Lekovi i suplementi koji mogu da promene srčani ritam

Malo je stvari koje su uznemirujuće kao osećaj da srce nepravilno ili snažno kuca u grudima. Iako su palpitacije česte i obično benigne, u nekim slučajevima mogu da budu signal osnovnog problema sa srčanim ritmom.

Lekovi koji utiču na otkucaj srca i ritam mogu biti spasonosni, ali u nekim slučajevima mogu biti i opasni. Mnogi lekovi na recept i oni koji se izdaju bez recepta i neki suplementi, naime, mogu da promene otkucaj srca ili ritam utičući na električne signale, QT interval ili ključne elektrolite poput kalijuma i magnezijuma.

Dok jedni mogu da ubrzaju, drugi mogu da uspore srčani ritam.

Rizik od problema sa srčanim ritmom zbog lekova veći je kod starijih osoba, osoba koje imaju poremećaj srčanog ritma kao što je sindrom dugog QT intervala ili uzimaju više lekova istovremeno.

Među lekovima koji mogu da promene rad srca su lekovi za depresiju, infekcije, srčanu insuficijenciju, visok krvni pritisak ili probleme sa bubrezima...

Kako funkcioniše srčani ritam

Četiri komore srca rade na elegantan, tempiran način kako bi pomerale krv kroz srce, napolje u telo i nazad.

Otkucaj ima sopstveni sistem srčane provodljivosti koji pokreće brzinu i ritam. Signal počinje u desnoj pretkomori u sinoatrijalnom (SA) čvoru gde nervne ćelije proizvode električne signale koji se prenose između pretkomora (gornjih komora) i komora (donjih komora).

Elektrokardiogram (EKG) može pratiti tu signalizaciju, i da pomogne u utvrđivanju da li postoje problemi sa njom.

Elektroliti u telu - posebno kalijum, kalcijum, natrijum, hlorid i magnezijum, igraju ključnu ulogu u kontroli kontrakcija srčanog mišića i regulisanju srčanog ritma.

Ovi joni su ili pozitivno ili negativno naelektrisani i odgovorni su za elektricitet koji pokreće ritam. Na kraju krajeva, kada provodni sistem poludi, bilo zbog lekova ili nekog drugog problema, to može promeniti srčani ritam, izazvati palpitacije, bol u grudima i kratak dah, izazvati vrtoglavicu ili umor, a potencijalno može da bude i fatalno.

Kako lekovi mogu uticati na srčani ritam

Lekovi, bilo da su propisani za srčane probleme ili nešto drugo utiču na srčani ritam na neke očekivane načine.

Među njima su:

Direktan uticaj na električne signale

Neki lekovi za srce ciljaju hormone (kao što je adrenalin), elektrolite, pa čak i sam sinoatrijski čvor kako bi direktno izmenili problematične srčane signale.

Tipično, njihov cilj je usporavanje srčanog ritma ili regulisanje nepravilnog ritma. Paceron (amiodaron hidrohlorid) i Tambokor (flekainid) su dva takva leka.

- Ovi lekovi mogu usporiti srčani ritam ili električnu signalizaciju blokiranjem ili olakšavanjem jonskih kanala, kojima su potrebni natrijum, magnezijum, kalcijum i kalijum - kaže dr Srihari Naidu, profesor medicine i kardiolog sa trostrukim sertifikatom na Medicinskom koledžu u Valhali, u Njujorku.

Jonski kanali su način na koji elektroliti ulaze i izlaze iz ćelija, stvarajući električne signale.

- Ako lek ima uticaj na ove minerale, oni mogu uticati na srčani ritam - kaže dr Srihari Naidu

Produženje QT intervala

- Kada imate električnu provodljivost, imate otkucaj u gornjem delu srca - pretkomorama, zatim u donjem delu - komorama, a onda između njih dolazi pauza - kaže dr Naidu:

- Svaki put kada dođe do otkucaja, postoji signalizacija koja se dešava nakon otkucaja. To su intervali na elektrokardiogramu. Određeni lekovi mogu da promene ove intervale.

QT interval je faza električnog ritma srca koja predstavlja fazu punjenja.

- To je vreme između otkucaja vaših komora i njihovog potpunog opuštanja i punjenja krvlju. Kada je ta faza preduga - naziva se sindrom dugog QT intervala, može pokrenuti ubrzan srčani ritam koji se naziva Torsades de Pointe, vrsta ventrikularne tahikardije koja može biti smrtonosna - kaže dr Naidu.

Određeni antidepresivi, kao što je Elavil (amitriptilin), i antibiotici, kao što je Aveloks (levofloksacin) mogu to da učine, dodaje on.

Promena elektrolita

Dok neki lekovi namerno ciljaju elektrolite u srcu, drugi ih ciljaju u bubrezima ili utiču na ove ključne minerale na druge načine.

- Bilo koji lek koji može uticati na elektrolite, kao što su diuretici poput furosemida ili hidrohlorotiazida, može izazvati nepravilnosti u srčanom ritmu ili dodatne otkucaje srca - kaže dr Bler Suter, kardiolog u Medicinskom centru Veksner Državnog univerziteta Ohaja u Kolumbusu.

Promena otkucaja srca - brže ili sporije

Nervni sistem signalizira srcu da ubrza ili uspori. Simpatički nervni sistem će reći srcu da ga ubaci u višu brzinu.

Parasimpatički nervni sistem će održavati puls blizu nivoa mirovanja. Kada srce kuca brže (tahikardija) ili sporije (bradikardija) nego što bi trebalo, lekovi mogu korigovati puls.

Beta-blokatori poput Toprola (metoprolola) usporavaju puls, dok lekovi poput Aderala (soli amfetamina) mogu da ga ubrzaju.

Uobičajene vrste lekova koje mogu uticati na srčani ritam

Više od 200 lekova može uticati na srčani ritam.

- Sledeće vrste lekova mogu promeniti srčanu frekvenciju ili ritam utičući na bilo koji od gore navedenih puteva. Uzimanje više lekova povećava rizik od problema - kaže dr Suter.

Antiaritmički lekovi za srce

Ovi lekovi se propisuju posebno za rešavanje problema sa srčanim ritmom, angine, visokog krvnog pritiska srčane insuficijencije i drugih problema. To su:

• Adenokard (adenozin) - koji usporava električnu provodljivost,
• Beta blokatori - kao što su atenolol ili Toprol (metoprolol),
• Blokatori kalcijumovih kanala - kao što je Kardizem (diltiazem),
• Blokatori kalijumovih kanala - kao što je Paceron (amiodaron). Amiodaron deluje na nekoliko načina kako bi uticao na srčani ritam,
• Blokatori natrijumovih kanala - kao što je Tambokor (flekainid)

Antibiotici

Lekovi u ovoj grupi, koji leče bakterijske infekcije, mogu produžiti QT interval i potencijalno uticati na neke jonske kanale, prema pregledu objavljenom u časopisu Circulation. Neki od najgorih prestupnika su:

• Aveloks (levofloksacin),
• Biaksin (klaritromicin),
• Cipro (ciprofloksacin),
• Eritrocin (eritromicin),
• Levakin (moksifloksacin),
• Zitromaks (azitromicin).

Stimulansi

Sve više ljudi uzima lekove za poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD ), ali, po definiciji, ovi lekovi su stimulansi, uključujući i srce, što može biti posebno problematično kod starijih osoba.

Lekar može da uradi EKG pre nego što prepiše jedan od ovih lekova:

• Aderal (soli amfetamina),
• Koncerta (metilfenidat),
• Fokalin (deksmetilfenidat),
• Ritalin (metilfenidat),
• Vivanse (amfetamin).

Antidepresivi

Ljudi sa depresijom već imaju dvostruko veći rizik od iznenadne srčane smrti nego ljudi bez depresije, prema danskoj studiji sa 4,3 miliona stanovnika, objavljenoj u časopisu Heart. Međutim, istraživači su pokazali da upotreba antidepresiva povećava taj rizik između 56 odsto i 2,2 puta, u zavisnosti od dužine upotrebe.

Antidepresivi koji mogu uticati na srčanu frekvenciju, kao i na ritam, su:

• Celeksa (citalopram),
• Efeksor (venlafaksin),
• Elavil (amitriptilin),
• Leksapro (escitalopram),
• Norpramin (desipramin).

Dekongestivi

Dekongestivi deluju tako što sužavaju krvne sudove – i to ne samo u glavi. Ovo može povećati krvni pritisak i broj otkucaja srca.

Antihistaminici koji uključuju dekongestive (imaju "D" na etiketi) takođe mogu biti rizični za ljude sa osnovnim srčanim problemima. Zato treba proverite sa svojim lekarom pre nego što se uzmu bilo koji od ovih lekova ako se uzimaju drugi lekovi za srce.

• Alegra-D (feksofenadin sa pseudoefedrinom),
• Klaritin-D (loratadin sa pseudoefedrinom),
• Sudafed (pseudoefedrin),
• Zirtek-D (cetirizin sa pseudoefedrinom).

Diuretici

- Ovi lekovi utiču na nivo elektrolita u telu tako što podstiču bubrege da izlučuju vodu. Ovo može promeniti srčani ritam - kaže dr Suter.

Među njima su:

• Aldakton (spironolakton)
• Esidriks (hidrohlorotiazid),
• Lasiks (furosemid).

Lekovi protiv mučnine

Osobe sa osnovnim srčanim problemima ili koje uzimaju lekove za srce treba da budu oprezne sa ovim lekovima:

• Kompazin (prohlorperazin) može produžiti QT interval,
• Kitril (granisetron) i Anzemet (dolasetron) mogu uticati na jonske kanale,
• Zofran (ondansetron) može produžiti QT interval.

Određeni suplementi

Teško je sa sigurnošću znati šta se nalazi u bilo kojoj bočici suplemenata ili biljaka koje se kupuju, ali nekoliko njih je povezano sa palpitacijama ili problemima sa srčanim ritmom:

• Akonit - koristi se gotovo isključivo u istočnoazijskoj medicini, ova biljka može izazvati aritmije kada se ne priprema/ne koristi pravilno,
• Gorka pomorandža - postoje neka istraživanja koja pokazuju da ova zamena efedre može uticati i na srčani ritam, ali je rizik verovatniji od kombinovanja sa drugim lekovima ili biljem,
• Efedra - zabranjena je u suplementima, ali se i dalje koristi u nekim lekovima i tradicionalnim lekovima zbog svojih moćnih bronhodilatacionih sposobnosti,
• Riblje ulje - istraživanja su pokazala da je riblje ulje povezano sa povećanim rizikom od atrijalne fibrilacije kod zdravih ljudi,
• Ginko biloba.

Osobe u riziku kod kojih lekovi mogu da promene srčani ritam

Među ljudima koji imaju povećan rizik od problema sa srčanim ritmom usled upotrebe lekova su:

• starije osobe - često imaju probleme sa bubrezima, što može otežati upravljanje elektrolitima, ili srčane tegobe
• ljudi koji uzimaju mnogo različitih lekova,
• ljudi sa genetskim poremećajima koji uzrokuju aritmije - kao što su sindromi dugog ili kratkog QT intervala.

- Možemo videti ljude koji uzimaju 10 ili 15 različitih lekova. Ako uzimaju toliko lekova, a ja dodam još jednu stvar, moguće je da to pogorša stvari. Postaje sve teže i teže - kaže dr Suter za Health Central.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Nije neuobičajeno da se dožive palpitacije - ubrzan rad srca ili lupanje, treperenje ili nepravilni otkucaji, ali one su takođe subjektivne, kaže dr Suter:

- Svako oseća nešto drugačije od palpitacija. Svi možemo osetiti kako nam srce kuca u nekom trenutku. Ako dođe do velike promene, gde nikada ranije nisu osetili taj osećaj, a sada im možda srce odjednom ubrzano kuca, onda je to još zabrinjavajuće.

Ako palpitacije prate bilo koji od sledećih simptoma, treba se obratiti lekaru:

• bol ili pritisak u grudima,
• vrtoglavica,
• nesvestica, gubitak svesti,
• mučnina i povraćanje,
• kratak dah.

Palpitacije - zašto srce preskače otkucaje i kako se osećaju: Prevencija