Zašto je tuširanje tokom grmljavine opasno po život: Lekar otkriva zlatno pravilo od 30 minuta nakon poslednje tutnjave

Munja može da udari u zatvorenom prostoru, čak i u objektima sa modernim plastičnim vodovodnim instalacijama - a to uključuje i tuš kabinu koja tokom oluje postaje jedno od najkritičnijih mesta u kući.

Svi smo barem jednom čuli savet da tokom grmljavine ne bi trebalo da se tuširamo, peremo sudove ili koristimo fiksne telefone. Ipak, u modernom dobu, kada većina domova ima plastične vodovodne cevi umesto metalnih, mnogi ove preporuke smatraju zastarelim mitovima i bapskim pričama.

Medicinska statistika i stručnjaci za vanredne situacije upozoravaju na suprotno – čak trećina svih povreda izazvanih udarom groma dešava se u zatvorenom prostoru, a kupatilo je jedno od najkritičnijih mesta u kući.

Zašto je tuširanje tokom oluje opasna praksa

Osećaj bezbednosti koji pruža boravak među četiri zida često je lažan. Kada napolju besni nevreme, grom koji udari u stambeni objekat ili u blizini njega uvek traži put najmanjeg otpora kako bi stigao do zemlje, a vodovodne cevi i kućne električne instalacije predstavljaju idealne provodnike.

Činjenica da zgrada ili kuća poseduje modernu plastičnu vodovodnu mrežu ne menja situaciju, jer sama voda iz slavine sadrži minerale i predstavlja savršen provodnik elektriciteta.

- Struja se sa lakoćom kreće duž cevi, a kada na kraju linije traži izlaz, ona može doslovno da skoči i udari osobu koja se nalazi pod tušem ili drži slavinu - objašnjava dr Kristofer Bacoli, lekar hitne pomoći u Klivlend klinici u Ohaju.

Iz tog razloga, sve aktivnosti koje uključuju vodu – tuširanje, kupanje u kadi, pranje sudova, pa čak i obično pranje ruku – smatraju se nebezbednim dok oluja ne prođe.

- Dobra vest je da su udari preko unutrašnjih instalacija u kući obično daleko manje ozbiljni od direktnih udara na otvorenom prostoru. Struja unutra mora da pređe duži put i ima više mogućnosti da se podeli, rasprši i oslabi u drugim pravcima pre nego što stigne do čoveka, ali rizik od ozbiljnih povreda je i dalje izuzetno visok - dodaje dr Bacoli.

Da li su stanari u velikim stambenim zgradama bezbedniji

Česta je zabluda da su stanari u višespratnicama i velikim stambenim kompleksima potpuno zaštićeni. Iako komercijalne i visoke stambene zgrade po pravilu poseduju sisteme za zaštitu, poput gromobrana, opasnost nije potpuno eliminisana.

Ukoliko grom pogodi soliter, ogroman električni naboj kreće ka tački uzemljenja, a sve što mu se nađe na tom putu kretanja može biti ugroženo. Zbog toga interakcija sa predmetima koji su uključeni u zid i sa vodovodom ostaje nebezbedna.

- U većoj stambenoj zgradi ili kompleksu, postoji više puteva kroz koje struja može da se rasipa i pronađe put do uzemljenja sa nižim nivoom naelektrisanja. Manji je rizik u velikoj visokoj zgradi, ali to ne znači da nema rizika - pojašnjava dr Bacoli.

Koliko dugo treba čekati nakon oluje

Najopasniji periodi za udar groma su neposredno pre nego što oluja počne i neposredno nakon što prođe.

Udari groma mogu da se prošire i do 16 kilometara udaljenosti od samog jezgra oluje.

- Zlatno pravilo bezbednosti glasi: ako možete da čujete grmljavinu, to znači da ste unutar udaljenosti dometa udara. Da biste bili potpuno sigurni, uzdržite se od tuširanja, kupanja i pranja sudova najmanje 30 minuta nakon što čujete poslednji tutanj grmljavine - savetuje doktor.

Opasnosti tokom kampovanja ili boravka u prirodi

Boravak u prirodi, šatoru ili primitivnom skloništu tokom letnjih nepogoda zahteva hitno pronalaženje čvrstog objekta ili ulazak u vozilo sa potpuno zatvorenim prozorima. Šator ne pruža nikakvu zaštitu od elektriciteta - naprotiv, neravnomerno raspoređuje struju u zemlji i omogućava joj da preskače kroz unutrašnji prostor.

Takođe je važno izbegavati stajanje ispod visokih objekata i usamljenog drveća, što je jedan od najčešćih načina da dođe do nesreće.

Ukoliko se boravi u kamp-prikolici (kamperu), koja poseduje sopstvene električne i vodovodne sisteme, važe potpuno ista pravila kao i za kuću. Tokom oluje se ne preporučuje tuširanje, a neophodno je i držati se podalje od žičanih električnih sistema.

Kako udar groma utiče na ljudsko telo

Kada električni napon prođe kroz ljudsko telo, on uvek prati put najmanjeg otpora i traži najlakše tačke ulaza.

- Kada idete putem najmanjeg otpora, otvori i rupa poput očiju, ušiju i usta su lakši ulazi za prolazak groma nego prolazak kroz debelu kost poput lobanje - navodi dr Kristofer Bacoli, ističući da su teške povrede čula vida i sluha najčešći pratioci ovog fenomena.

Pored toga, udar groma može da izazove sledeće dramatične posledice:

• Srčani zastoj: Srce trenutno prestaje da kuca usled prekida prirodnih električnih impulsa.
• Respiratorni zastoj: Dolazi do potpune nemogućnosti disanja usled paralize mišića.
• Oštećenje nerava: Dovodi do dugoročnih neuroloških posledica poput epileptičnih napada, teškoća sa pamćenjem, poremećaja spavanja, promena ličnosti i hroničnog trnjenja (parestezije) u rukama i stopalima.
• Stravične opekotine tkiva: Munja zagreva vazduh kroz koji prolazi na više od 27.760 stepeni Celzijusa, što je pet puta toplije od površine Sunca.

- Ponekad, udar groma može da ima toliko jaku struju da, ako ste mokri, može da ispari tečnost na koži u paru i pregreje je, što može dovesti do opekotina od pare - upozorava dr Bacoli iz Cleveland clinic.

Takođe, lekari apeluju da se tokom grmljavine na otvorenom nikada ne leži na zemlji. Time se povećava površina kontakta tela sa tlom, a samim tim i verovatnoća da struja iz zemlje prođe direktno kroz vitalne organe.

Prva pomoć: Šta uraditi ako nekoga pogodi grom

Uprkos starom narodnom verovanju, grom i te kako može da udari u isto mesto više puta. Prva i najvažnija stvar nakon nesreće jeste prebacivanje povređene osobe i sebe na bezbedno mesto, a zatim momentalno pozivanje hitne pomoći (194).

Osoba koju je pogodio grom ne zadržava elektricitet u svom telu, potpuno je bezbedna za dodirivanje i hitno joj je potrebna pomoć kako bi se vitalne funkcije što pre ponovo pokrenule.

- Kada pozovete hitnu pomoć, ako je bezbedno i ako ste obučeni, započinjanje kardiopulmonalne reanimacije (KPR) i korišćenje defibrilatora mogu spasiti živote. Smrtni slučajevi od udara groma se često dešavaju jer nam onemogućavaju disanje i/ili pejsmejker, pa je zato ključno odmah započeti kompresije grudnog koša i pružite veštačko disanje osobi koja je pogođena dok su ti sistemi, takoreći, u kratkom spoju - zaključuje dr Bacoli.

Na kraju, kada napolju pljušti letnja oluja i grmljavina para nebo, odlaganje tuširanja na pola sata ili sat vremena je minimalna cena koju vredi platiti za sopstvenu bezbednost.

Udar groma u čoveka: Šta se sve dešava u organizmu, objašnjavaju lekari