Tihi znaci začepljenih arterija na neočekivanim delovima tela: Dva se vide u krevetu

Začepljene arterije, ranije poznate kao aterosklerotska kardiovaskularna bolest, nastaju zbog nakupljanja aterosklerotskih plakova u zidovima arterija, a ako se ne leče, mogu da se razviju u koronarnu arterijsku bolest, koja odnosi najviše života napominje dr Ašiš Saraju, kardiolog u Klinici u Klivlendu.

Sprečavanje srčanih oboljenja kod pacijenata je glavni cilj lekara, a rano otkrivanje je sledeća najbolja stvar. To može dovesti do promena u načinu života i medicinskih terapija koje mogu odložiti ili sprečiti pojavu srčanog udara, jer skoro 80 odsto srčanih oboljenja može da se spreči promenama načina života.

Arterije su krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom kroz telo. One idu do mozga, kao i do vrhova prstiju na nogama.

Zdrave arterije imaju glatke unutrašnje zidove i krv lako teče kroz njih. Međutim, kod nekih ljudi se razvijaju začepljene arterije. Nastaju usled nakupljanja supstance - plaka na unutrašnjim zidovima arterija, a arterijski plak može da smanjiti protok krvi ili ga, u nekim slučajevima, potpuno blokira.

Začepljene arterije značajno povećavaju verovatnoću srčanog udara, moždanog udara, pa čak i smrti

Uzroci začepljenih arterija

Aterosklerotski plakovi koji začepljuju arterije, prema rečima kardiologa Edvina Homana, člana Američkog koledža za kardiovaskularne bolesti (FACC) najčešće su rezultat:

• visokog holesterola,
• visokog šećera u krvi,
• visokog krvnog pritiska,
• pušenja cigareta.

Prema njegovim rečima, neki ljudi su u većem riziku od začepljenja arterija zbog genetskih osobina, a pored pušenja, faktori načina života, kao što su fizička neaktivnost i ishrana bogata zasićenim mastima, takođe povećavaju rizik od začepljenja arterija, odnosno ateroskleroze.

Kako ovi faktori rizika uzrokuju začepljene arterije

- Na mikroskopskom nivou, začepljene arterije najčešće nastaju usled nakupljanja plakova bogatih mastima i holesterolom u krvnim sudovima. Kada je broj čestica koje nose holesterol i cirkulišu u krvotoku visok, one imaju tendenciju da se zaglave u zidu krvnog suda i formiraju ove plakove - objašnjava dr Edvin Homan.

Dodaje da i visok krvni pritisak može da ubaci čestice koje nose holesterol u zidove krvnih sudova, i da začepi arterije.

- Upala takođe može dovesti do toga da krvni sudovi budu skloniji nakupljanju plaka i začepljenju arterija. Pušenje cigareta, visok šećer u krvi usled dijabetesa ili određene autoimune bolesti su primeri faktora koji mogu izazvati upalu krvnih sudova - kaže dr Edvin Homan.

Prema njegovim rečima, začepljene arterije obično postaju takve tokom perioda od nekoliko meseci do godina.

- Progresija bolesti je često obeležena postepenim pogoršanjem simptoma uz fizički napor. Međutim, ponekad se začepljene arterije mogu razviti brže kada se krvni ugrušak formira na delimično začepljenoj arteriji i izazove potpunu blokadu. Ako se to desi arteriji u srcu - to je srčani udar - kaže dr Homan.

Tihi znaci začepljenih arterija

Erektilna disfunkcija

Muškarci imaju ugrađeni sistem upozorenja za tihe kongenitalne srčane mane. Teškoće u postizanju erekcije mogu biti jedan od znakova začepljenih arterija u karlici koje se javljaju pre nego što dođe do srčanog udara.

U proseku prođe tri do pet godina između pojave erektilne disfunkcije i otkrivanja urođene srčane bolesti, što je dovoljno vremena za otkrivanje i sprečavanje srčanih problema.

S tim u vezi ukoliko je neko zabrinut zbog seksualnih performansi, pametno je da potraži pomoć i leči osnovni uzroke obolelih arterija pre uzimanja plave pilule za erektilnu disfunkciju.

Bol u potkolenici pri hodanju

- Bol u potkolenici može biti znak začepljene arterije u toj nozi, posebno kada se pogoršava hodanjem, a poboljšava kada se odmarate - kaže dr Homan.

To je zato što mišićima treba manje kiseonika kada su u mirovanju, što omogućava poboljšanje protoka krvi.

- Bol izazvan nedovoljnim protokom krvi – formalno nazvan klaudikacija, može se osećati kao grčevi ili bol, kao da ste upravo dan ranije obavili tešku vežbu. Jedna noga se obično oseća gore od druge, ali obe noge mogu biti podjednako pogođene - objašnjava dr Homan za The Healthy.

Dodaje da ljudi ponekad mogu imati bol u stopalima, što je gore kada se leži ravno a poboljšava se kada se spuste noge sa ivice kreveta.

- Ovo je mogući znak ozbiljnije začepljene arterije noge i trebalo bi da ga odmah pregleda lekar.

Bol u vilici

Bol u vilici se češće javlja kod žena, ali i muškarci bi trebalo da budu svesni toga.

Bolovi u vilici i vratu su uobičajeni simptomi angine, što je nelagodnost koja nastaje usled lošeg protoka krvi u deo srca.

Bol se javlja zato što je vagusni nerv - glavni nerv koji prenosi signale bola iz srca, u stalnom kontaktu sa vratom, vilicom, glavom i levom rukom.

Bol u donjem delu leđa

Bol u donjem delu leđa možda nije samo znak starenja mišića. Donji deo leđa je, naime, često jedan od prvih delova tela koji akumulira plak.

Kada začepljene arterije uzrokuju nedovoljan protok krvi u kičmu, kičmeni diskovi slabe i upaljuju se lumbalni diskovi, koji su upravo u donjem delu leđa, posebno pogođeni.

Ova degeneracija i upala lumbalnog diska mogu same po sebi izazvati bol u donjem delu leđa. Međutim, takođe povećavaju rizik od razvoja hernije diska ili rupture tetive ili mišića.

Simptomi začepljenih arterija kod pušača

Hemikalije u duvanu oštećuju strukturu i funkciju krvnih sudova i oštećuju funkciju srca, a ova šteta povećava rizik od ateroskleroze.

- U stvari, fiziološka šteta od hroničnog pušenja i znaci začepljenih arterija idu ruku pod ruku - kaže dr Sarajua:

- Simptomi su klasično isti - poput bola u grudima, pritiska ili nelagodnosti pri naporu, ne nužno samo na levoj strani, kratkog daha pri naporu ili nelagodnosti u vilici ili ruci pri naporu. Ako ste pušač i imate ove simptome, postoji velika verovatnoća da vaše arterije takođe tiho stvaraju plak.

Drugi znaci začepljenih arterija

Blaga ateroskleroza često ne izaziva nikakve simptome ali kako se plak nakuplja, smanjujući količinu krvi bogate kiseonikom koja stiže do tkiva i organa, to može imati posledice po celom telu.

Dr Saraju napominje da se simptomi ateroskleroze obično pogoršavaju napornim radom i da se ne javljaju uvek kao simptomi klasično povezani sa srčanim problemima, kao što su kratak dah ili bol u grudima:

- Ponekad se blokade srca mogu javiti sa manje tipičnim simptomima kao što su mučnina ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, a ne sa nelagodnošću u grudima.

Ateroskleroza može da izazove i:

• ekstremni umor ili slabost,
• hladan znoj,
• vrtoglavicu,
• bol u zadnjici, butini ili stopalu,
• probleme sa vidom,
• probleme sa razmišljanjem i pamćenjem,
• dijareju, jak bol u stomaku nakon obroka ili gubitak težine.

Prisustvo određenih simptoma zavisi od toga gde se u telu javlja ateroskleroza - kao što su arterije u srčanom mišiću, arterije koje snabdevaju krvlju mozak i kičmu ili arterije koje se ulivaju u gastrointestinalni trakt.

S obzirom na to da začepljene arterije mogu imati različite efekte po celom telu, dr Saraju napominje da ako postoji simptom koji je izazvan naporom ili ograničavanjem napora, ili ako postoji novi zabrinjavajući simptom koji ne može da se objasni, dobra je ideja otići na pregled.

- Posebno ako imate faktore rizika za srčana oboljenja - kaže dr Saraju, i ističe da hitan odlazak kod lekara zahetavju jaka nelagodnost u grudima ili kratak dah koji se ne poboljšava i javlja se u mirovanju.

Pored ovih teških simptoma, bol u vilici ili levom ramenu, mučnina i znojenje mogu biti znaci srčanog udara, dodaje dr Homan.

- Sličan proces može se desiti i sa arterijom noge i izazvati novi intenzivan bol u nozi ili stopalu – stopalo takođe može biti hladno na dodir u poređenju sa drugim stopalom. Obe situacije su hitne- kaže on.

Zašto ne bi trebalo ignorisati znake začepljenih arterija

- Ako se začepljene arterije ne reše, to može dovesti do srčanog udara, srčane insuficijencije, amputacije noge, pa čak i smrti u teškim slučajevima - navodi dr Homan.

Mogu se javiti i drugi zdravstveni problemi, u zavisnosti od toga gde začepljena arterija blokira protok krvi u telu.

Začepljenje arterija koje vode do srca može izazvati nepravilan rad srca, bol u grudima ili srčani udar, a u težim slučajevima i srčanu insuficijenciju.

Pored toga:

• ako krvni ugrušak blokira protok krvi u mozak, to može dovesti do moždanog udara,
• ako tkiva ne dobijaju dovoljno krvi bogate kiseonikom zbog začepljene arterije, to može izazvati smrt tkiva - gangrena,
• krvni ugrušak koji sužava arterije koje snabdevaju krvlju bubrege može dovesti do hronične bolesti bubrega.

Kada se začepljene arterije dijagnostikuju što je ranije moguće, postoje mnogi dijetetski i medicinski tretmani koji mogu pomoći u preokretanju problema.

Bol u vilici: Uzroci, simptomi, lečenje i kada je znak srćanog udara