Ljudi kojima treba više od 30 minuta da zaspu imaju znatno veće šanse za hipertenziju u poređenju sa onima koji zaspu brže
Uzrok povezanosti problema sa snom i visokog krvnog pritiska nije potpuno jasan, ali se pretpostavlja da su u pitanju stres, ubrzan rad srca i izostanak noćnog pada pritiska
Pospanost tokom dana i teškoće sa uspavljivanjem noću mogu reći više o zdravlju srca nego što se misli. Ljudi koji doživljavaju oba ova problema mogu biti skloniji visokom krvnom pritisku, pokazalo je novo istraživanje.
Rizik je bio još veći među ljudima kojima je trebalo 30 minuta ili duže da zaspu.
U studiji koja je objavljena u maju 2026. godine u časopisu SLEEP, ljudi koji su prijavili prekomernu dnevnu pospanost imali su veće šanse za hipertenziju od onih koji je nisu prijavili. Veza je bila još jača među ljudima kojima je takođe trebalo najmanje 30 minuta da zaspu.
Iako su istraživanja ranije povezivala prekomernu dnevnu pospanost sa visokim krvnim pritiskom, mnoge studije su se oslanjale na to da ljudi jednostavno prijavljuju koliko su se pospani osećali tokom dana.
U novoj studiji, istraživači su želeli da znaju da li je duže vreme potrebno za uspavljivanje merljiviji znak poremećaja spavanja i da li utiče na vezu između prekomerne dnevne pospanosti i hipertenzije.
Da bi to saznali, analizirali su podatke o spavanju od oko 1.700 odraslih koji su učestvovali u osmočasovnoj studiji noćnog spavanja kao deo kohorte odraslih Pensilvanije. Istraživači su posmatrali i ljude koji su već imali visok krvni pritisak (prevalentna hipertenzija) i ljude koji su ga razvili tokom studije (incidentna hipertenzija).
Tokom 7,5 godina praćenja, ljudi koji su prijavili prekomernu dnevnu pospanost imali su 52 odsto veće šanse za prevalentni hipertenzivni poremećaj i 74 odsto veće šanse za incidentni hipertenzivni poremećaj, u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ako je ovim učesnicima trebalo više od 30 minuta da zaspu noću, njihove šanse za prevalentnu hipertenziju se se više nego udvostručile, a šanse za incidentnu hipertenziju su se više nego utrostručile.
Asocijacija je ostala i nakon kontrole faktora za koje se zna da utiču na san i krvni pritisak, kao što su starost, depresija i unos alkohola i kofeina.
Autor studije dr Aleksandros Vgoncas, direktor Centra za istraživanje i lečenje sna na Medicinskom koledžu države Pen, rekao je za Health da rezultati ukazuju na to da prekomerna dnevna pospanost i produžena latencija spavanja mogu biti važni faktori rizika za hipertenziju.
Istraživanje je predstavljeno na SLEEP 2026, ovogodišnjoj godišnjoj konferenciji Udruženja profesionalnih društava za spavanje, ali kompletna studija još nije objavljena u recenziranom časopisu.
Stručnjaci napominju i da studija ima nekoliko ograničenja.
Sara Bendžamin, medicinska direktorka Centra za poremećaje spavanja Univerziteta Džons Hopkins, rekla je da je samo okruženje laboratorije za spavanje moglo uticati na to kako su učesnici spavali – što je čest problem u istraživanjima spavanja.
- Spavate u laboratoriji. Ovo nije vaše uobičajeno stanje. Možda niste zadovoljni jastukom, možda niste zadovoljni krevetom - rekla je Sara Benždamin.
Čak je i vreme kada je od učesnika zatraženo da idu na spavanje moglo uticati na rezultate.
- Ne znate koje je njihovo uobičajeno vreme za spavanje - dodala je Sara Bendžamin.
Zašto loš san može dovesti do hipertenzije
Istraživači još ne znaju tačno zašto problemi sa spavanjem i visok krvni pritisak idu ruku pod ruku, ali stručnjaci imaju nekoliko hipoteza.
- Isti procesi koji mogu da poremete san - uključujući ubrzani rad srca, povišene hormone stresa i upale, povezani su i sa visokim krvnim pritiskom - objasnio je dr Čed Ruof, specijalista za medicinu spavanja u klinici Majo.
Glavno objašnjenje je da loš san može ometati prirodni pad krvnog pritiska koji se javlja kada se odmarate - poznat kao noćni pad, održavajući krvni pritisak višim duže vreme. Ali, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko ovo doprinosi dugoročnom riziku od hipertenzije.
Navike spavanja za podršku krvnom pritisku
Ova studija ne dokazuje da loš san uzrokuje visok krvni pritisak, niti da će ga poboljšanje sna sniziti, ali stručnjaci kažu da dobre navike spavanja mogu podržati celokupno kardiovaskularno zdravlje.
Ruof preporučuje spavanje od sedam do devet sati noću i izbegavanje nadoknađivanja propuštenog sna vikendom.
- Uživati u prirodnom svetlu ujutru, vežbati najmanje 150 minuta nedeljno i ograničavanje alkohola i kofeina, takođe, mogu pomoći - rekao je Ruof.
Svako ko se redovno oseća pospano tokom dana ili se muči da zaspi noću uprkos dobrim navikama spavanja, treba da razgovara sa lekarom.
Bendžamin je rekao da problemi sa spavanjem vredi rešiti, bez obzira na potencijalni rizik od hipertenzije.
Kako brzo zaspati: Metode koje uspavljuju za dva minuta
