Soja ugrožava štitnu žlezdu: Stručnjak objašnjava ko i zbog čega može da ima problem

Osobe koje imaju određeni problem sa funkcijom štitne žlezde trebalo bi da budu oprezne sa konzumiranjem soje.

Soja je bogata raznim hranljivim sastojcima, uključujući zdrave masti, vlaknima.vitaminima B kompleksa i vitamin K, kao i proteinima.

Međutim istraživanja pokazuju da ukoliko se unosi u velikim količinima može imati i negativno dejstvo na organizam pogotovo kod osoba koje imaju problem sa funkcijom štitne žlezde jer mogu da ometaju njen rad, objašnjava za "Blic zdravlje" Mia Pešić Jolović, nutricionista dijetetičar.

Kako objašnjava, glavni problem sa sojom je to što sadrži fitoestrogene, koji su biljni spojevi slični estrogenima, hormonima koji se prirodno nalaze u ljudskom telu.

- Ovi fitoestrogeni, posebno izoflavoni, mogu se vezivati za estrogenske receptore u telu i delovati poput estrogena, što može imati različite efekte na organizam. S tim u vezi, povećan unos hrane koja sadrži soju kod osoba sa oštećenom funkcijom štitne žlezde povećava se rizik od hipotireoze - objašnjava Mia Pešić Jolović.

Prema njenim rečima, izoflavoni soje, kao što su genistein i daidzein, mogu inhibirati aktivnost tiroidne peroksidaze, enzima koji je ključan za sintezu hormona štitne žlezde. Ova inhibicija može potencijalno uticati na nivoe hormona štitne žlezde.

- Kod stanja kao što je Hašimotov tireoiditis, koji je autoimuni poremećaj štitne žlezde, postoji nekoliko razloga zašto se soja može smatrati potencijalno problematičnom - kaže ona i navodi koji su:

Imuni odgovor

- Fitoestrogeni iz soje mogu uticati na imuni sistem. Kod osoba sa autoimunim poremećajima, kao što je Hašimoto, imuni sistem već napada sopstvene ćelije. Uzimanje fitoestrogena može dodatno modifikovati imuni odgovor, potencijalno pogoršavajući stanje - objašnjava Mia Pešić Jolović.

Inhibicija joda

- Soja može sadržavati supstance koje se nazivaju goitrogeni. Ove supstance mogu ometati apsorpciju joda, što je esencijalno za pravilno funkcionisanje štitne žlezde - podseća naša sagovornica.

Dodaje da u slučaju Hašimotovog tireoiditisa, gde je već prisutna disfunkcija štitne žlezde, dodatna inhibicija joda može pogoršati simptome.

- Zbog ovog mehanizma preporučujem oprez prilikom konzumiranja soje kod osoba sa hipotireozom ili drugim poremećajima štitne žlezde. Međutim, efekti soje mogu varirati od osobe do osobe, pa je najbolje konsultovati se sa svojim lekarom i nutricionistom pre nego što se napravite značajnije promene u ishrani kada imate problema sa štitnom žlezdom.

Simptomi hipotireoze

Hipotireoza je smanjena aktivnosti štitne žlezde, koja nastaje kada štitna žlezda ne proizvodi i ne oslobađa dovoljno hormona u krvotok.

Stanje usporava metabolizam, zbog čega se neočekivano dobija na težini ili se oseća umor sve vreme. Ako se ne leči, hipotireoza (hipotiroidizam) može da bude opasna po život. Hormonska supstituciona terapija je najčešći tretman za nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu, a uz lekove, može se živeti bez simptoma.

Simptomi hipotireoze se obično razvijaju polako tokom vremena. U nekim slučajevima to može potrajati godinama.

• Magla mozga (zaboravnost ili poteškoće u koncentraciji)
• Depresija i anksioznost
• Suva, gruba koža i kosa
• Povišeni nivoi holesterola u krvi
• Osećaj umora
• Česti ili obilni menstrualni ciklusi
• Promuklost
• Nemogućnost tolerisanja niskih temperatura
• Utrnulost ili peckanje u rukama
• Fizičke promene na licu (spušteni kapci, natečenost oko očiju)
• Bol ili slabost mišića
• Neobjašnjivo povećanje telesne težine

Uloga ishrane za rad štitne žlezde

Kako je ranije za naš portal objasnila Mia Pešić Jolović, ishrana igra ključnu ulogu u upravljanju hipertireozom i hipotireozom.

- Prilagođavanje ishrane može pomoći u smanjenju simptoma, poboljšanju opšteg zdravlja i podršci funkciji štitaste žlezde. Za oba stanja mojim pacijentima savetujem ishranu bez glutena, jer on može da izazove zapaljenske procese u telu. Žitarice koje sadrže gluten uključuju pšenicu, raž, ječam. Takođe, kod problema sa štitnom žlezdom, posebno preporučujem da se izbegava povrće koje sadrži goitrogene, jer oni mogu ometati proizvodnju tiroidnih hormona - savetuje sagovornica "Blic zdravlja".

Povrće koje sadrži goitrogen:

• Spanać - može da ometa apsorpciju joda
• Kelj - sličan spanaću, sadrži goitrogene koji mogu da utiču na funkciju štitne žlezde
• Brokoli - može biti problematičan ako se konzumira sirov u velikim količinama
• Karfiol - takođe sadrži goitrogene koji mogu da ometaju funkciju štitne žlezde.
• Brusnica - u sirovom obliku može imati sličan efekat kao ostalo povrće iz ove grupe.

- Ovo povrće treba konzumirati u manjim količinama i, ako je moguće, termički obrađeno, jer kuvanje može da smanji nivo goitrogena - kaže Mia Pešić Jolović.

Oprezno sa kravljim mlekom

Oosobe sa problemom funkcije štitne žlezde, posebno sa hipotireozom, treba da budu oprezne i sa unosom kravljeg mleka:

- Mleko može da sadrži hormone i druge supstance koje mogu da utiču na funkciju štitne žlezde. Takođe, neki ljudi sa problemima sa štitnom žlezdom mogu imati intoleranciju na laktozu, što može da uzrokuje dodatne probleme.

Najbolje bi bilo da se umesto kravljeg mleka razmotre alternative:

• Bademovo mleko - nema laktozu i često se koristi kao zamena
• Kokosovo mleko - takođe je bez laktoze i može biti dobar izbor
• Sojino mleko - sadrži proteine, ali se treba oprezno koristiti kod nekih stanja
• Ovseno mleko - prijatnog je ukusa i može biti dobra zamena.
• Rižino mleko - lagano je i blago, ali manje nutritivno bogato.

Ishrana za hipotireozu

Kod hipotireoze, ishrana treba da se fokusira na podršku štitastoj žlezdi i poboljšanje metabolizma, kaže Mia Pešić Jolović.

To podrazumeva:

• Povećanje unosa joda - hrana bogata jodom, kao što su jaja i morski plodovi, može pomoći u poboljšanju funkcije štitaste žlezde
• Uzimanje selena i cinka - ovi minerali su važni za zdravlje štitaste žlezde. Orašasti plodovi, semena, meso i mahunarke su dobri izvori.
• Balansirana ishrana - uključivanje raznovrsnog voća, povrća, integralnih žitarica i zdravih masti može pomoći u održavanju optimalnog nivoa energije i podržati metabolizam.

- Ako se primete simptomi koji traju duže vreme, kao što su umor, promene u težini ili promene u koži i kosi, a postoji porodična istorija bolesti štitne žlezde ili autoimunih bolesti obavezno se treba konsultujte sa lekarom. Pravilna ishrana može značajno da utiče na kvalitet života osoba sa poremećenim radom štitne žlezde, i s tim u vezi uvek se treba savetovati sa svojim nutricionistom kako bi se razvio plan koji odgovara potrebama svakog pojedinca i njegovom zdravstvenom stanju. Pametna ishrana, u kombinaciji sa odgovarajućim medicinskim tretmanom, može pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju opšteg zdravlja - kaže Mia Pešić Jolović za "Blic zdravlje".

Ishrana za hipertireozu

Kod hipertireoze, cilj ishrane je da se smanje simptomi i pruži podrška telu u regulaciji metabolizma

Ona osobama sa hipertireozom preporučuje:

• Smanjen unosa joda - jod je ključan za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Smanjenje unosa joda može pomoći u kontroli prekomerne proizvodnje hormona. Hrana bogata jodom, kao što su morski plodovi i alge, treba da se izbegavaju.
• Povećanje unosa antioksidanata - voće i povrće bogato antioksidantima, poput bobičastog voća, šargarepe i spanaća, može da pomogne u smanjenju upalnih procesa u telu
• Uzimanje omega-3 masnih kiselina - riba, laneno seme i orasi mogu pomoći u smanjenju upale i podržati zdravlje srca