Emocije, iako moćne i realne kao iskustvo, nisu uvek tačna refleksija stvarnih okolnosti
Mnogo emocionalnih obrazaca formira se u detinjstvu, naročito u nestabilnim ili nebezbednim okruženjima
Emocionalna preplavljenost predstavlja stanje u kojem intenzivna osećanja potpuno preuzmu kontrolu nad ljudskim ponašanjem i racionalnim razmišljanjem. To se najčešće dešava iznenada, kada neki naizgled beznačajan spoljašnji okidač pokrene lavinu nagomilanog stresa. U tim trenucima osoba gubi sposobnost objektivnog sagledavanja stvarnosti oko sebe.
Kada nastupi ovakva reakcija, prvobitna emocija brzo počinje da diktira ličnu interpretaciju događaja i stvara iskrivljenu sliku sveta. Umesto reagovanja na samu situaciju, procesi u organizmu vođeni su isključivo trenutnim unutrašnjim doživljajem. Razumevanje ovog mehanizma ključno je za postizanje dugoročne psihološke stabilnosti.
Zašto do eskalacije dolazi tako brzo
Sara se nedeljama radovala večeri sa svojom majkom. Pažljivo je odabrala restoran, nadajući se da bi veče ovog puta moglo izgledati drugačije, toplije, povezanije. U roku od nekoliko minuta nakon što su sele, njena majka je prokomentarisala jelovnik. Mala primedba koja, u drugom kontekstu, možda ne bi značila ništa. Ali ovde je za Saru značila sve.
Nakon još nekoliko bockanja, njena početna blaga iziritiranost pretvorila se u usijani bes. Sara je osetila kako joj se vilica steže, a odgovori skraćuju.
Do trenutka kada je stiglo glavno jelo, smislila je izgovor i otišla.
U automobilu se nešto ponovo promenilo.
Bes se iznenada rastvorio, a na njegovo mesto došao je stid.
Zatim krivica.
Zatim spirala anksioznih pitanja koja nije mogla da zaustavi.
- Da li sam preterano reagovala?
- Da li sam upravo učinila sve još gorim?
- Šta ako me nikada ne shvati?
U razmaku od jedne večere, Sara je proputovala kroz četiri različita emocionalna stanja. Pa ipak, koliko god svaka od tih emocija bila preplavljujuća, svaka od njih je pokušavala da joj pomogne.
Emocije nisu problem
Mnogi od nas odrastaju slušajući, ili jednostavno učeći, da su snažne emocije problem kojim treba upravljati, koji treba kontrolisati ili kroz koji treba progurati se.
Ali, emocije nisu greške u dizajnu - one su često zaštitni mehanizmi koji funkcionišu tako da nas upozore na nešto važno i mobilišu odgovor.
- Anksioznost skenira potencijalnu opasnost pre nego što se ona materijalizuje.
- Bes aktivira energiju kada je granica pređena.
- Tuga usporava kako bi čovek mogao da procesuira gubitak.
- Krivica podstiče osobu da se popravi i poštuje odnose.
- Stid pokušava da spreči odbacivanje povlačenjem ka unutra i sklanjanjem s vidika.
Ovo su, naravno, generalizacije. Emocije su složene i ne prate uvek jasan scenario. Ali uopšteno govoreći, one su organizovane strategije preživljavanja.
Ono gde se stvar komplikuje jeste to što su mnogi od ovih obrazaca oblikovani rano u životu, često u okruženjima koja nisu bila bezbedna ili predvidiva. Kada je, kao detetu, njegova bezbednost dovedena u pitanje, nervni sistem uči da neprestano skenira druge u potrazi za potencijalnim pretnjama: promena u tonu glasa, suptilan izraz lica, tišina koja deluje malo drugačije.
Tokom vremena, sistem ostaje u stanju pripravnosti čak i kada stvarna pretnja nije prisutna. Ono što je nekada pomagalo osobi da se prilagodi, sada je drži u stanju reaktivnosti.
Emocije deluju istinito, ali nisu uvek tačne
Jedna od najvažnijih razlika koje mogu da se naprave jeste ona između emocionalne istine i činjenične istine. Emocije su stvarne. One su moćne. One su neosporne kao iskustva. Ali one nisu uvek tačni odrazi onoga što se zapravo dešava.
- Kada anksioznost vodi igru, svet izgleda nebezbedno.
- Kada bes preuzme kontrolu, sve deluje bez poštovanja ili nepravedno.
- Kada se tuga useli, budućnost može izgledati zapečaćena.
- Kada se stid aktivira, može se činiti kao da je nešto suštinski slomljeno u tome ko ste vi.
Ovo nisu činjenična zapažanja, već emocionalne interpretacije, oblikovane prošlim iskustvom i učenjem o preživljavanju. Ipak, one se isporučuju sa izvesnošću činjenice.
Kada se pojedinac potpuno identifikuje sa emocijom i prihvati njenu interpretaciju kao apsolutnu istinu, svesno rasuđivanje odmah nestaje. Emocionalna preplavljenost ne samo da nadvladava osobu, već dovodi do donošenja zaključka koji je gotovo uvek znatno gori od same stvarnosti.
Tri koraka ka stabilnijem tlu
Cilj ovog procesa od tri koraka nije eliminisanje emocija ili njihovo potiskivanje. Potiskivanje teži da poveća unutrašnji pritisak tokom vremena, čineći emocionalne reakcije jačim, a ne slabijim. Ono čemu se teži jeste da se promeni odnos sa svojim emocijama i da se postane neko ko može duboko da oseća, a da ne bude odnesen, ko može da bude pokrenut bez gubljenja tla pod nogama.
1. Imenovanje onoga što se dešava
Umesto poistovećivanja sa emocijom, potrebno je početi sa njenim primećivanjem. Umesto unutrašnjeg monologa poput: „Besan sam“, adekvatniji pristup glasi: „Jedan deo mene se trenutno oseća besno“.
Umesto konstatacije: „Anksiozan sam“, može da se primeni formulacija: „Jedan deo mene se oseća nebezbedno“. Ova promena stvara distancu između pojedinca i same emocije, čime se prekida potpuna stopljenost sa njom. Osećanje se tada posmatra tokom samog doživljavanja, a taj mali prostor omogućava donošenje svesnog izbora.
2. Uzemljenje u sadašnjosti
Emocije teže da povuku pažnju ka zamišljenim budućnostima ili nerešenim prošlostima. Uzemljenje vraća svest u sadašnji trenutak: primećivanje stopala na podu, daha kako ulazi i izlazi, konkretnih detalja okruženja. Cilj nije eliminisanje osećanja, već podsećanje nervnog sistema da je upravo sada, u ovom trenutku, ono podnošljivo.
3. Osporavanje izvesnosti
Emocionalna preplavljenost deluje konačno. Ona govori tačno šta se dešava i šta to znači. Ali to su interpretacije, a ne činjenice. Ovo je mesto gde se postaje ono smireno prisustvo puno podrške koje vaše mlađe ja možda nije imalo. Umesto da se automatski poveruje u emocionalnu priču, zastane se i zapita se:
- Šta bi još moglo biti istina ovde? Šta bih rekao/rekla bliskom prijatelju u ovoj situaciji? Koji je najsaosećajniji i najuravnoteženiji način da se ovo sagleda?
Cilj je jednostavno videti situaciju jasnije nego što to preplavljeni nervni sistem može sam da postigne.
Postajanje sopstvenim stabilnim prisustvom
Redovnim praktikovanjem ova tri koraka omogućava se ranije prepoznavanje emocionalne preplavljenosti, pre nego što ona preuzme potpunu kontrolu. Time se postepeno uočavaju ustaljeni obrasci, poznati okidači, kao i lanac emocija koji sledi. Vremenom se svaka emocija dočekuje sa radoznalošću i jasnoćom, umesto sa stanjem uzbune.
Naravno, snažne emocije će se i dalje javljati (bes, tuga, anksioznost, krivica i stid) nekih dana snažnije nego drugih. Ali u određenom trenutku, može da se oseti emocije bez da se ona postane. U tim trenucima moguće je prepoznati ono što emocije pokušavaju da zaštite, uzemljiti se u sadašnjem trenutku i jasnije sagledati trenutnu situaciju.
U tom trenutku, emocija gubi kontrolu nad daljim razvojem događaja. Umesto automatskog reagovanja, otvara se prostor za donošenje svesne odluke o načinu na koji će se odgovoriti.
