Mnogi mladi ljudi odlaze iz sela u gradove, ali Emina Ćatić iz Zijameta s ponosom ostaje na porodičnom imanju
Emina svakodnevno brine o različitim životinjama i obavlja brojne poljoprivredne i kućne poslove zajedno sa porodicom
Život na selu često se predstavlja kao težak i nezanimljiv, zbog čega mnogi mladi svoju budućnost vide isključivo u gradovima. Ipak, ima i onih koji s ponosom ostaju na porodičnim imanjima, ne beže od rada i pokazuju da se od poljoprivrede može živeti, ali i voleti ono što se radi.
Jedna od njih je Emina Ćatić iz sela Zijamet kod Bugojna, čija je priča predstavljena na Jutjub kanalu "Srednja Bosna Danas". Ova mlada devojka svakodnevno brine o 20 krava, ali i bikovima, konjima, ovcama, kokoškama i patkama. Ipak, briga o životinjama samo je deo svakodnevice, jer su tu i brojni poljoprivredni poslovi, kao i obaveze u kući koje porodica zajednički obavlja.
Ljubav prema životinjama razvila je još kao dete, odrastajući uz oca i ostatak porodice. Danas joj rad na imanju predstavlja sasvim prirodan deo života, pa kaže da se ni ne seća kada je zapravo počela da učestvuje u svim poslovima.
"Jedno mi je najmrskije"
"Dan mi počne tako što završim obaveze kod kuće i dođem u planinu, inače Zijamet je, ta naša planina, gde puštamo krave na ispašu. Dođem ovde ocu pomognem šta treba. Uz oca sam zavolela krave, životinje, odrasla sam uz životinje, konje, bikove, krave", priča Emina pa dodaje:
"Prvog bika što sam zavolela i bila na koridama je moj stari Garči".
Emina učestvuje u gotovo svim poslovima na gazdinstvu. Kada je potrebno, vozi traktor, zna da šiša ovce, pomaže oko hranjenja stoke i drugih poslova koji se svakodnevno obavljaju na imanju. Ipak, priznaje da joj jedan deo posla posebno teško pada.
"Najmrskije mi je da prikupljam seno po vrućini", kaže kroz osmeh.
"Nema se tu čega stideti, selo nas je sve othranilo"
Iako mnogi njeni vršnjaci maštaju o životu u gradu, ona ističe da o odlasku nikada nije ozbiljno razmišljala. Naprotiv, svoj život na selu rado prikazuje i na društvenim mrežama, smatrajući da nema razloga da se bilo ko stidi poštenog rada.
"Nema se tu čega stideti, selo nas je sve othranilo. Ne znam šta nosi dan, šta nosi noć, ali ne bih menjala selo za grad. Može da se živi od ovog, što ne bi moglo, samo mora da se radi. Ja volim i selo i obaveze, videćemo do kad".
Kako ističe, najveću podršku ima u svojoj porodici, sa kojom deli svakodnevne obaveze oko domaćinstva. Takođe, veruje da je dobra organizacija ključ uspeha - tada se svi poslovi mogu završiti na vreme i da upravo zajednički rad omogućava da jedno veliko gazdinstvo uspešno funkcioniše.
"Ja sam najponosnija devojka sa sela"
Na pitanje da li je ponosna na način života koji vodi, Emina zaključuje:
"Kad vidim čega sve ima danas, ja sam najponosnija devojka sa sela".
Priča mlade devojke iz Zijameta pokazuje da ljubav prema rodnom kraju, životinjama i porodičnom poslu i dalje ima posebno mesto među mladima. Svojim primerom želi da pokaže da je život na selu vredan poštovanja i da se od njega, uz mnogo rada i truda, može lepo živeti.
(Jutjub "Srednja Bosna Danas")
