Nakon svrgavanja premijera Mosadeka 1953, SAD su ojačale svoju podršku Pahlaviju da vlada kao šah
Prozapadno orijentisani šah Pahlavi je vladao skoro 40 godina – sve do revolucije 1979.
Pre Islamske Revolucije 1979. Iran je bio sasvim drugačiji svet. Hidžab za žene je bio zabranjen. Pristup obrazovanju i zdravstvu je bio poboljšan i šah Reza Pahlavi gurao je zemlju ka sekularnoj modernizaciji. Međutim, i njegov državni aparat je bio represivan, što je i dovelo do revolucije kojom je svrgnut, a ironično je to što danas istorija ponavlja – sa šahovim sinom.
Skoro tri nedelje, masovni protesti se odvijaju na ulicama brojnih gradova u Iranu. Počeli su kao eksplozija nezadovoljstva zbog lošeg ekonomskog stanja zemlje, ali su se brzo pretvorili u smrtonosnu borbu protiv režima. Do sada je na protestima ubijeno više od 2.400 ljudi, dok je više od 18.000 uhapšeno. Američki predsednik Donald Tramp zapretio je Iranu intervencijom ukoliko budu ubijali mirne demonstrante, a u utorak je poručio demonstrantima u Iranu da nastave da protestuju, kao i da je pomoć na putu.
Ovo ne bi bio prvi put da se Amerika meša u svrgavanje vladara Irana, imajući u vidu da se 1953. u Teheranu dogodio puč koji je izrežirala CIA, sa ciljem svrgavanja demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadeka. Tada je dolazak na presto spremno čekao šah Mohamed Reza Pahlavi, a sada njegov sin Reza Pahlavi iz egzila podržava na proteste i poziva demonstrante da “zauzmu gradove”.
Pahlavi transformisao društvo
Nakon svrgavanja Mosadeka, SAD su ojačale svoju podršku Pahlaviju da vlada kao šah. Iranci su, međutim, zamerili strano uplitanje, podstičući antiameričko raspoloženje u zemlji decenijama.
Prozapadno orijentisani šah Pahlavi je vladao skoro 40 godina – sve do revolucije 1979. Iranska revolucija smatra se jednim od najvažnijih geopolitičkih događaja 20. veka. Ona je postavila obrazac za novi oblik političkog islama i otvorila put duboko konzervativnoj teokratskoj državi koja postoji i danas.
Za vreme njegove vlasti, pre nego što je revolucija transformisala društvo, Iran je bio sasvim drugačiji svet. Šahov režim doneo je modernizaciju, ali je takođe bio veoma represivan.
Kakav je bio život pre revolucije
Tokom njegove autokratske vladavine, iranska ekonomija i obrazovne mogućnosti su se širile, dok je on gurao zemlju ka sekularnoj modernizaciji po zapadnom uzoru, dopuštajući izvestan stepen kulturnih sloboda.
Život u Iranu za vreme šaha bio je mešavina modernizacije, ekonomskog rasta, zapadnjačkog uticaja i rastućeg nezadovoljstva zbog autoritarne vladavine, korupcije i društvenih nejednakosti, što je kulminiralo Islamskom revolucijom 1979.
S jedne strane, bilo je brze industrijalizacije, boljeg obrazovanja i većih sloboda za određene slojeve, dok su s druge strane, Šahove reformske politike – tzv. Bela revolucija - ugrozile tradicionalne vrednosti i religiozne institucije, a tajna policija SAVAK sprovodila represiju.
U tom periodu znatno su proširena i prava žena. Žene su bile podsticane da se obrazuju i bilo im je dozvoljeno da se slobodno druže sa muškarcima, navodi se. Sredinom 60-ih godina dobile su pravo glasa, a potom su birane i u parlament. Hidžab je bio zabranjen, a žene su podsticane da se oblače u modernu odeću zapadnog stila, navodi BBC.
Međutim, šahova prozapadna liberalizacija nije se proširila na njegovu sopstvenu vladavinu. On nije dozvoljavao nikakvo neslaganje unutar režima i njegove sve autoritarnije mere, kao i konačno ukidanje višepartijskog sistema, stvorile su uslove za revoluciju.
Šah je svrgnut 1979, monarhija je okončana, a život je započela klerikalna vlast Islamske Republike.
Šta je dovelo do revolucije
Iako su neki delovi društva pozdravili šahove reforme, za mnoge su one bile preterane i prebrze.
Uzroka za ustanak je bilo više:
- Autoritarna vlast: Šah je vladao autokratski, uz snažnu tajnu policiju SAVAK koja je gušila opoziciju i sprovodila represiju, mučeći, zatvarajući i ubijajući disidente
- Korupcija: Ogromna korupcija i rasipanje bogatstva, posebno među elitom povezanim sa šahom
- Nejednakost: Brza modernizacija nije jednako rasporedila dobrobiti; siromašni i ruralno stanovništvo osetili su se marginalizovano
- Zapadnjački uticaj i sekularizacija: Šahova politika ugrožavala je tradicionalnu islamsku ulogu i moral, što je izazvalo otpor sveštenstva i vernika. Dok mlađim Irancima nije smetala zabrana hidžaba, stariji članovi društva mnogo teže su se prilagođavali
- Gušenje sloboda: Uprkos modernizaciji, političke slobode su bile strogo ograničene.
Nezadovoljstvo je raslo. Dovelo je do pojave lidera koji su pozivali na povratak tradicionalnim vrednostima i podstaklo masovne proteste, podržane od strane religioznog vođstva na čelu sa ajatolahom Homeinijem, što je dovelo do Pahlavijeve abdikacije i proterivanja 1979, nakon čega je uspostavljena Islamska Republika Iran.
Ajatolah Ruholah Homeini, koji je od ranih 60-ih godina živeo u egzilu u Parizu, postao je oličenje rastućeg talasa otpora brutalnoj vladavini šaha i njegovom raskošnom načinu života. Iako je nezadovoljstvo tinjalo godinama, mnogi početak revolucije iz 1979. vezuju za studentske proteste u januaru 1978, organizovane u Homeinijevu odbranu, nakon što je označen kao "britanski agent" u članku "Etela’ata" pod naslovom „Iran i crna i crvena kolonizacija“.
Uprkos svom kasnijem reakcionarnom zaokretu, Homeini je uspeo da mobiliše podršku široke koalicije različitih društvenih slojeva u Iranu – od religioznih konzervativaca na selu do levičarskih mladih radikala u gradovima i – možda iznenađujuće s obzirom na ono što je usledilo - velikog broja žena.
Paralele između 1979. i danas
Otkad je revolucijom zbačen šah i uvedena era strogog islamskog poretka, u Iranu je bilo protesta, kao i njihovog nasilnog gušenja.
Pre ovih danas, najveći su bili 2022, kad su hiljade ljudi izašle na ulice da protestuju zbog smrti Mahse Amini, 22-godišnje Iranke kurdskog porekla, koja je umrla u pritvoru u septembru te godine nakon što ju je teheranska moralna policija privela zbog navodnog nepropisnog nošenja hidžaba.
Dok je surova represija šaha Pahlavija otuđila Irance iz svih društvenih slojeva i ujedinila iransku opoziciju oko ajatolaha Homeinija, koji je postao simbol otpora, ironija je da se upravo to danas ponavlja sa šahovim sinom Rezom Pahlavijem, samoproglašenim liderom iranske opozicije u dijaspori, koji sada podržava proteste protiv režima ajatolaha Alija Hamneja i spreman je da se vrati u zemlju ukoliko režim bude oboren, ističući da se on zalaže za mirno okončanje krize putem nacionalnog referenduma i formiranja ustavotvorne skupštine.
- Zemlja nikada nije videla ovakvu priliku da svrgne vladu. Više od stotinu gradova i milioni ljudi na ulicama skandiraju "smrt diktatoru". Režim se raspada i veoma je blizu kolapsa - rekao je Pahlavi.
