Krivica može ozbiljno da ugrozi psihičko zdravlje: Kako je prepoznati i izaći iz začaranog kruga griže savesti

Krivica je emocija koja se javlja kao odgovor na uverenje da je učinjeno nešto pogrešno ili da postoji mogućnost greške. Prati je osećaj odgovornosti i unutrašnje nelagode, kao i potreba za preispitivanjem sopstvenih postupaka.

Iako je povremena i vezana za konkretne situacije, kod nekih osoba može da bude i trajna.

Kada osećaj krivice postane hroničan, intenzivan i nesrazmeran stvarnim okolnostima, može da preraste u kompleks krivice. U takvim slučajevima krivica iz prolazne emocije, postaje trajno unutrašnje stanje, praćeno stalnom zabrinutošću, samookrivljavanjem, sramom i anksioznošću, što može značajno da naruši psihičko funkcionisanje i kvalitet života.

Iako kompleks krivice može da bude vrlo uznemirujuć, on nije prepoznat kao zaseban poremećaj.

Preterana krivica povezuje se sa brojnim stanjima mentalnog zdravlja, uključujući:

• depresiju,
• opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP),
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Karakteristike krivice

Krivica se opisuje kao samosvesna emocija koja uključuje negativnu procenu sebe, osećaj uznemirenosti i osećaj neuspeha.

Neki od znakova da se osoba možda suočava sa kompleksom krivice, su:

• Anksioznost
• Plač
• Nesanica
• Napetost mišića
• Opsednutost prošlim greškama
• Kajanje
• Uznemiren stomak
• Briga.

Kompleks krivice koji dovodi do osećaja anksioznosti, depresije i stresa, može da se manifestuje i poteškoćama sa spavanjem, gubitkom interesovanja, umorom, teškoćama u koncentraciji i povlačenjem iz društvenog života.

Kompleks krivice može da ima ozbiljan uticaj na opšte blagostanje osobe. Vremenom ljudi mogu da imaju osećaj da ne zaslužuju da nastave dalje i mogu da se upuštaju u ponašanja kojim kažnjavaju sami sebe za greške.

Zbog osećaja srama, ljudi mogu da se izoluju od drugih. To može da ima razarajući uticaj na odnose i da oteža pronalaženje snažne socijalne podrške.

Uzroci krivice

Postoji niz različitih faktora koji mogu da doprinesu razvoju kompleksa krivice. Neki od njih su:

• Anksioznost: Ako postoji izražena anksioznost, veća je verovatnoća da će osoba svoje postupke negativno da procenjuje na način koji vodi ka osećaju krivice.
• Iskustva iz detinjstva: Deca koja odrastaju u porodicama u kojima im se daje do znanja da su uradila nešto pogrešno, da nešto kriju ili da su odgovorna za probleme, mogu kasnije u životu da nose trajna osećanja krivice.
• Kultura: Ako se osoba ponaša na načine koji su u suprotnosti sa kulturnim normama u kojima je odgajana, može da oseća krivicu čak i ako u te norme više ne veruje ili ih ne podržava.
• Religija: Neke verske tradicije se oslanjaju na osećaj krivice kao način da ukažu da je osoba učinila nešto pogrešno.
• Društveni pritisak: Ako postoji osećaj u osobi da je drugi ljudi osuđuju zbog onoga što je uradila, može da se javi osećaj krivice i kajanja.

Vrste krivice

Postoji mnogo različitih oblika krivice koji mogu da doprinesu razvoju kompleksa krivice. Neki od njih su:

• Prirodna krivica: Ako je osoba zaista učinila nešto pogrešno i oseća se loše zbog toga, krivica je normalna reakcija. Ova vrsta krivice može da bude adaptivna i može da motiviše osobu da preduzme korake ili napravi promene koje će u budućnosti da joj budu korisne. Na primer, može da ublaži osećaj krivice tako što će da se izvini zbog nekog postupka ili da promeni problematično ponašanje. Međutim, ako se ove situacije ne razreše na način koji osobi omogućava da nastavi dalje, mogu da dovedu do dugotrajnog, upornog osećaja krivice koji ometa svakodnevni život.
• Maladaptivna krivica: Ponekad ljudi osećaju krivicu zbog stvari koje nisu bile pod njihovom kontrolom. Na primer, mogu da se osećaju krivim jer nisu preduzeli nešto kako bi sprečili događaj koji nisu mogli da predvide. Iako zaista nisu mogli ništa da urade, i dalje osećaju snažan osećaj kajanja, srama i krivice.
• Osećaj krivice zbog misli: Svako s vremena na vreme ima negativne ili neprimerene misli, ali neki ljudi razviju osećaj krivice zbog samog postojanja takvih misli. Iako možda nikada ne deluju u skladu s njima, mogu da se plaše da to znači da hoće, ili se boje da će drugi da otkriju njihove loše misli.
• Egzistencijalna krivica: Ova vrsta krivice može da bude složena i često je povezana sa osećajem krivice zbog nepravdi ili zbog toga što osoba ne živi u skladu sa sopstvenim principima. Jedan oblik egzistencijalne krivice poznat je kao krivica preživelih. Ponekad ljudi razviju kompleks krivice zato što njima ide dobro dok drugi do kojih im je stalo ne prolaze dobro. Ovo može da se javi kada neko preživi nesreću ili katastrofu u kojoj su drugi povređeni ili stradali, ali i kada drugi ljudi dožive nesreću, a osoba ne.

Lečenje osećaja krivice

Zbog osećaja krivice, važno je da se potraži pomoć kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje i kvalitet života.

Postoje različite opcije lečenja koje mogu da pomognu u suočavanju sa kompleksom krivice a među njima su lekovi kao što su antidepresivi ili lekovi protiv anksioznosti i psihoterapija.

Strategije samopomoći

Neke strategije koje mogu da pomognu u suočavanju sa kompleksom krivice su:

Promena načina razmišljanja o situaciji

Ako osoba primeti da je stalno fokusirana na negativne misli, treba da razmisli o načinima kako da drugačije sagleda situaciju. Da li su postojali i drugi faktori koji su imali ulogu? Šta može da uradi drugačije u budućnosti? Pronalaženje načina da preusmeri fokus sa negativnog ka realističnijim, pozitivnijim mislima može da pomogne osobi da prevaziđe osećaj samoprekora.

Opraštanje sebi

Učenje samopraštanja može da bude važan alat za oslobađanje od krivice. Opraštanje sebi ne znači da osoba izbegava odgovornost ako je napravila grešku ili nekome nanela štetu, već znači da preuzima odgovornost, dozvoljava sebi vreme da izrazi kajanje, ispravi grešku i potom pronađe način da nastavi dalje.

Razgovor sa nekim

Ponekad može da bude korisno da se podele osećanja sa bliskim prijateljem. Socijalna podrška igra ključnu ulogu u suočavanju sa teškim emocijama, pa je važno da se održavaju odnosi sa prijateljima i voljenima.

Ako je osobi teško da razgovara sa svojim bližnjima o osećaju krivice ili ako oni ne pružaju podršku koja joj je potrebna, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje je uvek od pomoći.

Krivica nije nužno nezdrava emocija. Ona može da pomogne da se prepoznaju stvari koje osoba želi da promeni i da pronađe načine da popravi odnose koje je možda povredila. Osećaj krivice može da posluži kao način da se identifikuju i isprave društveni prekršaji koji ugrožavaju odnose sa drugim ljudima.

Međutim, kada ovi osećaji postanu uporniji, važno je da se potraži stručna pomoć.

(Verywell Mind)