Podela nasledstva često dovodi do konflikata u porodici, posebno kada članovi nisu ravnomerno doprinosili ili primali pomoć
Najveći problemi nastaju oko nepokretne imovine poput kuća, koju nije lako podeliti među naslednicima
Podela nasledstva deluje jednostavno dok se o njoj govori samo kroz procente i udele. Problemi počinju kada iza jednake podele stoje deca koja roditeljima nisu jednako pomagala, neka su ranije od roditelja dobijala finansijsku pomoć ili imaju planove za porodičnu kuću koji se kose sa planovima braće i sestara.
San Francisco Chronicle objavio je anketu sprovedenu među čitaocima o velikom prenosu bogatstva sa starijih generacija na njihovu decu. Procenjuje se da će američki bejbi bumeri i starije generacije tokom narednih 20 godina preneti imovinu vrednu 124 biliona dolara. Najviše problema ne očekuje se oko novca koji će ostati na računima, već oko nekretnina koje nije moguće jednostavno podeliti.
Niko ne želi da započne neprijatan razgovor
Bijanka Nojman već očekuje probleme sa kućom koju je njena baka ostavila troje dece. U njoj decenijama zajedno žive njena majka, tetka i ujak sa svojim porodicama, ali niko nema odgovor na pitanje šta će biti kada neko od njih umre ili više ne bude mogao samostalno da živi.
Nojman strahuje da će sređivanje vlasništva i dogovaranje sa rođacima jednog dana pasti na nju. Stariji članovi porodice, kaže, ne žele da naruše odnose koji za sada funkcionišu, pa razgovor o podeli kuće stalno odlažu. Sličan problem već je doživela nakon smrti svekra koji nije ostavio jasan plan: porodica je morala da sređuje vlasničku dokumentaciju i po fiokama traži podatke o njegovim računima.
Kada briga o roditeljima nije bila ravnomerno podeljena
Advokati upozoravaju da sporovi među naslednicima mogu da "pojedu" veliki deo imovine. Posebno je osetljivo pitanje da li sve treba podeliti jednako ili uzeti u obzir ono što je svako dete učinilo za roditelje. Jedno je možda godinama organizovalo lekarske preglede, kupovalo lekove i odustalo od posla kako bi negovalo roditelje, dok su ostali živeli daleko i retko učestvovali.
Da li je jednako uvek i pravedno?
Sukob postaje gotovo neizbežan kada se nakon smrti roditelja od deteta koje je pružalo negu očekuje da odmah proda kuću i novac ravnopravno podeli sa braćom i sestrama. Ako je dete napustilo posao kako bi negovalo bolesne roditelje, verovatno neće imati dovoljno novca da isplati braću i sestre ili da sebi obezbedi novi dom.
Roditelji bi trebalo da ove stvari reše za života. Da li je novac koji su dali za školovanje, venčanje, automobil ili učešće za stan bio poklon ili unapred isplaćen deo nasledstva? Da li više treba da dobije dete koje ima manja primanja, veću porodicu ili je preuzelo porodični posao? Univerzalnog odgovora nema, ali ćutanje uvek ostavlja prostor za međusobne optužbe.
Dogovor za života može sprečiti sporove
Pravnici zato preporučuju da roditelji svoje odluke na vreme dokumentuju i barem okvirno ih objasne odrasloj deci. Ne mogu da garantuju da će svi biti zadovoljni, ali mogu da spreče iznenađenja, nagađanja i svađe oko toga šta su zapravo želeli. Jasna odluka posebno je važna kada nekretninu nije moguće ravnopravno podeliti ili kada bi jednom detetu trebalo omogućiti da u njoj nastavi da živi.
Jedna od sagovornica San Francisco Chronicle-a nakon smrti majke sa sestrom komunicira isključivo putem elektronske pošte. Njihovi roditelji su im, međutim, unapred objasnili kako će imovina biti podeljena, pa se barem ne spore oko njihovih želja. Sestre možda neće popraviti svoj odnos, ali sređivanje zaostavštine neće dodatno zakomplikovati pitanje ko je šta trebalo da dobije.
