Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je održao govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, osvrnuvši se na situaciju u Iranu
Iranski zvaničnici, uključujući ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, odgovorili su kritikovanjem Zelenskog i optužbama na račun njegove uprave
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči poručio je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da je "svetu dosta zbunjenih klovnova". Zelenski, čija se zemlja gotovo četiri godine brani od ruske invazije, rekao je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da bi opstanak iranskog verskog rukovodstva na vlasti bio "jasna poruka svakom nasilniku".
Ruski predsednik Vladimir Putin saveznik je iranskog rukovodstva predvođenog ajatolahom, a prošle nedelje je telefonski razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. Tom prilikom su se obe strane složile o jačanju bilateralnih odnosa.
"Svetu je dosta zbunjenih klovnova"
Na govor Zelenskog reagovao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, koji je u objavi na platformi X, napisanoj na engleskom jeziku, izneo niz optužbi. Poručio je da Zelenski "cedi američke i evropske poreske obveznike kako bi punio džepove svojih korumpiranih generala".
"Zelenski je 'iskoristio' američke i evropske poreske obveznike kako bi napunio džepove svojih korumpiranih generala i suprotstavio se onome što on naziva nezakonitom agresijom koja krši Povelju UN", napisao je Arakči u objavi na društvenoj mreži Iks.
"Svetu je dosta zbunjenih klovnova, gospodine Zelenski", nastavio je, očigledno aludirajući na raniju karijeru Zelenskog koji je bio komičar i glumac.
- Za razliku od vaše vojske, koju finansiraju stranci i u kojoj ima plaćenika, mi Iranci znamo kako da se branimo i ne moramo da tražimo pomoć od stranaca - dodao je.
"Svet nije dovoljno pomogao iranskom narodu"
Zelenski se u govoru u Davosu osvrnuo na proteste u Iranu, navodeći ih kao još jedan primer, kako tvrdi, zapadne neodlučnosti pred agresijom.
- Bilo je puno govora o protestima u Iranu, ali oni su se utopili u krvi. Svet nije dovoljno pomogao iranskom narodu, ostao je po strani - rekao je Zelenski.
- Šta ce Iran postati posle ovog krvoprolića? Ako režim preživi, šalje jasan signal svakom nasilniku - ubijte dovoljno ljudi i ostaćete na vlasti. Kome je u Evropi potrebno da ta poruka postane stvarnost? Ipak, Evropa nije ni pokušala da izgradi sopstveni odgovor - naveo je Zelenski.
Napomenuo je da su protesti počeli u vreme božićnih i novogodišnjih praznika u Evropi.
- Dok su se političari vratili na posao i počeli da zauzimaju stav, ajatolah je već ubio hiljade ljudi. Šta će Iran postati nakon ovog krvoprolića? Ako režim preživi, to šalje jasnu poruku svakom nasilniku, ubij dovoljno ljudi i ostaćeš na vlasti - smatra Zelenski.
Provera podataka izuzetno otežana
Iranske vlasti tvrde da je u protestima ubijeno više od 3.000 ljudi, a za nasilje optužuju "izgrednike" koje navodno podržavaju Sjedinjene Države i Izrael. Organizacije za ljudska prava, međutim, procenjuju da je broj žrtava znatno veći i da bi mogao da dostigne i do 20.000, ističući da je provera podataka izuzetno otežana zbog dvonedeljne blokade interneta u Iranu.
Nevladine organizacije, uključujući Amnesti Internašenal, optužile su iranske bezbednosne snage da su namerno pucale na demonstrante kako bi ugušile proteste.
UNHCR naložio istragu o represiji protiv demonstranata u Iranu
Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava (UNHCR) osudio je sinoć Iran zbog kršenja ljudskih prava i naložio istragu o nedavnom obračunu vlasti te zemlje sa učesnicima antivladinih protesta, u kojima su ubijene hiljade ljudi.
- Pozivam iranske vlasti da preispitaju, da se povuku i da okončaju svoju brutalnu represiju - rekao je visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk na hitnom zasedanju Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, izražavajući zabrinutost za pritvorenike.
Savet je usvojio predlog kojim se produžava prethodna istraga koja je pokrenuta 2022. godine, kako bi istražitelji UN mogli da dokumentuju dešavanja na poslednjim nemirima "za potencijalne buduće sudske postupke".
Iranska misija je osudila rezoluciju UNHCR-a, za koju je rekla da je "polarizovana", i odbacila je spoljno mešanje, navodeći u saopštenju da ima sopstvene nezavisne i robusne mehanizme odgovornosti za istragu "osnovnih uzroka nedavnih događaja".
Za usvajanje rezolucije glasalo je 25 država, među kojima i Francuska, Meksiko i Južna Koreja, sedam zemalja - među kojima su bile Kina i Indija, glasalo je protiv, a 14 je bilo uzdržano.
- Ovo je najgore masovno ubistvo u savremenoj istoriji Irana - rekao je na zasedanju bivši tužilac UN iransko-kanadske nacionalnosti Pajam Ahavan.
Iranski ambasador pri UN u Ženevi, Ali Bahreini rekao je na sednici tela UN da je njegova hitna sednica nevažeća, navodeći da je u nemirima poginulo oko 3.000 ljudi.
Kina, Pakistan, Kuba i Etiopija takođe su dovele u pitanje korisnost sednice o ljudskim pravima, a ambasador Pekinga Đia Guide rekao je da su nemiri u Iranu "pitanje unutrašnjih poslova" te zemlje.
Grupe za ljudska prava navode u svojim izveštajima da su među ubijenima tokom najvećeg obračuna vlasti sa učesnicima protesta, od kada su šiitski muslimanski sveštenici preuzeli vlast u revoluciji 1979. godine, bili i slučajni prolaznici.
Teheran je za nasilje na protestima okrivio "teroriste i izgrednike" koje podržavaju protivnici u egzilu i strani neprijatelji, odnosno Sjedinjene Američke Države i Izrael.
Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je da je do sada potvrdila 4.519 smrtnih slučajeva povezanih sa nemirima i da je dodatnih 9.049 smrtnih slučajeva pod preispitivanjem.
(Tanjug, Index)
