pacijenata,
• brži povratak svakodnevnim aktivnostima,
• potencijalno manji rizik od infekcije rane,
• lakši oporavak disanja i pokretljivosti grudnog koša.

- Ove prednosti su posebno važne za aktivne pacijente, radno sposobne osobe, pacijente koji žele brži povratak normalnom životu, ali i za starije pacijente kod kojih smanjenje operativne traume može imati značajan klinički efekat - dodaje prof. dr Velicki.

On navodi da minimalno invazivni pristup u poređenju sa klasičnom operacijom može biti povezan sa manjim bolom, manjim gubitkom krvi, kraćim boravkom u bolnici i bržim oporavkom, ali naglašava da nije svaki pacijent kandidat za ovu metodu.

Da li minimalno invazivna operacija srca manje boli i da li je ožiljak zaista manji

Kod većine pacijenata bol je manji nego posle klasične operacije kroz grudnu kost, pre svega zato što se ne preseca sternum. Pacijenti često lakše dišu, ranije ustaju iz kreveta i brže započinju rehabilitaciju. Ipak, bol nije potpuno odsutan.

- Rez između rebara i postavljanje drenova mogu izazvati nelagodnost. Razlika je u tome što je bol najčešće lakše kontrolisati i što nema bola povezanog sa zarastanjem presečene grudne kosti - objašnjava profesor u tekstu na svom sajtu operacijasrca.rs, koji je pokrenuo s namerom da pacijentima najjasnije predoči sve probleme na koje srce može da naiđe, kako da se preveniraju i spreče, a i kako da se leče.

Kada je reč o ožiljku, kod minimalno invazivne operacije srca rez je obično znatno manji nego kod klasične sternotomije.

- Najčešće se nalazi sa bočne strane grudnog koša, ispod dojke ili u predelu između rebara, zbog čega je estetski rezultat često povoljniji. Ipak, veličina i položaj reza zavise od vrste operacije, anatomije pacijenta i tehničkih zahteva procedure. Estetika je važna, ali nikada ne sme biti važnija od bezbednosti i kvaliteta same operacije - naglašava prof. dr Velicki.

Kako izgleda oporavak i koliko se ostaje u bolnici?

Oporavak zavisi od vrste operacije, godina pacijenta, funkcije srca, pridruženih bolesti i opšte kondicije pre operacije. U poređenju sa klasičnim pristupom, pacijenti se često brže mobilišu i ranije vraćaju lakšim svakodnevnim aktivnostima.

- U prvim danima najvažniji su stabilizacija rada srca, disanje, kontrola bola, rano ustajanje i prevencija komplikacija. Nakon otpusta iz bolnice, oporavak se nastavlja kroz postepeno povećanje aktivnosti, kontrolne preglede i po potrebi kardiološku rehabilitaciju. Važno je da pacijent ne upoređuje svoj oporavak sa drugim pacijentima. Dve osobe mogu imati istu operaciju, ali potpuno različit tempo oporavka - napominje prof. dr Velicki.

Dužina boravka u bolnici zavisi od vrste operacije i toka oporavka. Kod nekomplikovanog toka, boravak može biti kraći nego nakon klasične operacije, ali ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve pacijente.

- Pacijent se otpušta onda kada su srčani ritam, disanje, rana, laboratorijske analize i opšte stanje stabilni. Cilj nije samo raniji otpust, već bezbedan otpust - jasan je profesor.

Da li se srce zaustavlja tokom minimalno invazivne operacije?

Kod mnogih minimalno invazivnih operacija zaliska koristi se mašina za vantelesni krvotok, a srce se privremeno zaustavlja kako bi hirurg mogao precizno da izvrši proceduru.

- To je standardni deo mnogih kardiohirurških operacija. Razlika u odnosu na klasičnu operaciju nije nužno u tome šta se radi na srcu, već kako se srcu pristupa. Umesto velikog reza kroz grudnu kost, pristup se ostvaruje kroz mali rez između rebara - dodaje prof. dr Velicki.

Da li je rezultat isti kao kod klasične operacije?

Prema rečima kardiohirurga, cilj minimalno invazivne operacije mora biti isti kao kod klasične operacije: kvalitetna, trajna i bezbedna korekcija srčane bolesti.

- Mali rez nema vrednost ako se preko njega ne može postići isti hirurški rezultat - kaže prof. dr Lazar Velicki.

Zato je, dodaje on, pravilna selekcija pacijenata ključna:

• Kada je pacijent dobar kandidat, minimalno invazivni pristup može da omogući visok kvalitet operacije uz manju traumu.
• Kada pacijent nije dobar kandidat, klasičan pristup može biti bolji i sigurniji izbor.

Ko nije dobar kandidat za minimalno invazivnu operaciju srca?

Minimalno invazivni pristup nije idealan za svakoga. Oprez je, kako navodi profesor Velicki, potreban kod pacijenata koji imaju:

• veoma složenu bolest srca,
• više prethodnih operacija grudnog koša,
• teške kalcifikacije krvnih sudova,
• nepovoljnu anatomiju grudnog koša,
• uznapredovalu bolest pluća,
• značajnu bolest perifernih krvnih sudova,
• hitna stanja koja zahtevaju najbrži i najširi pristup srcu,
• kombinovane procedure koje je bezbednije uraditi klasičnim putem.

- Konačna odluka se ne donosi na osnovu želje za manjim rezom, već na osnovu medicinske procene - podseća kardiohirurg.

Priprema pacijenta za minimalno invazivnu operaciju srca

Dobra priprema je jedan od najvažnijih uslova za bezbednu operaciju i brz oporavak.

- Priprema obično uključuje detaljan kardiološki i kardiohirurški pregled, ultrazvuk srca, laboratorijske analize, koronarnu angiografiju, skener grudnog koša i krvnih sudova, procenu plućne funkcije i anesteziološki pregled.

- Posebna pažnja posvećuje se lekovima koje pacijent koristi, naročito lekovima za razređivanje krvi, terapiji za pritisak, dijabetes i poremećaje ritma. Pacijent dobija jasna uputstva kada treba prestati sa određenim lekovima i kako se pripremiti za prijem u bolnicu - objašnjava prof. dr Velicki.

Šta pacijent može da uradi pre operacije?

Pacijent može značajno doprineti svom oporavku ako pre operacije:

• prestane sa pušenjem,
• reguliše krvni pritisak i šećer,
• poštuje preporuke o lekovima,
• održava laganu fizičku aktivnost ako je dozvoljena,
• vodi računa o ishrani,
• prijavi svaku infekciju, temperaturu ili promenu zdravstvenog stanja,
• pripremi porodicu i kućne uslove za period posle otpusta.

- Savremeni koncept oporavka posle kardiohirurgije sve više se oslanja na multidisciplinarni pristup, dobru pripremu, rano ustajanje, kontrolu bola i aktivno učešće pacijenta u oporavku. ERAS/ERACS protokoli u kardiohirurgiji upravo naglašavaju značaj organizovane perioperativne nege, rane mobilizacije i smanjenja komplikacija - dodaje prof. dr Velicki.

Prvi period posle operacije: Kada pacijent može da se vrati normalnom životu?

Nakon operacije pacijent se premešta u jedinicu intenzivne nege. Prati se rad srca, disanje, krvni pritisak, krvarenje, laboratorijske vrednosti i opšte stanje. Kada je pacijent stabilan, postepeno se skida sa respiratora, započinje se rano buđenje, kontrola bola i priprema za mobilizaciju.

- U narednim danima pacijent ustaje, sedi, hoda uz pomoć osoblja, vežba disanje i postepeno se vraća osnovnim aktivnostima. Kod minimalno invazivnog pristupa ovaj proces često ide lakše jer grudna kost nije presečena - prenosi prof. dr Velicki.

Kako dodaje, povratak normalnom životu je postepen. Lakše aktivnosti se uvode ranije, dok se zahtevnije fizičke aktivnosti, vožnja, posao i sport planiraju individualno, nakon kontrolnog pregleda.

- Pacijenti ne treba da žure, ali ne treba ni da se nepotrebno plaše pokreta. Kontrolisano kretanje, disanje i postepeno povećanje aktivnosti predstavljaju važan deo oporavka - savetuje on.

Da li je minimalno invazivna operacija srca budućnost kardiohirurgije?

Minimalno invazivna kardiohirurgija zahteva posebnu opremu, instrumente, video-sistem i tim koji ima iskustvo sa ovim procedurama. Tehnički je zahtevnija od standardnog pristupa, jer se operacija izvodi kroz manji prostor i uz drugačiju organizaciju rada.

- Za pacijenta je najvažnije da se operacija radi u centru koji ima iskustvo, jasne protokole i tim koji redovno izvodi ove procedure.

Govoreći o daljem razvoju medicine, profesor ističe da ova metoda jeste jedan od najvažnijih pravaca razvoja savremene operacije srca, jer pacijenti danas ne očekuju samo da operacija bude uspešna, već i da oporavak bude brži, bol manji, a povratak životu lakši.

- Ipak, budućnost kardiohirurgije nije u tome da se svaka operacija radi kroz najmanji mogući rez. Budućnost je u individualizovanom pristupu: prava operacija, za pravog pacijenta, u pravo vreme, izvedena na najbezbedniji način - poručuje profesor Velicki.

Odgovori na 15 najčešćih pitanja pacijenata

U nastavku, prof. dr Lazar Velicki odgovara na neka od najčešćih pitanja pacijenata:

1. Da li je minimalno invazivna operacija srca isto što i laparoskopska operacija? Ne. U kardiohirurgiji se najčešće koristi termin minimalno invazivna, endoskopska ili video-asistirana operacija. Princip je sličan u smislu manjeg reza i upotrebe kamere, ali su operacije srca tehnički znatno složenije i zahtevaju poseban tim i opremu.
2. Da li se kod minimalno invazivne operacije koristi veštački krvotok? Kod mnogih operacija zaliska koristi se mašina za vantelesni krvotok. Ona omogućava da krv cirkuliše kroz telo dok hirurg radi na srcu. To je standardna i kontrolisana procedura u kardiohirurgiji.
3. Da li mali rez znači i manji rizik? Ne uvek. Mali rez može značiti manju traumu, ali ukupan rizik zavisi od bolesti srca, opšteg stanja pacijenta, funkcije srca, godina, pluća, bubrega, krvnih sudova i iskustva tima. Zato je individualna procena obavezna.
4. Da li je oporavak uvek brži? Često jeste, ali ne kod svakog pacijenta. Oporavak zavisi od vrste operacije, pridruženih bolesti i toka nakon operacije. Minimalno invazivni pristup može pomoći bržem oporavku, ali ga ne garantuje.
5. Da li se minimalno invazivno može uraditi zamena aortnog zaliska? Kod odabranih pacijenata može. Aortni zalistak se može operisati kroz manji rez, ali odluka zavisi od anatomije, veličine i kalcifikacije zaliska, stanja aorte, krvnih sudova i drugih faktora.
6. Da li se mitralni zalistak može operisati kroz mali rez? Da. Mitralni zalistak je jedna od najčešćih oblasti primene minimalno invazivne kardiohirurgije. Kod određenih pacijenata moguće je uraditi rekonstrukciju ili zamenu mitralnog zaliska kroz mali rez sa desne strane grudnog koša.
7. Da li se grudna kost seče? Kod tipične minimalno invazivne operacije kroz bočni pristup grudna kost se ne seče. To je jedna od glavnih prednosti ove metode, jer izbegavanje sternotomije može olakšati disanje, kretanje i oporavak.
8. Da li ću imati drenove posle operacije? Da, većina pacijenata ima drenove nakon operacije. Oni služe za uklanjanje krvi i tečnosti iz operativnog područja. Drenovi se uklanjaju kada hirurški tim proceni da više nisu potrebni.
9. Kada mogu da spavam na boku? To zavisi od vrste operacije, položaja reza i toka oporavka. Pošto grudna kost nije presečena, neki pacijenti se ranije osećaju komforno u različitim položajima, ali se uvek treba pridržavati saveta hirurga.
10. Kada mogu da vozim auto? Vožnja se ne preporučuje odmah nakon operacije. Vreme povratka vožnji zavisi od opšteg stanja, bola, pokretljivosti, terapije i kontrole nakon operacije. Odluku treba doneti nakon pregleda.
11. Kada mogu da se vratim na posao? Povratak na posao zavisi od vrste posla. Kancelarijski posao se često može nastaviti ranije nego fizički težak posao. Tačan trenutak povratka određuje se individualno.
12. Da li minimalno invazivna operacija ostavlja manji ožiljak? Da. Ožiljak je najčešće znatno manji i diskretniji nego kod klasične operacije kroz grudnu kost. Kod nekih pacijenata položaj reza omogućava da ožiljak bude estetski veoma prihvatljiv.
13. Da li je ova operacija pogodna za starije pacijente? Može biti, ali godine nisu jedini kriterijum. Mnogo su važniji opšte stanje, funkcija srca, pluća, bubrega, krvnih sudova i očekivana korist od operacije. Kod nekih starijih pacijenata manja operativna trauma može biti značajna prednost.
14. Da li je ova operacija pogodna za gojazne pacijente? Ponekad jeste, ali zavisi od anatomije, rasporeda masnog tkiva, disanja, stanja krvnih sudova i tehničke izvodljivosti. Kod svakog pacijenta procena se donosi individualno.
15. Da li postoji mogućnost prelaska na klasičnu operaciju tokom zahvata? Da. Iako se to ne dešava često, hirurški tim uvek mora biti spreman da, ako bezbednost pacijenta to zahteva, pređe na klasični pristup. To nije neuspeh, već odgovorna odluka u interesu pacijenta.

Prava odluka je važnija od veličine reza

Dakle, minimalno invazivna operacija srca je savremen, precizan i poštedniji pristup lečenju određenih bolesti srca. Njena najveća vrednost nije samo u manjem rezu, već u mogućnosti da se pacijentu obezbedi kvalitetna operacija uz manju traumu i lakši oporavak.

- Ipak, ova metoda nije najbolji izbor za svakoga. Najvažnije je da odluku donese iskusan kardiohirurški tim nakon detaljne procene. Kada su indikacija, pacijent i tim pravi – minimalno invazivna kardiohirurgija može značajno promeniti iskustvo operacije srca - zaključuje prof. dr Lazar Velicki.