"Prljavih 12" i "Čistih 15": Nova lista sa najviše i najmanje pesticida u hrani

Upravo je objavljena godišnja lista proizvoda sa najviše i najmanje pesticida, a ispostavlja se da su mnoge od najvrednijih namirnica istovremeno one sa najviše pesticida. Prvi put, na listi su se našle i PFAS hemikalije, poznate kao "večne hemikalije".

Američka Radna grupa za zaštitu životne sredine (EWG) objavila je najnovije izdanje Vodiča za kupce o pesticidima u hrani, uz ažurirane liste "Prljavih 12" i "Čistih 15" koje rangiraju voće i povrće prema nivou ostataka pesticida.

Ovogodišnji izveštaj donosi i važnu novinu: prvi put u fokus dolaze pesticidi zasnovani na PFAS hemikalijama. Ove hemikalije su poznate po izuzetnoj postojanosti u životnoj sredini, vodi i hrani, zbog čega se nazivaju "večnim hemikalijama".

Štaviše, nova analiza pokazuje da su PFAS pesticidi među najčešće otkrivenim supstancama, što dodatno komplikuje sliku o bezbednosti hrane. Istovremeno, lista "Prljavih 12" ponovo potvrđuje paradoks savremene ishrane: mnoge od nutritivno najvrednijih namirnica istovremeno sadrže i najviše pesticida.

S druge strane, lista "Čistih 15" nudi svojevrsnu mapu sigurnijeg izbora, izdvajajući proizvode sa najnižim nivoima ostataka pesticida. U tom kontekstu, vodič služi kao praktičan orijentir pri izboru proizvoda, a ne kao stroga preporuka za isključivanje pojedinih namirnica iz ishrane.

Šta se nalazi na listi "Prljavih 12" za 2026. godinu

Analiza koju sprovodi EWG (Environmental Working Group) zasnovana je na podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, i obuhvata više od 54.000 uzoraka opranih, izribanih ili oljuštenih proizvoda.

Lista "Prljavih 12" za 2026. godinu ostaje uglavnom nepromenjena, uz dominaciju voća i povrća - naročito lisnatog povrća i voća sa tankom, nežnom korom, koje lakše zadržava ostatke pesticida.

Ipak, listi su ove godine pridodate i dve nove stavke - boranija i ljute paprike, koje su se izdvojile po povišenim nivoima toksičnosti pesticida.

Lista proizvoda "Prljavih 12" za 2026. godinu:

• spanać,
• kelj, raštan i senf,
• jagode,
• grožđe,
• nektarine,
• breskve,
• trešnje,
• jabuke,
• kupine,
• kruške,
• krompir,
• borovnice,
• boranija,
• ljute papričice.

Napomena: Iako se naziv liste zadržao kao "Prljavih 12", ove godine obuhvata 14 proizvoda zbog dodavanja dve namirnice.

Analiza pokazuje da su ostaci pesticida otkriveni u čak 96 odsto uzoraka sa ove liste - i to uprkos pranju, ljuštenju ili mehaničkom čišćenju, što dodatno ukazuje na njihovu postojanost i sposobnost zadržavanja u samoj strukturi namirnica.

Šta se nalazi na listi "Čistih 15" za 2026. godinu

Lista "Čistih petnaest" za 2026. godinu takođe izgleda veoma slično kao i prošle godine - obuhvata namirnice koje dosledno pokazuju mali ili nikakav nivo ostataka pesticida.

Analiza pokazuje da skoro 60 odsto uzoraka sa liste (koja je u nastavku) nije sadržalo ostatke pesticida, dok je samo 16 odsto imalo ostatke dva ili više pesticida, što ih čini sigurnijim izborom za svakodnevnu ishranu.

Lista proizvoda "Čistih 15" za 2026. godinu:

• ananas,
• kukuruz šećerac (svež i zamrznut),
• avokado,
• papaja,
• crni luk,
• grašak (zamrznut),
• špargla,
• kupus,
• karfiol,
• lubenica,
• mango,
• banane,
• šargarepa,
• pečurke,
• kivi.

Šta ove liste znače za potrošače

Za potrošače, liste "Prljavih 12" i "Čistih 15" služe pre svega kao informativni vodič, a ne kao apsolutni sud o bezbednosti hrane.

- Namirnice sa liste "Čistih 15" često imaju prirodne zaštitne omotače - koru ili ljusku koje se ne jedu, što znači da jestivi deo ostaje bolje zaštićen od pesticida - ističe dr Linda Kan, profesorka javnog zdravlja na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku.

Ipak, "čisto" i "prljavo" treba posmatrati kao relativne rang-liste, kaže dr Luz Klaudio, profesorka medicine životne sredine na Medicinskom fakultetu Ikan na Maunt Sinaj u Njujorku.

- Pranje svih proizvoda pre jela je i dalje neophodno. Takođe, detektovani ostaci pesticida ne znače automatski dokazani zdravstveni rizik, a federalni programi praćenja potvrđuju da se nivoi pesticida koji se koriste u skladu sa propisima kreću unutar bezbednosnih granica - uverava dr Klaudio.

Treba napomenuti da EWG zauzima konzervativniji pristup proceni rizika, pa se njihovi nalazi koriste kao smernice za dodatnu informisanost. Industrijska grupa Alijansa za hranu i poljoprivredu napominje da izveštaj preuveličava rizik, jer se fokusira na prisustvo tragova, a ne na stvarnu izloženost. Podaci Ministarstva poljoprivrede SAD pokazuju da je više od 99 odsto uzoraka ispod bezbednosnih granica Agencije za zaštitu životne sredine, a više od 40 odsto uzoraka uopšte ne sadrži pesticide.

PFAS hemikalije u hrani

Jedna od ključnih novina u ovogodišnjem izveštaju je fokus na PFAS pesticide - grupu hemikalija poznatih po svojoj izuzetnoj postojanosti u životnoj sredini, a sve češće i u zalihama hrane.

PFAS u hrani predstavlja još relativno novu oblast istraživanja, pa naučnici pokušavaju da utvrde koliko je ovaj put izloženosti značajan u poređenju sa ustaljenijim izvorima, poput kontaminirane vode za piće.

- Vredi napomenuti da se terminologija o tome šta predstavlja ostatak PFAS-a u hrani još uvek raspravlja - ističe dr Klaudio i dodaje da Agencije za zaštitu životne sredine tvrdi da odobreni pesticidi iz ove grupe nisu "večne hemikalije".

Izveštaj EWG-a pokazuje da više od trećine uzoraka proizvoda sadrži najmanje jedan PFAS pesticid, a neki od najčešće detektovanih spadaju upravo u ovu kategoriju. PFAS jedinjenja se dodaju pesticidima da bi bili stabilniji i efikasniji, ali ta stabilnost znači i da se teško razgrađuju u zemljištu i vodi, mogući su prelazak kroz lanac ishrane i akumulacija tokom vremena.

Neki od ovih pesticida delimično se razgrađuju u manje PFAS jedinjenja, poput trifluorosirćetne kiseline (TFA), koja može da opstane neograničeno u vodi.

Kako PFAS hemikalije utiču na zdravlje ljudi

Sve je više naučnih dokaza da PFAS hemikalije:

• ispoljavaju efekte endokrinih ometača,
• utiču na reproduktivnu funkciju i razvoj ploda,
• utiču na imuni sistem (mogu da smanje imunski odgovor deteta na vakcinu),
• imaju ulogu u razvoju određenih tipova karcinoma (kao što su rak testisa i rak bubrega).

Ipak, trenutno nije poznato da li PFAS pesticidi u hrani predstavljaju direktan zdravstveni rizik, pa je ovo polje u punom razvoju i zahteva dalja istraživanja.

- Veoma je zanimljivo da EWG proširuje svoju definiciju PFAS-a kako bi uključio fluorisane pesticide, ali obično ne razmišljamo o ishrani kao putu izlaganja - dodaje dr Kan.

Da li treba izbegavati namirnice sa liste "Prljavih 12"

Mnoge od nutritivno najvrednijih namirnica istovremeno spadaju među one sa najviše pesticida. Ipak, stručni konsenzus je jasan – njihovo izbegavanje nije preporučljivo, čak ni kada organska alternativa nije dostupna.

- Mesto na listi "Prljavih dvanaest" ne znači da bi ljudi trebalo da izbegavaju ovo voće i povrće. Mnoge od ovih namirnica su nutritivno izuzetno vredne: spanać i kelj su odlični izvori folata, a borovnice i kupine su pune antioksidanata - ističe za "Everyday health" dr Kan

Sa tim je saglasna i doktorka Klaudio, koja dodaje da "zdravstvene koristi konzumiranja voća i povrća znatno nadmašuju potencijalne rizike od pesticida".

- Lista je namenjena da ljudima pruži više informacija o tome kada bi trebalo da se odluče za organske proizvode, a ne kao razlog da izbegavaju ovo voće i povrće - kaže ona.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

I pored zabrinjavajućih nalaza, prostor za smanjenje izloženosti pesticidima u hrani ostaje značajan:

• isprati i protrljati proizvode,
• očistiti čvrste predmete i oljuštiti ili odseći koru kada je potrebno,
• ukloniti spoljne listove lisnatog povrća,
• mešati vrste voća i povrća kako bi se ograničilo ponovljeno izlaganje istim pesticidima.