Stručnjaci upozoravaju na potencijalne posledice međunarodne intervencije u regionu usled ovih događaja
Protesti su ojačani aktivnošću dijaspore i opozicije u egzilu, ali izazov leži u organizacionim tenzijama i nedostatku liderstva
Iran se suočava sa najozbiljnijim talasom protesta u poslednjih nekoliko godina. Demonstracije koje su izbile 28. decembra, prvobitno kao protest protiv ekonomskog kolapsa i naglog pada životnog standarda, brzo su prerasle u otvoreni bunt protiv autoritarnog režima. Protesti su se proširili na gotovo sve delove zemlje, a zahtevi demonstranata više nisu samo socijalni, već i politički - uz povike "Sloboda" i "Smrt diktatoru". O ovim dramatičnim dešavanjima u emisiji "Jutro na Blic" govorili su Mirko Dautović, predavač međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu u Taškentu, i Marinko Ogorec, vojni analitičar.
Ovi protesti predstavljaju najveće demonstracije u Iranu još od 2022. i 2023. godine, kada je zemlju potresla pobuna nakon smrti Mahse Amini, koja je podlegla povredama tokom pritvora zbog navodnog kršenja pravila oblačenja.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci, čiju su autentičnost proverili zapadni mediji, a na kojima se vide vreće sa telima ubijenih demonstranata. Prema dostupnim podacima, u proteklih 15 dana tokom masovnih protesta ubijene su najmanje 544 osobe.
Dok broj žrtava raste, tenzije se dodatno pojačavaju na međunarodnom planu. Američki predsednik Donald Tramp poručio je da Iran sada traži pregovore, ali da je Vašington spreman da "udari kao nikad pre", dok je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, objavio jezivu karikaturu. Tramp sada razmatra mogućnost vojnog udara, dok iranski prestolonaslednik Reza Pahlavi poziva građane na pobunu iz egzila.
Ekonomski slom kao okidač pobune
Govoreći o uzrocima protesta, Mirko Dautović istakao je da je ključni povod duboka ekonomska kriza koja pogađa sve slojeve društva. Iran se suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom, koja je posledica kombinacije spoljašnjih sankcija - koje su nametnule SAD i druge zemlje, uključujući Kinu i Rusiju, u okviru paketa zbog iranskog nuklearnog programa, sada ponovo na snazi - i lošeg unutrašnjeg upravljanja ekonomijom. Pored državnog i privatnog sektora, verske institucije u Iranu imaju značajnu ulogu u ekonomskom životu zemlje.
Dautović je ukazao i na problem izvora informacija, upozoravajući da je teško steći realnu sliku o stvarnoj podršci opozicionim figurama, posebno onima iz egzila.
Upitna uloga Reze Pahlavija
- Ne možete da pristupite sajtu "El Atalata", glavnih reformističkih novina. Gledate njihov zvanični kanal "Press TV", kanal na engleskom, i gledate šta kažu autleti kao što je "Iran International". Takođe, morate da se čuvate, jer oni su locirani u inostranstvu i to su kanali kojima zapravo rukovode monarhisti - ljudi koji žele da vrate šaha Rezu, odnosno njegovog sina. To je jedan razlog zašto je on toliko prominentan u autletima, odnosno u medijima iranske dijaspore, koja je već promonarhistička. To su sve ljudi koji su ili pobegli sa šahom, ili malo kasnije, ili su to njihovi potomci. Oni ga jasno podupiru. Vi onda nemate dobru perspektivu da li je on zapravo popularan u Iranu. Ja mislim da nije. Ali naposto se tako plasira - objasnio je Dautović.
Na pitanje da li aktuelni režim može da opstane, vojni analitičar Marinko Ogorec istakao je da odgovora ima malo, a nepoznanica mnogo.
- Da li je moguće da režim preživi ovo, videli smo da je do sada preživeo prilično burne stvari. Da li će preživeti i ovo, isto tako je vrlo upitno. Isto tako se postavlja pitanje koliko je tu relevantan Reza Pahlavi, koliko je uopšte monarhistički nastrojeno iransko društvo. Tako da ima jako puno upita, a vrlo malo odgovora na njih za sada - kaže Ogorec.
"Pretnja je već poslata Americi"
Razmatrajući mogućnost američkog vojnog delovanja, Dautović je naglasio da bi svaki direktan udar imao nesagledive posledice po ceo region.
- Ovde nemaju šta da urade. Pogledajte scenarije koji su im na raspolaganju. Ako udare na Iran, prvo, Iranska republika može da uzvrati razornim talasom balističkih projektila po svim bazama. Ovo je situacija gde je sama Iranska republika priterana u ćošak. Ako ih vi udarite, oni su u samrtnom času. Oni nemaju onda više šta da izgube i mogu da lansiraju projektile na baze širom Bliskog istoka i na sam Izrael. Protiv kojih ne možete da se odbranite, bilo bi usmereno, vrlo jasno, vi možete lansirati rakete simbolično i sa ciljem. Ovo bi bilo sa ciljem. Ta pretnja je već poslata iz Irana Americi, da se nikako ne mešaju. Drugo, ja ne vidim kakav bi bio oblik te intervencije. Recimo, ovo što je izveo Donald Tramp u Karakasu sa otmicom Nikolasa Madura, Izrael je zapravo već pobio vojni vrh Islamske revolucionarne garde u Iranu letos. I to je nastavilo da funkcioniše. Dakle, sve i da ubijete ljude na vrhu piramide, dolaze novi ljudi. I oni su već spremni. Oni već imaju taj majndset organizacije da su oni svi ionako već na meti Izraela. Tako su oformljeni. Naprosto, kroz taj trening govori se - mi smo svi ovde. U jednom trenutku će nas Izrel ubiti - jasan je Dautović.
Protesti bez vođe i generacija bez nade
Sagovornici "Jutra na Blic" su saglasni da iranska opozicija formalno postoji, ali da nema ni ugled ni realnu snagu unutar zemlje, niti ličnost koja bi mogla da objedini nezadovoljstvo. Protesti su u velikoj meri bez lidera, a nose ih mladi ljudi, generacija Z, koji ne vide budućnost u postojećem sistemu.
- Tu nemate nikakvu budućnost, nikakvu perspektivu, imate samo gnev. Ovo spaljivanje džamije i Kurana u Iranu je zapravo prilično jak ateizam. Upravo, mržnja prema nametnutoj religioznosti. Dakle, možete da ovo uporedite sa, recimo, potpunim odsustvom levičarskih ideja u bivšim komunističkim zemljama. Tako slično je u Iranu. Mnogi mladi iz urbanih sredina ne mogu da smisle bilo kakav oblik religije.
Sve i da ovi protesti sada budu ugušeni, sve i da zamru, uopšte nećete otkloniti njihove uzroke. Dakle, opresija ljudskih prava i još gore ta ekonomska situacija. I vi ćete opet, za šest meseci, za godinu dana, za dve godine imati velike proteste kao što je ovaj - zaključio je Dautović.
