Navika o kojoj se ćuti: Da li je mokrenje tokom tuširanja bezbedno

Mokrenje u tuš kabini česta je navika o kojoj se retko javno govori, iako otvara važna pitanja o higijeni i zdravlju. Mokrenje pod tušem je uglavnom bezbedno, iako ima neke rizike. Može da uštedi vodu i energiju, ali može i da širi bakterije i oslabi karlično dno u određenom položaju.

Urin sadrži neke bakterije, posebno ako postoji infekcija poput infekcije urinarnog trakta, a d slabljenja mišića karličnog dna može da dođe ukoliko se mokri stojeći.

Šteti li mokrenje u tuš kabini stopalima

Ako se mokri tokom tuširanja, najvše su na udaru urina stopala, ali kako on stvarno utiče na njih, naučno je nedorečeno.

- To verovatno nije velika stvar. Postoje ljudi koji zagovaraju korišćenje urina kao antiseptika. Kada imate otvorenu ranu, možete mokriti na nju kako biste izbegli infekciju. Nauka iza ove teorije nije naročito jaka - rekao je dr Jamin Brahmbat, urolog i robotski hirurg u bolnici Orlando Health South Lake.

Da li je urin zaista sterilan

Urin nije potpuno sterilan, uprkos zabludama. Mnoštvo bakterija koje mogu da izazovu infekcije živi u ženskoj bešici.

Bubrezi filtriraju ureu - otpad, i vodu iz krvi, a urin je preostali otpad nakon što se hranljive materije poput glukoze (šećera) i proteina vrate u krv.

Uglavnom se sastoji od vode. Ostale supstance u urinu su amonijak, jedinjenja žuči, kreatinin, urea i urohrom, koji mu daje žutu boju.

Bešika može da skladišti do oko 470 ml urina tokom 2 do 5 sati. Kada se javi nagon za mokrenjem, mišićni zid bešike se zateže, i on izbacuje sadržaj bešike kroz uretru i van tela.

Rizici mokrenja tokom tuširanja

Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo izbegavati mokrenje tokom tuširanja, naročito u javnim tuševima, gde ta praksa može da postane nehigijenska.

Čak i u sopstvenoj tuš kabini, mokrenje u polučučnju ili stojeći može da oslabi mišiće dna karlice.

Povećava rizik od infekcija

Mokrenja u sopstvenom kupatilu tokom tuširanja imaznatno manji rizik od infekcija u poređenju sa korišćenjem javnih tuševa.

- Uopšteno govoreći, urin je sterilan jer nema živih organizama. To nije uvek slučaj jer neko može imati urinarnu infekciju. Takođe, urin može pokupiti neke klice sa kraja uretre dok izlazi napolje - rekao je dr Brahmbat za Health.

Urinarna infekcija se javlja kada bakterije uđu u uretru i kolonizuju urinarni trakt, uključujući bešiku.

Neki od najčešćih simptoma urinarne infekcije su:

• zamućen urin neprijatnog mirisa
• peckanje ili bol pri mokrenju.

Ako se ne leči, urinarna infekcija može da se proširi na bubrege.

Methicillin-resistant Staphylococcus aureus (MRSA) je još jedna bakterijska infekcija koja može da se širi putem urina i zadrži na podovima tuš kabina.

Slabi mišiće dna karlice

Što duže urin ostaje u bešici, to mišići dna karlice postaju slabiji. Dno karlice čine bešika, creva, rektum i uretra. Kod žena, dno karlice uključuje i grlić materice, matericu i vaginu.

Lebdenje iznad toaletne šolje - u polučučnju, ili stajanje tokom mokrenja pod tušem sprečava mišićni zid bešike da se opusti. Zbog toga može da se desi da se potpuno ne sprazni bešika, što može da oslabi dno karlice.

Slabo dno karlice povećava rizik od urinarne inkontinencije, ili nekontrolisane potrebe za mokrenjem. Slabi mišići dna karlice mogu da stvore pritisak na bešiku i uretru, što uzrokuje curenje urina.

Koliko često treba da se čisti tuš kabina

Redovno održavanje higijene tuš-kabine i kade dezinfekcionim sredstvom barem jednom sedmično neophodno je radi uklanjanja zaostalih bakterija i prevencije potencijalnih infekcija.

Održavanje čistoće tuša i kade sprečava rast i širenje buđi. Buđ buja u vlažnim, mokrim okruženjima, kao što je tuš kabina. Može da se primeti miris vlage u celom domu ako postoji značajan rast buđi, što može da izazove zdravstvene probleme.

Saveti za bezbednost u javnim tuševima

Vlažna, topla okruženja, kao što su javni tuševi, optimalni su uslovi za rast i širenje bakterija, gljivica i virusa.

Saveta za sprečavanje infekcija tokom korišćenja javnih tuševa:

• Korišćenje obuće u javnim tuševima: Nošenje sandala ili japanki služi kao barijera koja štiti stopala od direktnog kontakta sa potencijalno štetnim bakterijama na podu.
• Zaštita otvorenih rana: Prekrivanje povreda vodootpornim zavojima sprečava prodor mikroorganizama i razvoj infekcija kroz oštećenu kožu.
• Koristiti isključivo lični higijenski pribor: Izbegavati deljenja brijača, peškira i čvrstih sapuna, time se značajno smanjuje verovatnoća međusobnog prenosa bakterija.
• Temeljno sušenje: Temeljno brisanje čistim peškirom nakon tuširanja, eliminiše vlagu koja je neophodna za brzi razvoj klica.