Topla kafa često ima nešto više antioksidanata, dok hladna može biti lakša za stomak
Kiselost kafe može da utiče na osobe sa refluksom
Izbor između tople i hladne kafe više je od pitanja ukusa, jer temperatura pripreme utiče na hemijski sastav napitka.
Obe varijante nude kofein i antioksidante, ali naučna istraživanja ukazuju na suptilne razlike u kiselosti i brzini ekstrakcije - proces izvlačenja aroma i jedinjenja iz zrna.
Vruća kafa može imati malo više antioksidanata, dok se hladno kuvana kafa često doživljava kao blaža i manje kisela. Najveći uticaj može da proizađe iz onoga što se dodaje, poput šećera i krema za pavlaku, a ne od toga da li je kafa vruća ili ledena.
Kako se porede sadržaj kofeina i energetski efekti
Topla kafa, ledena kafa i hladno pripremljena kafa mogu da imaju različite nivoe kofeina.
To zavisi od mnogo različitih faktora, uključujući vrstu zrna, veličinu mlevenja, vreme kuvanja i način na koji se kafa priprema ili razblažuje.
Ledena kafa i hladno pripremljena kafa se često mešaju, ali se prave drugačije: ledena kafa se obično kuva topla, a zatim hladi dok se hladna potapa u hladnu vodu na 12 do 24 sata.
Istraživanja su pokazala da sadržaj kofeina može značajno da varira u zavisnosti od metode pripreme. Pošto se ledena kafa često služi sa ledom, može da sadrži malo manje kofeina zbog razblaživanja.
Međutim, hladna kada ponekad može da ima više kofeina zbog dužeg vremena ekstrakcije.
Pored toga, neka istraživanja pokazuju da svetla i srednje pržena kafa mogu da sadrže malo više kofeina nego tamno pržena kafa - proces prženja može da sagori deo sadržaja kofeina. Određena zrna takođe mogu da sadrže više kofeina od drugih - zrna kafe robusta, na primer, mogu da imaju skoro dvostruko više kofeina od zrna arabike.
Iako kofein svakako utiče na nivo energije, temperatura i kontekst takođe mogu da igraju ulogu u tome koliko piće stimuliše čoveka. Hladna kafa može da deluje osvežavajuće, dok topla kafa ujutru može da učini da se osoba oseća stimulisanije.
Ono što se dodaje u kafu takođe može da ima značajan efekat na percipirani nivo energije. Zaslađivači i arome koji su bogati dodatim šećerima mogu brzo da podignu nivo šećera u krvi, ali i da dovedu do brzog pada nakon toga.
Koja kafa ima više antioksidanata
Kafa je poznata kao odličan izvor antioksidanata ili polifenola, poput kvercetina i flavonoida, koji mogu da pomognu u smanjenju upala u telu i mogu da ponude neuroprotektivne, kardioprotektivne i prednosti za zdravlje imuniteta.
Istraživanja su pokazala da vruća kafa može da izvuče malo više antioksidanata iz mlevene kafe nego hladna, uključujući jedinjenja poput hlorogenskih kiselina.
Istine radi, razlike između njih su bile skromne, i obe nude značajne količine antioksidanata.
Koja kafa je lakša za stomak
Kiselost kafe može da bude izvor nelagodnosti za ljude sa refluksom kiseline, poznatim i kao gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).
Dokazi pokazuju da iako je sadržaj kiseline u toploj kafi i hladnoj kafi sličan, topla kafa ima malo više nivoe kiselosti.
Simptomi refluksa kiseline kao odgovor na kafu mogu da budu veoma individualni i da široko variraju. Neki ljudi smatraju da je hladna kafa blaža i lakša za stomak, iako to može da bude zbog faktora koji nisu povezani sa kiselošću.
Kako odabrati pravu kafu
Sve opcije - topla, ledena i hladna mogu da budu zdrav izbor.
Međutim, postoje male razlike ako se traže specifične prednosti. Topla kafa može da ponudi nešto više nivoe antioksidanata, dok se hladna često doživljava kao blaža i manje kisela.
Sama temperatura takođe može da utiče na iskustvo - topli napici mogu da deluju umirujuće i kod nekih ljudi mogu da podrže varenje, dok hladni napici mogu da deluju osvežavajuće i hidratantnije, naročito po toplijem vremenu.
Napici od kafe mogu da sadrže i dodate šećere, sirup ili pavlaku, što može značajno da poveća sadržaj kalorija i da utiče na nivo šećera u krvi.
Na kraju krajeva, ove razlike su generalno minimalne, tako da je lični afinitet najveći faktor koji treba da se uzme u obzir.
(Health)