Vlakna iz marakuje doprinose pravilnom radu creva, redovnom pražnjenju i produžavaju osećaj sitosti
Marakuja može pomoći u regulaciji apetita, ali sama po sebi nije “voće za mršavljenje” niti leči zatvor
Na policama supermarketa marakuja obično gubi bitku u poređenju sa bananama, jabukama ili avokadom, ali kada je reč o sadržaju vlakana, ovo tropsko voće beleži izvanredne rezultate. Upravo ta vlakna čine marakuju moćnim saveznikom za pravilan rad creva, redovno pražnjenje i dugotrajan osećaj sitosti.
Marakuja bogatija vlaknom od avokada
Marakuja, poznata i kao pasijonsko voće ili Hristov venac (Passiflora), često se upoređuje sa avokadom. Najčešće se konzumira njena želatinasta unutrašnjost puna semenki, koja telu ne obezbeđuje samo vitamine i polifenolna jedinjenja, već i popriličnu dozu dijetalnih vlakana.
Poređenje sa avokadom nije nimalo slučajno. Avokado važi za voće koje izuzetno zasićuje upravo zbog visokog udela vlakana. Međutim, kada se preračuna na 100 grama, marakuja je apsolutni pobednik.
Dok avokado sadrži oko 6,7 do 6,8 grama vlakana na 100 grama, marakuja, zajedno sa semenkama, nudi 10,4 grama.
Ovo, naravno, ne znači da je marakuja automatski bolja u svakoj dijeti.
Avokado obezbeđuje dragocene mononezasićene masti. Ali, ako se gleda isključivo sadržaj vlakana, marakuja se nalazi u samom vrhu.
Za zdravlje creva to je od ključne važnosti, jer većina ljudi i dalje unosi premalo vlakana – nutrijenta koji presudno utiče na ritam probave, zapreminu stolice i osećaj sitosti nakon obroka.
Kako vlakna deluju u crevima i zašto nas drže sitim
Vlakna u hrani nisu homogena. Njihova nerastvorljiva frakcija povećava zapreminu sadržaja u crevima i podržava peristaltiku, odnosno pokrete koji potiskuju hranu dalje kroz trakt.
Zato ishrana bogata vlaknima prirodno podstiče redovno pražnjenje.
S druge strane, rastvorljiva vlakna deluju malo drugačije. Ona vezuju vodu i stvaraju lepljiviju i viskozniju masu u probavnom sistemu, što usporava pražnjenje želuca i značajno produžava osećaj sitosti. Kod mnogih ljudi, upravo ovo rešava problem sa nezdravim grickanjem između obroka.
U praksi, marakuja nije čarobni lek za creva, ali je sjajan svakodnevni izvor vlakana, što je posebno važno ukoliko na vašem meniju manjka povrća, celih žitarica i semenki.
Da li marakuja pomaže kod zatvora
Pojedina istraživanja sugerišu da marakuja može podržati redovno pražnjenje creva, ali to nije isto što i medicinsko lečenje opstipacije.
Ukoliko se zatvor javlja povremeno i posledica je ishrane siromašne vlaknima, pojačan unos ovog voća može biti od pomoći. Međutim, uz vlakna se mora unositi dovoljno tečnosti.
Bez adekvatne hidratacije, naglo povećanje vlakana može samo pogoršati problem i izazvati nadutost i neprijatan osećaj težine u stomaku.
Ukoliko su problemi sa zatvorom hronični, propraćeni bolom, krvlju u stolici, gubitkom težine ili naglom promenom ritma pražnjenja, neophodna je konsultacija sa lekarom, a ne puka promena voća na jelovniku.
Saveznik u dijeti: Kontrola apetita uz marakuju
Najveća i najpraktičnija korist za mnoge ljude jeste sitost koju marakuja izaziva.
Namirnice bogate vlaknima zahtevaju duže varenje i bolje popunjavaju probavni trakt.
Zbog toga je pravilno doziranje vlakana dragoceno svima koji žele da regulišu telesnu težinu.
Treba istaći da marakuja nije "voće za mršavljenje" i da sama po sebi ne topi masne naslage.
Ipak, olakšava sastavljanje zasitnih obroka - savršena je kao dodatak prirodnom jogurtu, kefiru ili jutarnjoj ovsenoj kaši, zamenjujući tako industrijske dodatke i namirnice siromašne vlaknima.
Šta je sa holesterolom i antioksidansima
Rastvorljiva vlakna mogu doprineti snižavanju lošeg (LDL) holesterola tako što vezuju žučne kiseline u crevima – mehanizam poznat i kod mnogih drugih biljnih namirnica.
Kada je u pitanju marakuja, najveći deo ovakvih studija bazirao se na suplementaciji vlaknima ekstrahovanim iz kore voća, a ne na svakodnevnom konzumiranju svežeg ploda.
Ista stvar važi i za antioksidanse. Istraživanja potvrđuju da Passiflora edulis sadrži polifenole, uključujući piceatanol, koji se odlikuju visokim antioksidativnim i antiupalnim potencijalom. Ovi rezultati mahom dolaze iz laboratorijskih ispitivanja na ekstraktima ili delovima voća koje tradicionalno ne jedemo. Iako su to sjajni naučni putokazi, oni još uvek nisu konačan dokaz da jedna voćka marakuje u našem organizmu deluje jednako snažno i isceljujuće.
(Medonet)
