Nova definicija isključuje fokus na ciste i naglašava endokrine, metaboličke i ovarijalne disfunkcije koje obuhvataju ovo stanje
PMOS pogađa oko 170 miliona žena širom sveta, a pogrešan naziv je doveo do zakašnjelih dijagnoza i slabog razumevanja među pacijentima i zdravstvenim radnicima
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) dobija novo ime - poliendokrini metabolički sindrom jajnika (PMOS).
Ova promena, globalni je napor Univerziteta Monaš, a detaljno je opisana u studiji objavljenoj 12. maja 2026. godine u časopisu The Lancet, koja preciznije naglašava ažurirani termin izostavljanjem cista kako bi umesto toga obuhvatila endokrinu, metaboličku i ovarijalnu disfunkciju stanja.
Šta je PMOS
Procenjuje se da PMOS pogađa oko 170 miliona žena reproduktivnog doba širom sveta i dijagnostikuje se na osnovu kriterijuma koji uključuju oligo-anovulaciju, hiperandrogenizam i policistične jajnike ili povišen anti-Milerov hormon, pri čemu adolescenti zahtevaju prva 2 kriterijuma.
Iako se istorijski posmatra kao ginekološki poremećaj, sve veći broj dokaza i međunarodne smernice pokazuju da je PMOS zapravo kompleksno endokrino stanje koje uključuje poremećaje insulina, androgena, neuroendokrinih i ovarijalnih hormona, sa metaboličkim, reproduktivnim, psihološkim i dermatološkim manifestacijama koje doprinose značajnim zdravstvenim i ekonomskim opterećenjima.
Trenutni naziv - PCOS, ne odražava tačno multisistemsku prirodu stanja jer patološke ciste jajnika nisu uvećane, uprkos tome što je zaustavljeni razvoj folikula čest.
PCOS dovodio do odloženih dijagnoza
Ova pogrešna karakterizacija značajno doprinosi odloženoj dijagnozi, stalnim prazninama u znanju, kao i nezadovoljstvu pacijenata, pri čemu do 70 odsto obolelih osoba ostaje nedijagnostikovano.
Od 2012. godine, stručnjaci, grupe za zastupanje pacijenata i međunarodne organizacije su više puta pozivali na promenu imena kako bi se bolje predstavilo stanje. Međutim, napori su zastali zbog određenih izazova, uključujući nedostatak globalnog konsenzusa, usklađenosti među grupama, dogovora o alternativnom imenu i strategija implementacije.
Nedavna globalna istraživanja i radionice u kojima su učestvovali pacijenti i zdravstveni radnici otkrile su široko rasprostranjenu zabunu oko imena i snažnu podršku za međunarodno koordinisan proces preimenovanja, što je podstaklo globalnu inicijativu koju su predvodile grupe za zastupanje i istraživačke organizacije za sprovođenje formalne promene imena.
- Ono što sada znamo jeste da zapravo nema povećanja abnormalnih cista na jajniku, a raznovrsne karakteristike ovog stanja često nisu bile cenjene - rekla je profesorka Helena Tide, direktorka Centra za istraživanje i implementaciju zdravlja Monaš i endokrinolog u zdravstvu Monaš, i ona koja je vodila proces promene imena a prenosi EurekAlert.
- Bilo je srceparajuće videti odloženu dijagnozu, ograničenu svest i neadekvatnu negu koja je pružena onima pogođenim ovim zanemarenim stanjem. Iako međunarodne smernice koje je vodio Monaš imaju unapređenu svest i negu, promena imena je bio sledeći ključni korak ka prepoznavanju i poboljšanju dugoročnih posledica ovog stanja.
Jelena Periz Stanaćev: Nije samo formalana izmena imena
Naša naučnica, embriolog i molekularni biolog Jelena Periz Stanaćev, zaposlena u molekularnom departman Nacionalnog Referentnog Centra za Human Papillomavirus u Belgiji, kaže da ova nova terminologija nije samo formalna izmena imena, već odraz savremenijeg i preciznijeg medicinskog shvatanja - da se ne radi o izolovanom problemu jajnika, već o kompleksnom metaboličko-endokrinom poremećaju koji utiče na ceo organizam.
- U kliničkoj praksi se već dugo zna da su ključni mehanizmi često povezani sa insulinskom rezistencijom, hroničnom inflamacijom i disbalansom hormonske regulacije, a jajnici su samo jedan od organa koji na to reaguju. Zato je ova promena značajna, jer pomera fokus sa pojednostavljenog gledanja na ciste na jajnicima ka širem razumevanju kako telo funkcioniše kao celina - kaže Jelena Periz Stanaćev.
Drugim rečima, kako dodaje, PMOS bolje opisuje realnost koju stručnjaci već godinama vide u praksi.
- Kada se adresiraju osnovni uzroci u metabolizmu i hormonskoj regulaciji, organizam ima kapacitet da se vrati u balans, uključujući i funkciju jajnika - kaže ona.
Šta je prelazni plan za promenu imena
Autori studije iznose trogodišnji plan tranzicije za promenu imena sa PCOS na PMOS. Trogodišnji plan služi kao upravljani period osmišljen da podrži globalno usvajanje i obezbedi održive promene u zdravstvenim sistemima, istraživanjima i politikama.
Prema rečima autora, ova tranzicija je formalno označena kao Faza 7 sveobuhvatne strategije implementacije od 8 faza.
Ažuriranje smernica 2028. godine
Ključne komponente ovog trogodišnjeg plana tranzicije uključuju praćenje i evaluaciju, sa kontinuiranim praćenjem i ugrađenom strategijom evaluacije kako bi se procenila primena novog imena. Plan takođe omogućava naučno usavršavanje terminologije kako se razumevanje stanja razvija, uključujući razmatranje novih dokaza u vezi sa podtipovima stanja.
Još jedna važna prekretnica je formalna integracija novog imena u Međunarodne smernice, koje se koriste u 195 zemalja i čije je sledeće ažuriranje zakazano za 2028. godinu.
Tranzicija se fokusira i na integraciju zdravstvenog sistema uključivanjem PMOS-a u elektronske zdravstvene kartone, medicinske udžbenike i zdravstvene informacione sisteme. Pored toga, napori za usklađivanje politika i istraživanja uključuju angažovanje finansijera istraživanja, urednika časopisa i vlada da usvoje novi naziv u klasifikacijama istraživanja i sistemima finansiranja.
Planirano je i formalno angažovanje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom kako bi se podržala integracija nove terminologije u Međunarodnu klasifikaciju bolesti.
U suštini, cilj ove upravljane tranzicije je da se obezbedi glatka promena koja poboljšava svest, dijagnozu i kvalitet nege, izbegavajući zabunu i stigmu povezanu sa prethodnim nazivom.
- Bilo je neophodno da novi naziv bude naučno ispravan, ali i da se razmotri u različitim kulturnim kontekstima kako bi se izbegli određeni reproduktivni termini koji bi mogli pojačati stigmu i biti štetni za žene u nekim zemljama. Zbog toga su kulturno i međunarodno informisane konsultacije bile ključne za njegovo pravilno određivanje - rekla je dr Terhi Piltonen, predsednica Međunarodnog društva za višak androgena i sindrom policističnih jajnika i profesorka i međunarodna koleginica sa Univerziteta u Ouluu i Univerzitetske bolnice u Ouluu u Finskoj.