Ono što ostaje neizrečeno je najčešće mesto gde se ljudi zaglave i gde zapravo najviše treba da prokopaju
Za lični rast važno je prihvatiti greške kao sastavni deo života, postaviti zdrave granice i iskreno komunicirati sa sobom i drugima
Trenuci u kojima se čini da su svi putokazi nestali, a donošenje odluka postalo nemoguća misija, zapravo nisu znak životnog neuspeha, već prirodna raskrsnica na kojoj se preispituju duboko ukorenjeni obrasci ponašanja.
Svako se u nekom trenutku suoči sa osećajem neizvesnosti i nesigurnosti šta da radi – bilo da je reč o velikim životnim prekretnicama poput promene posla i preseljenja, ili o naizgled sitnim dilemama i odluci da li partneru poveriti traumu iz prošlosti. Ta vrsta "zaglavljenosti" retko je povezana sa samim okolnostima.
- Bez obzira na to da li su odluke velike ili male, naša zaglavljenost je često povezana sa našom ličnošću, podrazumevanim ponašanjem, pretpostavkama i stavovima - kaže Robert Taibi, renomirani američki psihoterapeut, klinički socijalni radnik i nekadašnji univerzitetski profesor iz Virdžinije.
Kroz dugogodišnju terapeutsku praksu, Taibi izdvaja 6 osnovnih smernica i konkretnih koraka koji služe kao univerzalni kompas u trenucima kada je nemoguće videti sledeći korak.
1. Kako radite bilo šta, tako radite sve
Ovaj princip, duboko ukorenjen u budističkoj filozofiji, pravi jasnu razliku između sadržaja i procesa u životu:
- sadržaj predstavlja ono čime su ispunjeni dani (izbor obroka ili prihvatanje novog poslovnog angažmana),
- dok proces označava način na koji se te odluke donose.
- Način na koji se nosite sa problemima, donosite odluke, upravljate stresom i vodite svoj život uvek prati uobičajeni proces i prepoznatljiv obrazac. Pojedinci mogu biti vođeni isključivo emocijama, impulsivni ili, s druge strane, preterano oprezni i u stalnom strahu da će napraviti grešku ili uznemiriti druge. Iako se životni sadržaj menja, taj unutrašnji proces ostaje dosledan - objašnjava Taibi.
Kako postupiti?
Sopstveni proces često može da postane Ahilova peta. Upravo ono sa čime se osoba najviše bori, poput impulsivnosti ili straha, postavlja granice i dovodi do loših izbora.
- Napravite korak unazad i razmislite o tome šta vas dovodi u nevolju, o pouci priče vašeg života. Radite na promeni te jedne stvari i život će se promeniti - savetuje Taibi.
2. Problemi su često loša rešenja
Ono što se na površini definiše i označava kao problem – bilo kod sebe ili kod partnera – neretko je samo loš pokušaj rešavanja nekog sasvim drugog, dubljeg problema.
- Odugovlačenje, prekomerno konzumiranje alkohola ili drugih supstanci deluju kao primarni problemi koje treba hitno rešiti, ali u tim situacijama se rešenje traži na pogrešnom mestu. Odugovlačenje je zapravo loše rešenje za preopterećenost zadatkom ili odbijanje da se radi nešto što se suštinski ne želi. Slično tome, poroci su često nefunkcionalni načini suočavanja sa bazičnom anksioznošću ili depresijom - ističe američki terapeut.
Kako postupiti?
Potrebno je zapitati se kako trenutni problem može biti samo vrh ledenog brega. Kada se uspešno identifikuje osnovni, skriveni uzrok, fokus se mora pomeriti na njegovo direktno rešavanje.
- Identifikujte taj osnovni problem i direktno se pozabavite njim - jasan je Taibi.
3. Potraga za "rupama" u sopstvenoj priči
Ovaj koncept potiče iz porodične psihoterapije i analogan je negativnom prostoru u umetnosti – onome što okružuje glavni motiv na slici. Tokom terapijskih sesija, stručnjak ne posmatra samo ono što je izgovoreno, već pažljivo analizira ono što je prećutano ili svesno izbegnuto.
- Rupe predstavljaju mesta gde se ne ide. To su situacije u kojima članovi porodice nikada ne govore o potencijalnom razvodu, ne izražavaju bes ili tugu, ili u kojima roditelji nikada ne pominju ono što cene kod dece, već govore samo o greškama. Upravo te praznine, ono što ostaje neizrečeno, jesu mesta gde se ljudi zaglave i gde zapravo najviše treba da prokopaju - navodi Taibi.
Kako postupiti?
Preispitivanje sopstvenih "rupa" podrazumeva lociranje tema o kojima se nikada ne priča, emocija koje se retko izražavaju i ponašanja koja se uporno izbegavaju. Robert Taibi predlaže da svako postavi sebi sledeća pitanja:
- Koje su tvoje rupe? O čemu nikada ne pričaš?
- Koje emocije retko izražavaš?
- Koje vrste ponašanja izbegavaš? Zašto?
- Kako bi se tvoj život promenio, čak i na male načine, kada bi ih uključio/uključila u svoj život?
4. Prihvatanje činjenice da greške ne postoje
U svakodnevnom životu česti su susreti sa perfekcionistima – ljudima koji sebe surovo kritikuju zbog najmanjih propusta, postajući žrtve sopstvene anksioznosti i depresivnih stanja jer ne mogu da dostignu nerealne standarde.
- Ti visoki standardi najčešće nisu njihovi lični, već su nasleđeni od roditelja, autoriteta ili društvenih uzora. Život je proces eliminacije, a greške su njegov integralni deo. One su utkane u učenje bilo čega novog, bilo da je reč o slikanju, građenju karijere ili pronalaženju životnog partnera. Mudrost dolazi isključivo iz iskustva, a iskustvo se stiče kroz greške - jasan je terapeut.
Kako postupiti?
Rešenje leži u eksperimentisanju sa sopstvenom nesavršenošću. Potrebno je utišati kritički glas u glavi, otpustiti preveliku kontrolu i razviti saosećanje prema sebi tokom procesa učenja i istraživanja.
- Dajte sebi prostora da istražite i naučite da budete saosećajniji prema sebi - kaže za "Psychology Today" Taibi.
5. Saosećanje sa emocijama, a ne sa lošim ponašanjem
Ova stavka se direktno odnosi na partnerske i bliske odnose i postavljanje zdravih granica.
- Ako partner pati od depresije, potpuno je prirodno saosećati sa njegovim emocionalnim stanjem. Međutim, ukoliko to stanje preraste u nasilno ponašanje ili nemogućnost zadržavanja posla, ne sme se prihvatiti uloga žrtve ili mučenika koji to omogućava. Oba izbora vode ka tome da pojedinac gradi svoj život oko partnerovih disfunkcija, umesto da živi sopstveni život - upozorava Robert Taibi.
Kako postupiti?
Istinska empatija podrazumeva razumevanje problema koji se nalazi ispod površine, ali tolerisanje destruktivnog ponašanja potiče iz uverenja da sopstvena sreća zavisi isključivo od sreće druge osobe. Ključno je naučiti reći "ne", progovoriti i suprotstaviti se.
- U krajnjoj liniji, radi se o tome da vam nije stalo do sebe. Naučite da se suprotstavite, da progovorite - poručuje Taibi.
6. Iskrenost kao univerzalni protivotrov
Kada se javi potpuna paraliza i neizvesnost oko toga šta dalje činiti, iskrenost se nameće kao jedino ispravno rešenje. To ne podrazumeva preuzimanje apsolutne krivice na sebe niti prebacivanje sopstvenog tereta na tuđa leđa.
- Radi se o tome da budete iskreni prema sebi i drugima. Biti iskren znači imati hrabrosti istupiti i jasno reći šta se želi, šta se misli i u šta se veruje. To je osnova asertivnosti – prestanak "hodanja po jajima" i jasno postavljanje granica. Živeti iskrenim životom znači živeti u integritetu, bez straha i stalnog popuštanja pred tuđim zahtevima - zaključuje Taibi.
Kako postupiti?
Primena svih navedenih koraka zahteva pronicljivost da se uoči pravi problem, spremnost da se prihvate sopstvene greške i sposobnost da se saoseća sa tuđim bolom bez odobravanja lošeg ponašanja. To je jedini siguran put ka svesnom i autentičnom životu.
