Koliki deo tela čovek može da izgubi, a da preživi

U salama za reanimaciju, hirurzi ponekad svedoče nemogućem: pacijentima koji prkose zakonima biologije i preživljavaju povrede koje bi na papiru morale biti fatalne.

Ljudsko telo je inženjersko čudo, dizajnirano sa neverovatnim sistemima zaštite i kompenzacije. Iako se na prvi pogled činimo krhkima, moderna medicina i biologija otkrivaju da je prag preživljavanja daleko viši nego što većina ljudi može da zamisli.

Od otprilike 80 organa u ljudskom telu, samo pet je klasifikovano kao apsolutno vitalno, dok je ostatak tela podložan fascinantnim medicinskim intervencijama i prilagođavanjima.

Pet stubova života: Organi bez kojih nema povratka

Da bi čovek živeo, neophodno je funkcionisanje pet organa koji su apsolutno ključni za održavanje života. To su:

• Mozak: Centralni procesor koji reguliše svaku svesnu i nesvesnu funkciju.
• Srce i pluća: Tandem koji obezbeđuje neprekidan protok kiseonika do svake ćelije.
• Jetra: Hemijska laboratorija zadužena za varenje i kritičnu detoksikaciju krvi.
• Bubrezi: Filteri bez kojih bi se telo u rekordnom roku otrovalo sopstvenim otpadnim materijama.

Rezervni delovi i evolucioni višak

Pored njih, postoje strukture koje nisu na listi vitalnih, ali su neophodne za dugoročno zdravlje.

Dr Džesika Viver, hirurg traume na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, navodi da su sledeći organi suštinski neodvojivi od preživljavanja:

• creva (apsorpcija hranljivih materija),
• pankreas (proizvodnja hormona poput insulina)
• i koža, koja je prva linija odbrane od fatalnih infekcija.

Zanimljivo je da ljudsko telo poseduje niz delova koji, strogo gledano, nisu neophodni za goli opstanak. Naučnici decenijama raspravljaju o svrsi umnjaka ili repne kosti, dok drugi delovi, poput očiju ili jezika, drastično utiču na kvalitet života, ali njihov gubitak nije smrtonosan.

Udovi: Funkcionalnost naspram preživljavanja

Amputacije su možda najvidljiviji primer gubitka velikog dela telesne mase. Iako gubitak ruku ili nogu dramatično menja život, on ne ugrožava sam opstanak ukoliko se na vreme spreči kritično krvarenje.

Interesantno je da bi čak i čuveni Crni vitez iz britanske komedije iz 1975. godine "Monti Pajton", koji u borbi gubi ud jedan po jedan, teoretski mogao da preživi tu traumu da je stigao do moderne bolnice. Ipak, dr Viver napominje da bi ga masovni gubitak krvi verovatno sprečio u bilo kakvim daljim aktivnostima mnogo pre nego što bi stigao da izgovori svoju čuvenu repliku.

- Generalno, u operacionoj sali ćemo se više truditi da spasemo ruku nego nogu. Razlog je praktičan: funkcionalni ishod sa savremenom protezom za nogu je prilično dobar, posebno ako je amputacija izvršena ispod kolena, dok su nam ruke toliko važne za gotovo sve što radimo u životu - objašnjava dr Viver.

Kritična tačka: Koliko krvi čovek može da izgubi

Najveći neprijatelj u kritičnim trenucima je gubitak krvi. Prosečna odrasla osoba ima oko 5 litara krvi, a nagli gubitak tečnosti je najčešći uzrok smrti u hitnim stanjima.

- Gubitak više od 3 litra krvi je prag sa kojeg je prilično teško oporaviti se. Ipak, svako je drugačiji. Definitivno sam videla pacijente kako preživljavaju stanja za koja sam bila sigurna da će biti smrtonosna, što je ono što me stalno vraća ovom poslu - kaže za "Live Science" dr Viver.

Preživljavanje bez delova vitalnih organa

Ljudsko telo ima neverovatnu sposobnost regeneracije ili kompenzacije. Moguće je preživeti čak i sa drastično oštećenim vitalnim organima:

• Mozak: Moguće je preživeti gubitak značajnog dela moždanog tkiva (usled traume ili hirurškog uklanjanja), pod uslovom da moždano stablo ostane netaknuto. Ono je "kontrolni toranj" za nevoljne funkcije poput disanja.
• Jetra: Ovo je jedini organ koji ima potpunu moć regeneracije. Čak i ako se ukloni tri četvrtine jetre, ona može da se vrati na svoju punu veličinu u roku od nekoliko meseci.
• Bubrezi: Čovek može da vodi potpuno normalan život sa samo jednim bubregom, zbog čega je on najčešći organ koji živi ljudi doniraju drugima radi transplantacije.

Granica koju medicina još ne može da pređe

Danas vitalni organi mogu da se zamene mašinama ili transplantacijom. Dijaliza zamenjuje bubrege, dok ECMO (ekstrakorporalna membranska oksigenacija) preuzima funkciju srca i pluća.

- Sve smo više sposobni da mehanički ili hemijski zamenimo funkciju organa. Neke tehnologije za održavanje organa, poput ventilatora i dijalize, mogu da se koriste dugoročno. Druge, poput EKMO, predstavljaju "most ka lečenju", odnosno služi da kupi vreme do transplantacije ili oporavka organa - kaže Džejson Vaserman, profesor na Medicinskom fakultetu Vilijam Bomont.

Postoje dva organa koja mašine još ne mogu trajno da zamene: jetra i mozak. Iako je transplantacija jetre moguća, ne postoji mašina koja može da obavlja hiljade hemijskih procesa koje jetra radi svake sekunde. Što se tiče mozga, on ostaje jedina struktura koja definiše ličnost i koju je nemoguće zameniti.

Hipotetički, dokle god su mozak i srce (makar i veštačko) u funkciji, čovek može da preživi gubitak ogromnog procenta ostatka tela. Ipak, preživljavanje u medicinskom smislu je jedno, a kvalitet života i etička pitanja takvog opstanka su tema koja prevazilazi samu biologiju.

Bez kojih organa čovek može da živi

Spisak delova tela bez kojih čovek može da nastavi život je iznenađujuće dugačak:

• Želudac: U slučajevima raka, ceo želudac može da se ukloni, a creva se povezuju direktno sa jednjakom.
• Slezina i slepo crevo: Iako imaju ulogu u imunitetu, njihovo uklanjanje ne ugrožava život.
• Žučna kesa: Telo nastavlja da vari masti i bez nje, direktnim lučenjem žuči u tanko crevo.
• Reproduktivni organi: Njihovo uklanjanje, iako utiče na hormone i plodnost, nije smrtonosno.
• Jedno plućno krilo: Čovek može da vodi relativno normalan život sa samo jednim plućnim krilom.
• Oči, uši, nos i jezik: Gubitak ovih organa dramatično menja čula i kvalitet života, ali ne i osnovnu biološku mogućnost preživljavanja.