Biljna hrana je neraskidivo povezana sa boljim zdravljem
Pesticidi nisu benigni ali to ne znači da jedna prskana jabuka izaziva rak pluća
Mogu li decenije medicinskih istraživanja da padnu pred jednim šokantnim otkrićem koje voće i povrće optužuje za najtežu dijagnozu?
Voće i povrće su neprikosnoveni sinonimi za zdravlje, ali jedna mala i intrigantna studija otvara temu koje niko nije očekivao: najzdravije namirnice mogu da budu skriveni krivci za rak pluća kod mladih ljudi.
Ova tema zahteva duboko preispitivanje, a ne dizanje panike.
Šta se krije iza studije koja povezuje rak pluća i zdravu ishranu
Ideja da voće i povrće mogu da izazovu rak zvuči bizarno, jer studije decenijama pokazuju suprotno. Ljudi koji jedu više biljne hrane žive duže i zdravije - manje obolevaju od srčanih oboljenja, moždanog udara i nekoliko uobičajenih vrsta raka.
Rak pluća nije izuzetak: u mnogim velikim studijama, veći unos voća i povrća povezan je sa manjim rizicima, posebno kod pušača.
- U tom kontekstu, iznenađujuća je nova sugestija da voće i povrće mogu da izazovu rak pluća kod mladih odraslih. Priča koja stoji iza ovog najnovijeg talasa straha ne dolazi iz definitivnog, prekretničkog istraživanja, već iz kratke prezentacije na naučnoj konferenciji, zasnovane na svega 187 ljudi sa rakom pluća u ranim fazama - kaže prof. dr Džastin Stebing, klinički naučnik i profesor biomedicinskih nauka na Univerzitetu Anglija Raskin u Velikoj Britaniji.
Istini za volju, ova "problematična" studija još nije zvanično objavljena u naučnim časopisima, već je, podsetimo, predstavljena na sastanku Američkog udruženja za istraživanje raka. U njoj je anketirano 187 pacijenata kojima je rak dijagnostikovan do 50. godine. Većina njih su nepušači koji se hrane "po udžbeniku" - jedu puno voća, povrća i integralnih žitarica.
Da li su krivi pesticidi ili pretpostavka
Osnovni problem ove studije leži u metodologiji: umesto da mere nivo pesticida u krvi pacijenata ili u samoj hrani, istraživači su koristili prosečne nivoe hemikalija iz drugih izvora. Na osnovu toga su pretpostavili da pesticidi u inače zdravoj hrani mogu da objasne rak pluća kod mladih nepušača. Dakle, pretpostavka umesto merenja.
- To je veoma daleko od dokazivanja da su voće i povrće, sami po sebi, štetni. Studije poput ove imaju za cilj da pokrenu pitanja: da li bi pesticidi mogli biti deo priče o raku pluća kod mladih?, a ne da preprave zvanične savete o ishrani - naglašava prof. dr Stebing.
Osim toga, ova studija je analizirala ljude koji već imaju rak (retrospektivni pristup), umesto da prati zdrave ljude tokom vremena.
- Tako da nam ne može reći da li je njihova ishrana igrala bilo kakvu ulogu u izazivanju bolesti. Takođe, ona ne pokazuje da su ovi pacijenti bili izloženi većoj količini pesticida u odnosu na ljude koji nemaju rak. Samo pokazuje da su jeli hranu koja, u proseku, može da sadrži ostatke hemikalija - dodaje profesor.
Šira slika: Od alarma do umirenja
Kada se napravi otklon od jedne male studije i sagleda celokupan skup naučnih dokaza, slika postaje umirujuća. Decenije istraživanja na stotinama hiljada ljudi potvrđuju nepromenljiv rezultat:
- Iznova i iznova, oni koji jedu više voća i povrća prolaze bolje ili, u najgorem slučaju, ne prolaze gore od onih koji jedu manje voća i povrća - jasan je prof. dr Stebing.
Zaista, meta-analize (poput one iz 2015. u bazi "PubMed"), koje kombinuju podatke iz više studija, potvrđuju da biljna ishrana smanjuje rizik od raka pluća.
- To su studije koje informišu zvanične smernice. One nisu savršene - nijedna studija o ishrani nije - ali su daleko informativnije od jedne neobjavljene studije sa 187 pacijenata - podvlači profesor Stebing.
Zašto male studije ponekad daju rezultate koji prkose logici
Jedan od razloga je takozvana statistička buka - termin kojim nauka objašnjava različite rezultate malih studija.
- Kod malog broja ispitanika, slučajnost igra ogromnu ulogu. Ako je, iz bilo kog razloga, određena grupa pacijenata u toj konkretnoj klinici bila neobično svesna zdravlja, njihov visok unos voća i povrća će u statistici izgledati kao da je povezan sa bolešću, čak i ako ishrana sa tim nema apsolutno nikakve veze - kaže prof. Stebing.
Drugi veliki izazov za istraživače su "zbunjujući faktori". Reč je o drugim životnim navikama koje se često preklapaju sa zdravom ishranom, pa je teško odrediti šta je pravi uzrok, a šta samo slučajni saputnik. Na primer, ljudi koji jedu više biljaka obično se razlikuju od ostalih na više nivoa:
- više vežbaju,
- manje piju,
- rade na manje rizičnim poslovima,
- žive u manje zagađenim naseljima.
- lešće idu na preventivne preglede.
- Kada počnete od pacijenata i pogledate unazad, veoma je teško razdvojiti ove preklapajuće faktore. Zato veći značaj pridajemo velikim, prospektivnim studijama koje prate ljude unapred kroz vreme i mogu bolje da objasne ove razlike - navodi u časopisu "The Conversation" prof. dr Stebing.
Pesticidi: Razlika između polja i kuhinjskog stola
Pitanje pesticida s razlogom uznemirava javnost. Činjenica je, kaže profesor, da konvencionalno uzgajano voće i povrće sadrži merljive ostatke pesticida. Tačno je i da poljoprivrednici koji su izloženi pesticidima u visokim dozama, zaista češće obolevaju od raka, uključujući rak pluća (izvor: PubMed).
- To nam govori da pesticidi nisu benigni. Ali to ne znači da konzumiranje prskanih jabuka ili zelene salate u normalnim količinama izaziva rak pluća u opštoj populaciji - naglašava profesor Stebing.
- Stalno se vodi diskusija o koktelima različitih hemikalija, o ranjivim grupama kao što su deca i trudnice i dugoročnim efektima na hormone ili mozak. Međutim, to su argumenti za poboljšanje načina na koji se bavimo poljoprivredom i regulišemo pesticide, a ne argumenti za izbegavanje voća i povrća.
Praktični saveti: Kako smanjiti izloženost hemikalijama
Za one koji se i dalje brinu zbog pesticida u hrani, postoje praktični koraci koji, kako kaže profesor Stebing, ne podrazumevaju zamenu pomorandže kesicom čipsa:
- Pranje pod mlazom vode: Uklanja površinske ostatke i prljavštinu sa voća i povrća.
- Raznovrsnost: Kombinovanje različitih voća i povrća sprečava preteran unos jedne namirnice koja možda sadrži veće količine pesticida.
- Organsko kao opcija: Ako budžet dozvoljava, izbor organskih verzija za namirnice sa "visokim sadržajem ostataka" ima smisla.
- Ključna stvar je da su to marginalne izmene. One ne menjaju centralnu poruku: ishrana bogata biljkama je neraskidivo povezana sa boljim zdravljem - napominje profesor.
Kako ne postati žrtva "lažne uzbune"
Najvažnija poruka celog ovog slučaja je kritičko čitanje vesti o ishrani. Svaki put kada se pojavi tvrdnja da određena hrana izaziva rak ili je čudotvorni lek, treba postaviti nekoliko ključnih pitanja:
- Koliko je velika bila studija?
- Da li je sprovedena na zdravim ljudima koji su praćeni tokom vremena ili su pacijenti posmatrani naknadno?
- Da li su istraživači zaista merili ono što tvrde (kao što su nivoi pesticida)?
- I kako se novi nalazi uklapaju sa decenijama postojećih istraživanja?
- U slučaju ove studije o raku pluća, odgovori su otrežnjujući: bila je mala, bila je retrospektivna, koristila je indirektne procene izloženosti, a njena sugestija da voće i povrće mogu da budu štetni se ne uklapa sa mnogo većim opusom rada.
- To ne znači da treba da ignorišemo mogućnost da pesticidi na neki način doprinose raku kod nepušača ili da ishrana nije bitna za zdravlje pluća. Ali treba da budemo oprezni da jedan provokativni govor na konferenciji ne pretvorimo u razlog za strah od hrane koja se stalno pokazuje kao marker boljeg zdravlja - zaključuje profesor Džastin Stebing.