Kako ujed pčele može da izazove infarkt - otkriva kardiolog dr Marko Vuleta

Većina nas ubod pčele smatra samo bolnom neprijatnošću, ali za određeni broj ljudi, ovaj susret sa prirodom može da bude okidač za "alergijski infarkt" ili Kounis sindrom, stanje o kojem medicina tek poslednjih decenija otkriva neverovatne detalje.

U svetu medicine postoje stanja koja zvuče kao naučna fantastika, a jedno od njih je upravo veza između alergije i srčanog udara (infarkta miokarda).

- Srčani udar posle ujeda pčele deluje “nemoguće”, izaziva strah i zbunjenost kod ljudi jer zvuči skoro pa neverovatno. Na pomen srčanog udara nakon ujeda pčele ili Kounis sindroma ljudi žele da znaju da li je to moguće, koliko je često i kako prepoznati trenutak kada treba tražiti lekarsku pomoć - priča za "Blic Zdravlje" dr Marko Vuleta, interventni kardiolog.

U retkim situacijama, dodaje naš sagovornik, ujed pčele može da bude povezan sa "alergijskim infarktom", stanjem poznatim kao Kounis sindrom.

- Jaka alergijska reakcija dovodi do spazma (grča), tromboze ili oba, usled čega dolazi do zapušenja koronarnih (srčanih) arterija i infarkta. Većina ujeda je bezopasna, ali pojava bola u grudima, gušenja, vrtoglavice ili izražene slabosti nakon ujeda zahteva hitnu medicinsku pomoć - ističe dr Vuleta.

Šta je zapravo Kounis sindrom, i da li ga izaziva samo ujed pčele

Kounis sindrom predstavlja situaciju u kojoj alergijska reakcija pokrene oslobađanje supstanci (histamin, leukotrieni, citokini) koje utiču na koronarne arterije.

- One se naglo stežu, mogu postati nestabilne, a ponekad dolazi i do pucanja aterosklerotskog plaka, što posledično dovodi do formiranja tromba u srčanom krvnom sudu - objašnjava dr Marko Vuleta.

Rezultat je, dodaje on, klinička slika koja odgovara infarktu miokarda:

• bol u grudima,
• promene na EKG-u,
• Porast srčanih enzima koji ukazuju na odumiranje srčanog mišića (troponin).

- Kounis sindrom se ne javlja samo nakon ujeda pčele, registruje se i posle ujeda ose, a može biti i reakcija na lekove ili hranu. Dovoljno je redak da ne izaziva paniku, već oprez ukoliko znate za potencijalne alergije - napominje dr Vuleta.

Šta pacijent "oseti" vezano za srce nakon uboda pčele

- Kod nekih pacijenata dolazi samo do kratkotrajnog spazma (grča krvnog suda), kod drugih se alergijska reakcija praćena spazmom poklopi sa već prisutnim suženjima arterija što u potpunosti može prekinuti protok krvi kroz srčanu arteriju a kod trećih dolazi do "pucanja" aterosklerotskog plaka, formiranja tromba i zapušenja krvnog suda, što izaziva infarkt srca - navodi dr Vuleta.

Važno je napomenuti: sve ovo se ne razlikuje od tipičnog srčanog udara praćenog bolom u grudima i osećajem opšte slabosti.

Tri lica Kounis sindroma: Zašto je razlika presudna

Sagovornik "Blic zdravlja" naglašava da Kounis sindrom nema "jedno lice". U praksi se razlikuju tri klinička tipa, što pomaže u izboru terapije i proceni prognoze:

Tip I - Spazam inače zdravih arterija

Kod ovog tipa pacijenti nemaju dokazanu aterosklerozu (masne naslage na krvnom sudu).

- Alergijska reakcija dovodi do naglog oslobađanja medijatora iz mastocita (hemijske supstance iz ćelija krvi), što izaziva izražen spazam koronarnih arterija. Javljaju se bol u grudima i EKG promene, neretko i blagi porast srčanih enzima, ali se uz terapiju koja širi krvne sudove, protok često potpuno normalizuje i sve prolazi bez većih posledica - ukazuje dr Vuleta.

Tip II - Spazam na već "oštećene" arterije

Ovde alergijska reakcija deluje na već prisutan plak.

- Medijatori (hemijske supstance iz ćelija krvi) izazivaju i spazam i destabilizaciju plaka, što može dovesti do njegovog pucanja i stvaranja tromba u krvnom sudu koji zaustavlja protok krvi. U suštini, klasični infarkt srca koji je uzrokovan alergijskom reakcijom - objašnjava dr Vuleta.

Tip III - Tromboza stenta

Najređi, ali klinički veoma važan oblik. Kod pacijenata sa ugrađenim stentom alergijska reakcija može da pokrene zapaljenski proces.

- To aktivira trombocite koji prolaze unutar stenta, međusobno se "slepljuju" kako bi sanirali oštećenje, što dovodi do začepljenja odnosno formiranja tromba u stentu a posledično i infarkta - kaže dr Marko Vuleta.

Kako nastaje Kounis sindrom

Patofiziologija ovog sindroma je složena, ali logična - kaže naš sagovornik. Alergen stimuliše imunološki sistem, dolazi do aktivacije mastocita i oslobađanja medijatora koji:

• sužavaju koronarne arterije,
• povećavaju propustljivost zida krvnih sudova,
• aktiviraju trombocite i zgrušavanje,
• destabilizuju aterosklerotske plakove.

- Kada se ovo dogodi istovremeno, srce u kratkom periodu ostaje bez dovoljno kiseonika usled opstrukcije protoka krvi: nastaju bol u grudima, promene na EKG-u i porast troponina (marker odumiranja srčanih ćelija). Razumevanje ovih procesa lekarima omogućava pravovremeno prepoznavanje i ciljanu terapiju - kaže dr Vuleta.

Kada je ujed pčele samo neprijatnost, a kada znak za oprez

Tipična reakcija uključuje lokalni otok, crvenilo i bol na mestu ujeda - neprijatno, ali prolazno. Međutim, ponekad simptomi prelaze granice kože.

- Nagla slabost, stezanje u grudima, gušenje, vrtoglavica ili gubitak svesti može značiti ozbiljniju alergijsku reakciju ili početak kardiovaskularne komplikacije. U tom slučaju potrebna je hitna medicinska reakcija.

- Često će se ispostaviti da je sve u redu, što je najbolja vest. Ali odluka da se reaguje na vreme čini razliku jer na taj način može da se spreči i fatalni ishod - naglašava dr Vuleta.

Ko je u većem riziku za razvoj Kounis sindroma

Prema rečima kardiologa dr Vulete, veću pažnju zaslužuju:

• pacijenti sa poznatom alergijom na ujede insekata,
• oni koji su ranije imali teške alergijske reakcije,
• kao i osobe sa postojećom koronarnom bolešću, hipertenzijom, dijabetesom ili povišenim LDL holesterolom.

Kako izgleda dijagnostika i lečenje

Prvi koraci su EKG, laboratorija sa troponinom, merenje pritiska i saturacije, po potrebi ultrazvuk srca, a u selektovanim slučajevima i invazivne metode, poput koronarografije.

- U teškim alergijskim reakcijama primenjuju se protokoli sa adrenalinom, kiseonikom, antihistaminicima, kortikosteroidima i infuzionim rastvorima. Istovremeno se zbrinjava kardiološki aspekt: lekovi protiv spazma, antiagregaciona terapija, statini ili druge mere poput hitne koronarografije i eventualne PCI (ugradnje stenta) ako EKG ukazuje na infarkt miokarda - objašnjava dr Vuleta.

Prevencija

- Osobe sa poznatom alergijom zahtevaju pregled alergologa (nekad i autoinjektor adrenalina, prema alergološkom uputu), dok ostali, ako je moguće, treba da preduzmu mere kako bi se smanjila izloženost ubodima i reaguju ako se simptomi pogoršavaju - savetuje dr Vuleta i podseća da univerzalna kardiovaskularna zaštita ostaje:

• redovna kontrola pritiska,
• redovna kontrola šećera u krvi,
• redovna provera lipida,
• i prestanak pušenja.

Slučaj iz prakse: Kada sekunde znače život

Kardiolog Marko Vuleta navodi slučaj pacijentkinje (58 godina), sa hipertenzijom i povišenim holesterolom, kod koje se nakon ujeda pčele javio manji otok podlaktice.

- Oko pola sata kasnije pojavio se i bol u grudima koji je pacijentkinja opisivala kao pritisak uz osećaj slabosti. Nakon pregleda, krvni pritisak je bio normalan, ali EKG je pokazao tipične znake akutnog infarkta miokarda sa okludiranom (zapušenom) srčanom arterijom.

Primljena je hitno na bolničko lečenje gde je urađena hitna koronarografija.

- Na koronarografiji je potvrđeno suženje arterije 99% ali bez vidljivo formiranog tromba. Nakon primenjenih lekova, spazam krvnog suda je oslabio, nakon čega je zaostalo suženje plakom do 50%, uz dobar protok krvi kroz krvni sud i prestanak bola u grudima. Ordinirana je medikamentna kardiološka i alergološka terapija, simptomi su se kompletno povukli a bolesnica je otpuštena kući bez posledica uz adekvatnu terapiju za aterosklerotsku bolest srčanih arterija - kaže dr Vuleta i ističe da je pravovremeno javljanje sprečilo ozbiljnije posledice.

Najčešće zablude i brza pitanja pacijenata

• Zabluda: Svaki ujed pčele vodi do infarkta. (Netačno!)
• Zabluda: Najbolje je "ležati i čekati". (Netačno!)

- Kada simptomi odstupaju od uobičajenog toka, pregled je potreba i lična odgovornost ali nikako nema razloga za paniku - poručuje dr Vuleta i u nastavku odgovara na neka česta pitanja pacijenata:

• Da li ujed pčele može da izazove infarkt? Može, ali retko, najčešće kroz Kounis sindrom.
• Da li svaka alergijska reakcija ugrožava srce? Ne, rizik je veći kod težih reakcija i postojećih kardiovaskularnih faktora.
• Kada je potrebna hitna pomoć? Kod gušenja, oticanja, vrtoglavice, izražene slabosti ili bola u grudima.
• Da li je posle svakog ujeda potrebna kardiološka obrada? Ne, samo ako postoje sumnjivi simptomi.

- Kounis sindrom postoji, ali je srećom relativno redak. Mnogo češće se sreće strah i odlaganje pregleda. Kada se pacijenti jave na vreme, prognoza je bolja, terapija jednostavnija, a povratak svakodnevnom životu brz i bez posledica - zaključuje za "Blic zdravlje" dr Marko Vuleta, interventni kardiolog.