Bor - prirodna pomoć kod bolova u zglobovima i čuvar kostiju: Šta kažu naučna istraživanja

Bor je element koji se prirodno pojavljuje u hrani, a dostupan je i kao dijetetski suplement. Smatra se da ima prednosti kao što su poboljšanje atletskih performansi, jačanje zdravlja kostiju, prevencija raka, lečenje gljivičnih infekcija i ublažavanje simptoma osteoartritisa.

Iako bor može imati zdravstvene koristi, smatra se neesencijalnim nutrijentom. Istraživači nisu pronašli nikakve znake ili simptome nedostatka bora u organizmu.

Kako bor deluje u telu

Kada se unese bor, on se pretvara u bornu kiselinu i apsorbuje u digestivnom sistemu. Telo apsorbuje oko 85 do 90 odsto bora koji se unese hranom.

Kosti, nokti i kosa imaju viši nivo bora od ostalih tkiva u telu, dok masno tkivo ima niže nivoe. Bor se izlučuje uglavnom putem urina, ali se male količine izlučuju i preko stolice, znoja i daha.

Upotreba bora

Sveukupno, postoji ograničeno istraživanje o tome kako bor može da se koristi, ali studije su ispitale njegov potencijalni doprinos kod:

• Osteoartritisa
• Gljivičnih infekcija
• Rizika od raka
• Zdravlja kostiju
• Atletskih performansi

Upotreba suplemenata treba da bude individualizovana i proverena od zdravstvenog radnika, kao što je registrovani dijetetičar, farmaceut ili lekar. Nijedan suplement nije namenjen lečenju, izlečenju ili prevenciji bolesti.

Osteoartritis

Osteoartritis (OA) se javlja kada se hrskavica koja štiti kosti vremenom istroši, izazivajući nelagodnost i bol. Nekoliko malih i opservacionih istraživačkih studija sugeriše da suplementacija borom može da poboljša simptome povezane sa OA.

U jednoj dvostruko slepoj, placebo kontrolisanoj studiji (onoj u kojoj ni učesnici ni istraživači ne znaju ko je dobio aktivni sastojak, a ko placebo), osobe sa OA su procenjivale suplementaciju kalcijum-fruktoboratom (oblik bora) tokom dve nedelje. Prema preliminarnim rezultatima, kratkotrajna suplementacija kalcijum-fruktoboratom smanjila je markere upale (npr. C-reaktivni protein).

Druga klinička studija, koja je uključila 60 odraslih osoba sa OA, posmatrala je ishode suplementacije borom. Osobe koje su primale 6 miligrama dnevno tokom dve nedelje prijavile su smanjenje bola u kolenu. Međutim, treba napomenuti da su studiju sproveli istraživači koje je finansirala kompanija koja proizvodi taj suplement.

Gljivične infekcije

Jedna od popularnijih primena bora je kod vaginalnih gljivičnih infekcija (kandidijaze). U tim slučajevima, koriste se kapsule borne kiseline koje se umeću u vaginu. Borna kiselina je oblik bora. Ponekad se navodi da pomaže kod ponovljenih vaginalnih gljivičnih infekcija kada se koristi u obliku vaginaleta. Borna kiselina se nikada ne unosi oralno (putem usta), jer je namenjena isključivo za spoljnu upotrebu ili kao vaginalna supozitorija.

Iako su neka istraživanja pokazala pozitivne ishode suplementacije borom u lečenju gljivičnih infekcija, veći deo tih istraživanja je zastareo, a kvalitet studija je doveden u pitanje. Stoga ova korist ne može sa sigurnošću da se potvrdi.

Rizik od raka

Postoje određeni dokazi da unos bora putem ishrane može da smanji rizik od određenih vrsta raka, kao što su rak prostate, rak pluća i rak grlića materice kod žena. Međutim, ova povezanost nije ispitana u kliničkim studijama. Potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdilo da li bor zaista ima ikakav uticaj na rak.

Pored toga, bor se uglavnom nalazi u biljnoj hrani, a konzumiranje više voća i povrća se generalno preporučuje za smanjenje rizika od raka.

Zdravlje kostiju

Pokazalo se da bor povećava apsorpciju kalcijuma i magnezijuma, dva minerala koja su važna za rast i održavanje kostiju. Međutim, nijedna studija na ljudima nije dokazala da bor može da utiče na gustinu kostiju. Potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdilo da bor ima direktan pozitivan uticaj na zdravlje kostiju.

Atletski učinak

Neki ljudi takođe koriste suplemente bora kako bi poboljšali sportske performanse, međutim, nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili koristi u ovoj oblasti. Jedan sistematski pregled iz 2019. godine o suplementaciji mineralima i elementima u tragovima kod sportista sugerisao je da sedam nedelja suplementacije borom nije imalo nikakav efekat na atletski učinak.

Nedostatak bora

Deficit bora je redak. Većina ljudi unosi dovoljno bora putem ishrane. Znaci i simptomi nedostatka bora još uvek nisu utvrđeni, što otežava prepoznavanje osoba koje bi mogle da budu pod rizikom. Status bora u organizmu (meren u urinu ili krvi) se ne proverava rutinski.

Sporedni efekti prekomernog unosa bora

Konzumiranje bora u prekomernim količinama može da izazove simptome kao što su:

• Mučnina i povraćanje
• Loše varenje
• Glavobolja
• Dijareja

Kod visokih doza od 15 do 20 grama kod odraslih, prijavljeni su crvenilo kože, konvulzije, drhtavica, vaskularni kolaps, pa čak i fatalna trovanja.

Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) upozoravaju da suplementi bora ili visok unos bora putem ishrane mogu da budu štetni za osobe sa hormonski osetljivim stanjima, uključujući rak dojke, endometriozu i fibroide materice. Postoji zabrinutost da bor kod određenih pojedinaca može da poveća proizvodnju hormona poput estrogena i testosterona.

Takođe postoje izveštaji da suplementacija borom može da smanji nivo fosfora u krvi.

Napomena: Pre početka upotrebe bora neophodna je konsultacija sa lekarom. Samolečenje, kao i izbegavanje ili odlaganje standardne medicinske nege, može da ima ozbiljne posledice po zdravlje.

Mere opreza

Svi suplementi treba da se čuvaju van domašaja dece i kućnih ljubimaca. U slučaju predoziranja borom, potrebno je da se potraži hitna medicinska pomoć.

Bor može da bude bezbedan kada se koristi prema preporukama. Međutim, velike količine mogu da budu opasne. Deca ne bi trebalo da koriste bor ili vaginalete borne kiseline, lokalni prah borne kiseline, niti rastvor boraksa koji se koristi za čišćenje dečijih varalica (laža).

Bor je odobren za uzimanje tokom trudnoće kada se koristi u odgovarajućim količinama. Ipak, ne treba da se stavlja borna kiselina u vaginu u prva četiri meseca trudnoće, jer potencijalno može da izazove urođene defekte. Bor nije proučavan kod žena koje doje, stoga se ne preporučuje za upotrebu tokom dojenja.

Ako postoji istorija raka osetljivog na estrogen ili je osoba na hormonskoj terapiji, savetuje se izbegavanje uzimanja velikih količina bora.

Pored toga, bor se prvenstveno eliminiše preko bubrega, pa bi trebalo da ga izbegavaju osobe sa bolešću bubrega ili problemima sa funkcijom bubrega.

Doziranje: Koliko bora treba da uzimati

Ne postoji preporučeni dnevni unos (RDA) za bor, ali je podnošljiva gornja granica unosa (TUL) postavljena na 20 miligrama dnevno. Većina ljudi konzumira oko 1 miligram bora dnevno samo putem ishrane. Vegetarijanci obično imaju veći unos. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da "prihvatljiv bezbedan opseg" unosa bora iznosi od 1 do 13 miligrama dnevno.

Gornja granica unosa za decu varira u zavisnosti od uzrasta, i to:

• 1 do 3 godine: 3 miligrama dnevno
• 4 do 8 godina: 6 miligrama dnevno
• 9 do 13 godina: 11 miligrama dnevno
• 14 do 18 godina: 17 miligrama dnevno

Iako je nekoliko objavljenih kliničkih ispitivanja koristilo dozu bora u rasponu od 1 do 6 miligrama dnevno, generalno se smatra da je bezbedan unos između 1 i 20 miligrama dnevno.

Interakcije

Nisu poznate interakcije lekova sa borom. Međutim, suplementi bora mogu da povećaju količinu magnezijuma koja ostaje u telu, povećavajući nivo magnezijuma u krvi.

Od suštinske je važnosti da se pažljivo pročita lista sastojaka i tabela sa nutritivnim vrednostima suplementa kako bi se imao uvid u to koji sastojci su uključeni i u kojoj količini. Ta etiketa suplementa može da se pogleda sa lekarom radi razgovora o potencijalnim interakcijama sa hranom, drugim suplementima i lekovima.

Izvori bora i na šta obratiti pažnju

Suplementi bora se prodaju u mnogim prodavnicama zdrave hrane i prodavnicama specijalizovanim za dijetetske suplemente.

Prilikom kupovine suplemenata kao što je bor, preporuka Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH) je da se pre nabavke detaljno prouči etiketa sa sastavom proizvoda. Ova etiketa sadrži važne informacije, uključujući broj aktivnih sastojaka po porciji i druge dodate sastojke (poput punila, veziva i aroma).

Izvori bora u hrani

Bor se nalazi u mnogim namirnicama biljnog porekla, uključujući:

• Avokado
• Crvene jabuke
• Kikiriki
• Suvo grožđe
• Suve šljive
• Pekan orasi
• Krompir
• Breskve

Suplementi bora

Suplementi bora dolaze u mnogo različitih oblika, kao što su:

• Bor-citrat
• Bor-glicinat
• Bor-aspartat
• Kalcijum-fruktoborat

Nema dokaza koji bi podržali upotrebu jednog oblika u odnosu na drugi.

Kao i kod svih suplemenata, neophodno je tražiti one koji su nezavisno testirani, jer u mineralima mogu da se nađu toksični teški metali (npr. olovo i arsen).

(Verywell Health)