Aspiracija hrane se najčešće dešava kada su ljudi rasejani, jedu brzo ili ako pričaju i smeju se dok jedu
Kašljanjem se najčešće izbaci strano telo iz disajnih puteva, ali nekad može doći do ozbiljnijih komplikacija kao što je aspiraciona pneumonija
Iako panični napad kašlja kada hrana "ode u pogrešnu cev" deluje zastrašujuće, to je zapravo munjevit odbrambeni mehanizam kojim organizam spasava pluća od opasnih infekcija.
Napad iznenadnog i silovitog kašlja tokom obroka situacija je koju je većina ljudi iskusila bar jednom u životu. Kada tegobe ubrzo prođu, obično se javlja olakšanje, ali i pitanje - šta se u tom trenutku zapravo dogodilo u organizmu?
Izraz da je hrana otišla u pogrešnu cev označava situaciju u kojoj je hrana ili tečnost usisana u disajne puteve (dušnik) umesto u jednjak, koji služi za gutanje. Iza ovog naizgled običnog trenutka krije se složen biološki proces koji zahteva ozbiljnu pažnju.
Šta se dešava kada hrana ode u dušnik
Pojava kada bilo šta što nije vazduh - poput hrane, pića ili pljuvačke - dospe u disajne puteve u medicini se naziva aspiracija.
U normalnim okolnostima, mišići u donjem delu grla pokreću hranu i tečnost direktno u jednjak, mišićnu cev koja ih nosi do želuca. Međutim, kada sadržaj krene niz pogrešnu cev, on greškom dospeva u dušnik (traheju).
Dušnik je ključni deo disajnog sistema koji prenosi kiseonik do pluća i ugljen-dioksid od njih. Pošto u dušnik ne bi smelo da uđe ništa osim vazduha, organizam ulaže ogroman napor kako bi sprečio upad stranih tela. To je zadatak koji zajednički i koordinisano obavljaju mišići grla, glasne žice i epiglotis - hrskavičavi preklop koji se nalazi iznad dušnika i deluje kao poklopac.
- Kao i mnogo toga u telu, to je automatski proces. Ali, ponekad nešto jednostavno promakne na pogrešan način. Verovatnije je da će se to dogoditi kada ste rasejani, kada jedete brzo ili ako pričate i smejete se dok jedete - objašnjava dr Karl Elser, specijalista hitne pomoći i doktor osteopatije na Floridi.
Alarm u organizmu: Kako telo reaguje na opasnost
U trenutku kada se dogodi aspiracija, reakcija organizma "bori se ili beži" momentalno pokreće nagli izliv adrenalina, hormona koji služi za pripremu u opasnim situacijama. Istovremeno dolazi do skoka otkucaja srca i krvnog pritiska, a telo aktivira svoju najmoćniju odbranu - refleksni kašalj.
- Refleks povraćanja ili kašljanja će se automatski pokrenuti, i to često rešava problem. To je način na koji telo pokušava da izbaci nešto što tu ne pripada - kaže dr Elser.
Nakon ove drame, obično je dovoljno nekoliko puta pročistiti grlo ili popiti malo vode da bi se stanje potpuno normalizovalo.
Šta kada se hrana zaglavi u disajnim putevima
Međutim, ponekad kašalj ne pomaže, pa hrana ostaje zaglavljena tamo gde ne bi smela - na glasnim žicama, u dušniku ili čak u malim disajnim putevima u plućima. U takvim situacijama mogu da se jave sledeći simptomi:
- Golicanje u grlu ili neprekidan osećaj prisustva stranog tela.
- Bol pri gutanju ili otežano gutanje.
- Česta potreba za kašljem nakon jela ili pića.
Posebna opasnost leži u tome što hrana ili piće koji se aspiriraju duboko u pluća mogu da dovedu do ozbiljne bakterijske infekcije koja se naziva aspiraciona pneumonija (upala pluća), a koja zahteva obavezno medicinsko lečenje.
Da li je aspiracija isto što i gušenje
Iako se ovi pojmovi često mešaju, aspiracija i gušenje nisu isti termini, mada su blisko povezani - pre svega, zato što aspiracija može da postane direktan uzrok gušenja.
- Kada aspirirate, hrana odlazi negde gde ne bi trebalo, ali ne mora nužno da blokira disajne puteve. Hrana koja uđe u disajne puteve može da dovede do osećaja gušenja, ali vi i dalje možete da unosite i izbacujete vazduh iz dušnika - detaljno objašnjava dr Elser.
S druge strane, gušenje - a posebno potpuno gušenje, kada su disajni putevi stoprocentno blokirani stranim telom - predstavlja kritičnu medicinsku hitnost koja zahteva momentalnu prvu pomoć i hitnu primenu Hajmlihovog manevra.
- Važno je da što pre očistite disajne puteve - naglašava dr Karl Elser iz Cleveland clinic.
Šta treba uraditi kada hrana krene pogrešnim putem
Kada hrana uđe u dušnik, osećaj varira od neprijatnog do potpuno zastrašujućeg, zbog čega je ključno znati kako pravilno reagovati u tim trenucima.
Doktor Elser objašnjava da je kašalj prirodni i najefikasniji način na koji organizam uklanja strane predmete iz disajnih puteva. Iz tog razloga, ako dođe do snažnog napada kašlja, nikako ne treba pokušavati njegovo zaustavljanje ili suzbijanje, već je potrebno pustiti telo da odradi svoj posao.
Takođe, izuzetno je važno ostati miran, jer panika uzrokuje ubrzano i plitko disanje, što stvara veći pritisak na dušnik i može samo dublje da uvuče komadić hrane.
Kada je vreme za odlazak kod lekara
- Aspiracija je obično kratkotrajna, ako telo može odmah da izbaci taj strani materijal. Ali ako i dalje kašljete dva do četiri sata nakon epizode aspiracije, obavezno pozovite lekara - upozorava dr Elser.
Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti bez odlaganja ukoliko se primete sledeći simptomi:
- Iskašljavanje krvi (hemoptiza).
- Iskašljavanje smeđe ili crne sluzi.
- Pojava povišene temperature, groznice ili drhtavice.
- Oštar, probadajući bol u grudima.
- Konstantan osećaj da je nešto strano zaglavljeno u grlu.
Takođe, učestale epizode aspiracije - odnosno situacije u kojima hrana i piće konstantno idu "u pogrešnu cev" - jasan su signal za hitan razgovor sa stručnjakom.
- To može biti znak drugog skrivenog zdravstvenog problema, poput poremećaja glasnih žica, poremećaja gutanja, problema sa koordinacijom mišića ili čak nekog neurološkog poremećaja. Važno je da o tome razgovarate sa lekarom opšte prakse, koji može da obavi testove ili da vas uputi kod specijaliste da biste precizno utvrdili šta se dešava - poručuje dr Karl Elser.
