Doručak treba da bude zdrav i izbalansiran kako bi pomogao u upravljanju holesterolom
Visok holesterol je opasan jer može izazvati srčane bolesti, a gotovo nikad ne izaziva simptome, pa je važno redovno proveravati njegov nivo
Pravilna ishrana i doručak imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja celokupnog organizma. Za sve koji se bore sa povišenim holesterolom, ovaj obrok predstavlja izuzetno važan deo svakodnevne rutine. Pored samog izbora namirnica, istraživanja pokazuju i vreme doručka ima izuzetan uticaj na nivo holesterola.
Momenat u kom se obrok konzumira može značajno da utiče na metabolizam, dok preskakanje stvara zdravstvene tegobe. Zbog toga se velika pažnja posvećuje pravim navikama i satnici na samom početku dana.
Doručak se jede u roku od dva sata nakon buđenja
Doručak ne samo da obezbeđuje energiju i suzbija glad, već može i da pomogne u upravljanju holesterolom. Za one sa visokim LDL - "lošim" holesterolom, istraživanja su pokazala da jedenje u okviru prva dva sata od buđenja može da bude korisno, a razloga je više:
- Svakodnevno jedenje doručka povezano je sa nižim LDL-om: više studija je povezalo ovu naviku sa nižim LDL holesterolom i višim nivoima lipoproteina visoke gustine (HDL), ili "dobrog" holesterola.
- Preskakanje doručka može da poveća rizik od visokog holesterola: studije su otkrile i da preskakanje doručka povećava rizik od visokog holesterola kod adolescenata i mlađih odraslih osoba.
- Jedenje zdravog doručka može da poveća HDL: studije su otkrile i da kada su starije odrasle osobe konzumirale visokokvalitetan doručak, da su povećale svoj nivoe HDL-a i smanjile nivo triglicerida.
Zašto ne bi trebalo preskakati doručak
Postoji razlog zašto se doručak smatra najvažnijim obrokom u danu. Pored toga što obezbeđuje energiju i hranljive materije, doručak utiče na svakodnevne obrasce ishrane, fizičku aktivnost, metabolizam i nivoe holesterola.
Preskakanje doručka može da doprinese:
- Visokom krvnom pritisku: analizirajući više studija na odraslima sa i bez dijabetesa, istraživači su pronašli vezu između jedenja doručka tri ili manje dana u nedelji i visokog krvnog pritiska.
- Povećanju telesne težine: pored onoga što se jede, vreme doručka može da utiče na obim struka i nivo telesne masti. Istraživači su zaključili da preskakanje doručka direktno vodi do povećanja telesne težine i gojaznosti.
- Bolestima srca i arterija: studije su povezale preskakanje doručka sa aterosklerozom - i bolešću koronarnih arterija - nakupljanjem plaka u srčanim arterijama koje ograničava protok krvi. Ova stanja povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.
- Dijabetesu tipa 2: istraživači su otkrili i da je kod odraslih koji su preskakali doručak postojala veća verovatnoća da razviju dijabetes tipa 2.
- Izazovima sa mentalnim zdravljem: analizirajući podatke od preko 300.000 dece i odraslih uzrasta od 6 do 65 ili više godina, istraživači su otkrili da je propuštanje ovog obroka povećalo šanse za depresiju i stres među svim uzrastima, kao i za anksioznost kod adolescenata.
- Problemima sa kognitivnim performansama: dokazano je i da preskakanje ovog obroka utiče na sposobnost obavljanja kognitivnih zadataka, kao što su pažnja i radna memorija.
Korišćenje doručka kao pomoći u upravljanju holesterolom
Pored toga što treba voditi računa da doručak bude redovan, važno je i da obrok kojim se započinje dan bude zdrav i dobro izbalansiran:
- Konzumacija voća i povrća: voće i povrće obiluju esencijalnim vitaminima, mineralima, vlaknima i korisnim biljnim jedinjenjima.
- Povećanje unosa vlakana: hrana za doručak sa visokim sadržajem vlakana, kao što su žitarice od celog zrna, ovsena kaša i sveže voće, pomaže u poboljšanju varenja i smanjuje količinu holesterola koju creva apsorbuju.
- Izbegavanje mesnih prerađevina: zbog visokog nivoa zasićenih masti i natrijuma jutarnja konzumacija slanine, kobasica i drugog prerađenog mesa može da poveća nivo LDL holesterola.
- Oprez sa hranom bogatom solju: slana hrana i namirnice sa visokim sadržajem natrijuma ne utiču direktno na nivoe holesterola, ali povećavaju rizik od bolesti srca, srčanog udara i srodnih zdravstvenih problema.
- Povećanje unosa omega-3 masnih kiselina: dimljeni losos, kalifornijska pastrmka, druga riba i pojedini jogurti bogati su zdravim omega-3 masnim kiselinama, čija konzumacija pomaže u smanjenju nivoa LDL-a i triglicerida.
Zašto je visok holesterol rizičan
Holesterol je voštana supstanca koja može da se nakupi u arterijama - krvnim sudovima koji nose krv bogatu kiseonikom od srca do tela. Posedovanje visokog holesterola može da dovede do:
- krvnih ugrušaka i blokada: nakupljanje holesterola može da suzi krvne sudove, uzrokujući krvne ugruške i blokade.
- bola u grudima i srčanog udara: visok holesterol može da dovede do angine pektoris - bolova u grudima, i srčanog udara - infarkta miokarda.
- Bolesti srca i moždanog udara: posedovanje visokog holesterola povećava rizik od bolesti srca i moždanog udara.
Visok holesterol je izazovan jer skoro pa nikad ne izaziva simptome. Obično je potreban test krvi da bi se stanje dijagnostikovalo.
Zbog visokog holesterol se uvek treba konsultovati sa lekarom.
