Goitrogeni otežavaju apsorpciju joda, što je ključno za pravilan rad štitne žlezde
Najviše goitrogenih supstanci ima u povrću iz porodice krstašica, ali su prisutne i u nekim vrstama voća, žitarica i orašastih plodova
Iako su brokoli, kelj i spanać sinonimi za zdravu ishranu, ove i mnoge druge namirnice sadrže prirodna jedinjenja koja kod osoba sa oslabljenom štitnom žlezdom mogu dodatno da uspore njen rad.
Zdrava i uravnotežena ishrana temelj je dobrog zdravlja, ali u svetu nutricionizma postoje namirnice koje, uprkos visokoj nutritivnoj vrednosti, zahtevaju oprez kod specifičnih grupa ljudi. Među njima se posebno izdvajaju takozvane goitrogene namirnice.
Ova grupa namirnica u poslednje vreme izaziva dosta zabune u javnosti, dok veliki broj ljudi zapravo i ne zna šta taj pojam označava niti kako on utiče na ljudski organizam.
Kako bi se razjasnile sve nedoumice, specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar Tamara Tanasković objašnjava za "Blic zdravlje" mehanizam delovanja ovih supstanci, navodi koje su to namirnice i kako ih pravilno pripremati.
Šta su to goitrogeni i kako utiču na organizam
Goitrogeni su hemijska jedinjenja koja se prirodno nalaze u određenoj hrani biljnog porekla.
- Goitrogene namirnice se dosta spominju i izazivaju dosta zabune, dok jedna skupina ljudi ni ne znaju šta su. Goitrogeni su supstance koje se prirodno nalaze u određenoj hrani. One otežavaju štitnoj žlezdi proizvodnju hormona, odnosno usporavaju njen radi i funkciju -objašnjava spec. nutricionista-dijetetičar Tamara Tanasković.
- Problem nastaje u tome što ometaju apsorpciju joda, minerala koji je ključan za proizvodnju hormona štitne žlezde - pojašnjava Tanasković.
Naziv "goitrogeni" potiče od engleske reči goiter, što označava strumu – odnosno uvećanje štitne žlezde (gušavost). Kada štitna žlezda ne uspeva da proizvede dovoljno hormona zbog blokade joda, mozak šalje signale za njen pojačan rad, usled čega ona može početi fizički da raste kako bi nadoknadila taj deficit.
Koje namirnice su najveći izvori goitrogena
Goitrogene supstance su najviše zastupljene u povrću iz porodice krstašica (kupusnjača), ali se mogu naći i u nekim vrstama voća, žitarica i orašastih plodova.
Prema rečima nutricionistkinje Tanasković, u goitrogene namirnice spadaju:
- Povrće: kupus, brokoli, spanać, karfiol, keleraba, kelj, prokelj, rotkvice, ren, batat (slatki krompir) i repa.
- Voće: kruška, jagoda i breskva.
- Ostale namirnice: soja i proizvodi od soje, kikiriki, ulje repice, bambus, pinjoli, slačica i proso.
- Pored ovih biljaka postoji još nekoliko koje su uglavnom zastupljene u Aziji, dok ih kod nas gotovo nema. To su bok choi, choi sum, tatsoi, rutabaga, kasava - navodi Tamara Tanasković.
Da li svi ljudi treba da izbegavaju ove namirnice
Jedna od najvećih zabluda jeste da su ove namirnice generalno loše i da ih svi moraju izbaciti iz jelovnika. Ključ je zapravo u tome da li osoba ima već postojeći zdravstveni problem sa ovim endokrinim organom.
- Unošenje ovih namirnica kod zdravih ljudi neće izazvati probleme, ali treba da zapamte osobe koje imaju poremećaj rada štitne žlezde - upozorava nutricionistkinja Tanasković.
Pravila za osobe sa hipotireozom i Hašimotom: Da li je ova hrana trajno zabranjena
Pacijenti koji boluju od hipotireoze (usporenog rada štitne žlezde) ili Hašimotovog tireoiditisa (autoimunog oboljenja) često su u dilemi da li uopšte smeju da konzumiraju kupus ili brokoli. Odgovor leži u načinu pripreme hrane, a ne u njenoj potpunoj eliminaciji.
- Osobe koje imaju poremećaj štitne žlezde (hipotireoza, Hašimoto) treba da izbegavaju goitrogene namirnice u sirovom stanju. Dakle, ponekad se unose. Leti to nije problem jer imamo raznovrsno povrće i voće. Kuvanjem se smanjuje dejstvo goitrogena pa se kuvane mogu jesti češće (nekoliko puta nedeljno) - objašnjava Tanasković za "Blic zdravlje".
Nutricionistkinja podseća da su opšti zdravstveni benefiti ovih biljaka (bogatstvo vlaknima, vitaminima C i K, antioksidansima) izuzetno veliki.
- Imajte na umu da su zdravstveni benefiti ovih biljaka jako veliki, a da bi se ispoljilo goitrogeno dejstvo treba pojesti oko 2 kilograma barenog brokolija, što verujem da niko ne radi - napominje Tanasković.
O čemu treba voditi računa
Ipak, određene navike u ishrani mogu da predstavljaju rizik:
- Svakodnevna konzumacija sveže kupus salate može negativno da utiče na pacijente sa hipotireozom.
- Dodavanje svežeg spanaća ili kelja u jutarnje smutije i sokove takođe bi trebalo preskočiti, jer se kroz blendiranje unosi velika koncentracija sirovih goitrogena.
- Sezonsko voće, poput breskvi, jagoda i krušaka, tokom sezone može umereno i povremeno da se uvrsti u jelovnik, pod uslovom da je opšta ishrana raznovrsna.
Ishrana kod endokrinih poremećaja zahteva pažljivo balansiranje kako se telo ne bi lišilo važnih hranljivih materija, a da se istovremeno ne ugrozi rad žlezde.
- Osobe koje imaju dijagnostikovan problem sa štitnom žlezdom treba da se posavetuju sa stručnjakom za ishranu kako bi dobile pravilne smernice - zaključuje Tamara Tanasković.
Ishrana kod poremećaja funkcije štitne žlezde: Šta izbegavati kod hiper i hipotireoze
Antiinflamatorna ishrana smiruje simptome Hašimota: Lista namirnica koje (ne) treba jesti
