Šta se dešava kada grom udari u čoveka, za "Blic zdravlje" govori tim stručnjaka: Može da bude oštećeno i ono što se ne vidi

Udar groma u čoveka je i te kako ozbiljna situacija, a u prilog tome govori činjenica da oni koji ga prežive, imaju dugotrajne posledice koje zahvataju celo telo - od kože do srca, nerava i psihičkog stanja.

U svetu, grom pogodi oko 240.000 ljudi godišnje, a oko 10 do 30 slučajeva završi se smrtnim ishodom, do 70 odsto slučajeva preživi.

Udar groma je kompleksan udar na ceo organizam. Zbog toga je neophodan sistematski i multidisciplinarni pristup lečenju.

Prva na udaru groma je koža. Tada mogu da nastanu lichtenbergove figure - tragovi struje u obliku paprati, koji su jedinstveni za svakog čoveka, a podsećaju na otisak prsta. Ovi tragovi nestaju za nekoliko dana.

Osim toga kako objašnjavaju stručnjaci za "Blic zdravlje", kad grom prođe kroz telo, putanja struje često zahvata grudni koš, a tu se nalazi najvažniji mišić našeg tela. Može da dovede do aritmija, srčanog zastoja i oštećenja srčanog mišića, ali i da pucanja crvenih krvnih zrnaca, da ošteti bubrege i jetru, poremeti elektrolite, uzrokuje razgradnju mišića.

Krvni sudovi, takođe, mogu da trpe, ako je struja prošla blizu velikih arterija, zbog čega se kod pacijenata prate i eventualni znaci potencijalne tromboze ili rupture.

Osobe koje udari grom u riziku su i od psiholoških posledica, poput posttraumatskog stresnog poremećaja.

Koža prvi svedok udara

Specijalista dermatovenerologije dr Dunja Vesković objašnjava za "Blic zdravlje" da je koža najčešće prvi organ koji dolazi u kontakt s električnom energijom tokom udara groma.

- Iako se strujni impuls prenosi u deliću sekunde, dermatološke manifestacije mogu biti brojne i klinički značajne. Najpre tragamo za lichtenbergovim figurama, karakterističnim eritematoznim obrascima nalik paprati ili granama drveta, koje nastaju usled rupture dermalnih kapilara izazvanih visokim naponom. Ove promene su prolazne i bezbolne, ali imaju visok dijagnostički značaj jer su praktično patognomonične za udar groma - objašnjava dr Dunja Vesković.

Osim toga, obavezno se procenjuje prisustvo termalnih oštećenja, koja se najčešće nalaze u predelima koji su u kontaktu sa metalom, kao što su kaiševi, rajsferšlusi i nakit, ili na mestima gde je koža bila vlažna.

Posebna pažnja, prema njenim rečima, posvećuje se:

• ulaznim i izlaznim tačkama strujnog udara - koje često imaju oblik ulceracija ili nekrotičnih promena
• dubinskim termičkim lezijama - koje naizgled mogu da izgledaju benigno, ali dovode do koagulacione nekroze dubljih slojeva, povećavajući rizik od sekundarnih infekcija i potrebe za hirurškim tretmanom
• potkožnim oštećenjima - naročito u mišićnom i vezivnom tkivu, gde se mogu javiti kasne komplikacije poput rabdomiolize.

- U dermatološkom pristupu ovakvom pacijentu, neophodan je vizuelni pregled cele kože, dermoskopska analiza sumnjivih promena i praćenje zaceljivanja rana, kao i preventivna lokalna i sistemska antibiotska terapija u slučajevima opsežnijih lezija - kaže dr Dunja Vesković, dermatovenerolog za "Blic zdravlje"

Remeti struju srca

Doktor Radinka Pekić, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije pojašnjava da srce ima svoju struju a da grom može da je poremeti.

- Naše srce je električni organ - svaka kontrakcija je rezultat preciznog električnog impulsa. Kada kroz telo prođe nekoliko stotina miliona volti, kao kod udara groma, ovaj sistem može ozbiljno da se poremeti - kaže dr Pekić, kardiolog.

U tom slučaju može da dođe do:

• aritmija
• srčanog zastoja (asistolije)
• čak i oštećenja srčanog mišića.

- EKG, ultrazvuk srca i enzimi iz krvi pomažu da procenimo štetu, čak i kada se pacijent oseća uslovno rečeno, dobro. Deca, starije osobe i ljudi s ranijim srčanim problemima su u posebno osetljivoj grupi - objašnjava ona.

Dodaje da usled udara groma, i ono što se ne vidi, može da bude oštećeno.

- Zato moramo da proverimo kako su unutrašnji organi reagovali na prolazak struje. Grom može da izazove pucanje crvenih krvnih zrnaca (hemolizu), oštećenje bubrega i jetre, kao i ozbiljne poremećaje elektrolita - kaže dr Radinka Pekić za "Blic zdravlje".

Rabdomioliza - razgradnja mišića, naime, otpušta toksine koji mogu da začepe bubrege, a disbalans elektrolita utiče na srce, mišiće i mozak.

Srce može da izgleda zdravo ali da trpi ožiljke

Profesor dr Lazar Velicki, kardiohirurg objašnjava da kada grom prođe kroz telo, putanja struje često zahvata grudni koš, a upravo tu se nalazi najvažniji mišić našeg tela.

- Iako prvi testovi mogu da pokažu da je srce "u redu“, mi, kardiohirurzi, znamo da to nije uvek slučaj - ističe prof. Lazar Velicki za "Blic zdravlje".

On navodi da:

• Električni udar može da izazove mikroskopska oštećenja srčanog mišića, koja nisu odmah vidljiva, ali vremenom mogu da dovedu do ožiljaka, slabosti srčanog zida ili čak aneurizme.
• Ako je došlo do srčanog zastoja, posledice na tkivo srca zavise od toga koliko je brzo uspostavljena cirkulacija - svaka sekunda je dragocena.
• Krvni sudovi takođe mogu da trpe, naročito ako je struja prošla blizu velikih arterija - u tim slučajevima prate se i znaci potencijalne tromboze ili rupture.

- Koristimo srčanu magnetnu rezonancu, ehokardiografiju i kateterizaciju kada postoji sumnja na strukturna oštećenja. Udar groma nije samo šok, on je trauma koju telo pamti duboko, često i tamo gde se ne vidi golim okom. Zato je naš zadatak da zavirimo ispod površine i preveniramo tihe posledice - napominje profesor Lazar Velicki.

Psihološke posledice udara groma

Psihoterapeut Mirjana Popović kaže da se nakon udara groma telo oporavlja, ali da duša pamti i da osobe koje prežive udar groma često razviju simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), strah od nevremena, napade panike, anksioznost.

- I, to nije znak slabosti. To je prirodan odgovor na ekstremnu situaciju. Sindrom preživelog udara groma (post-lightning syndrome) može da traje mesecima. Uključuje probleme sa snom, koncentracijom, emocionalnu osetljivost. Zbog svega toga, psihološka podrška je ključna za potpuni oporavak - rekla je Mirjana Popović za "Blic zdravlje".

Ishrana važna u oporavku

U procesu oporavka od udara groma važnu ulogu ima i ishrana, kaže docent dr Branislava Teofilović, magistar farmacije i specijalista nutricionizma.

Prema njenim rečima, s obzirom na to da se organizam, koji je pretrpeo prolazak električne struje, često suočava sa upalama, disbalansom elektrolita, oštećenjem mišića, srca, bubrega i nervnog sistema, važno je da se i ishrana prilagodi novim potrebama tela.

- Preporučuje se laka, ali nutritivno bogata ishrana, sa dovoljnim unosom proteina, poput ribe, jaja, mahunarki, koji pomažu regeneraciju mišićnog i oštećenog tkiva. Unos tečnosti mora biti povećan, naročito ako postoji rizik od razgradnje mišića i opterećenja bubrega.

- Kod oštećenja srca i nervnog sistema, važno je obratiti pažnju na unos kalijuma i magnezijuma kroz hranu, kao što su banane, spanać, orašasti plodovi i integralne žitarice. Za oporavak mozga i živaca korisne su omega-3 masne kiseline i vitamini B grupe, prisutni u masnoj ribi, lanenom semenu i zelenom lisnatom povrću - navodi doc. dr Branislava Teofilović za "Blic zdravlje".

Ako postoje psihološke posledice poput anksioznosti ili nesanice, ona preporučuje namirnice koje podržavaju lučenje serotonina i stabilizuju raspoloženje, kao što su ćuretina, semenke bundeve, zeleni čajevi i kompleksni ugljeni hidrati.

- Ishrana ne zamenjuje terapiju, ali je snažan saveznik u oporavku. Svaki gutljaj i svaki obrok mogu biti korak bliže vraćanju snage, stabilnosti i zdravlja - poručuje doc. dr Branislava Teofilović.