CNN sumnja da li Tramp može da izađe iz rata, čak i ako to istinski želi, zbog nedostatka strategije i nepredvidivosti
Cena dalje eskalacije je visoka za obe strane, ali brojni razlozi ukazuju na skepticizam da je dogovor blizu
Nakon dana kolebljive retorike, Tramp je u ponedeljak signalizirao prvu moguću deeskalaciju sukoba, kada je naveo 15 tačaka dogovora u, kako je rekao, produktivnim razgovorima sa Iranom. Teheran je izjavio da dijaloga nije bilo. Američki CNN fokus stavlja na pitanje da li predsednik može da izađe iz "svog" rata protiv Irana, čak i ako to želi.
"Ključno pitanje nakon što je predsednik Donald Tramp suspendovao pretnje napadima na iranske elektrane nije da li je imao još jedan TACO ("Tramp uvek uplaši") trenutak, već da li uopšte može da izađe iz rata", piše ovaj medij.
Najoptimističnije tumačenje najnovijih dešavanja je da su i SAD i Iran došli do tačke gde bi cena dalje eskalacije bila toliko užasna da obema stranama treba izlaz. Takva saznanja mogu biti početak kraja ratova.
Tramp je doveo neprijatelje do ivice preteći da će bombardovati iranske elektrane ako ne otvore Ormuski moreuz, ključnu tačku za izvoz nafte. Teheran je obećao da će uzvratiti spaljivanjem vitalne infrastrukture u zalivskim državama saveznicama SAD. Takav požar mogao je da izazove globalnu recesiju i pogorša ionako teške humanitarne uslove za iranske civile kojima je Tramp obećao pomoć.
Ipak, postoji mnogo razloga za skepticizam da je proboj na pomolu.
Šta se iza brda valja?
"Dani nepredvidive, kontradiktorne retorike od strane Trampa i nesposobnost administracije da navede dosledan razlog za rat ili iznese strategiju izlaska znače da nijedna izjava SAD nema kredibilitet", piše u analizi CNN-a.
Predsednikova navika da bombarduje tokom sopstvenih rokova u Iranu znači da se niko ne bi iznenadio ako prekrši sopstveni petodnevni moratorijum na napade na iranske elektrane.
Kako dodaju, neki cinici takođe primećuju da će predsednikova pauza trajati tokom cele trgovačke nedelje na globalnim tržištima. Sa padom fjučersa na akcije i rastom cena nafte tokom vikenda, da li je samo pokušavao da obezbedi stabilnost tržišta?
Tramp možda želi da kupi vreme iz još jednog razloga: Američke snage koje bi mu dale opciju da napadne ostrvo Harg — epicentar iranske naftne industrije i vitalni ekonomski centar — ili da zauzme ostrva i obale u moreuzu, još nisu u potpunosti raspoređene. Jedna američka ekspediciona jedinica marinaca koja je krenula iz Japana uskoro može da stigne u region. Ali druga je tek prošle nedelje krenula sa zapadne obale.
Vredi se setiti i da Tramp voli preuveličavanja. Iskustvo pokazuje da su njegova preterivanja o diplomatskom napretku i tvrdnje da Iran "očajnički" želi dogovor možda preuveličane — čak i ako je ponekad namerna obmana alat državnika za stvaranje prostora za proboj.
"Predsednikove divlje promene raspoloženja, kada je jedan dan govorio o smirivanju rata, a sledeći ga eskalirao, nisu bile u skladu sa tradicijom stabilnog vođstva u ratu. Ali to je tipično za Trampa. Do ponedeljka, sve je izgledalo kao varka da bi mogao da tvrdi da su njegove čvrste taktike donele diplomatski napredak", još se navodi u pomenutoj analizi.
Ova nepredvidivost i sklonost da pokušava da ublaži krize koje je sam stvorio poznata je iz Trampovog ličnog života, poslovne i političke karijere, kao i iz brojnih sukoba sa pravosudnim sistemom. Svaki dan često protiče kao potraga da se dočeka veče na nogama. Ovom tehnikom, Tramp odlaže suočavanja i odgađa najgore posledice svojih postupaka u beskrajnom improvizovanom plesu, bez zadrške piše američki medij.
Trampova retorika uskoro na testu?
Ipak, postoji ozbiljna mogućnost da Trampova nepredvidiva metoda može biti testirana do krajnjih granica u Persijskom zalivu.
Iran može da bude nadjačan američkim i izraelskim napadima i da pretrpi ogromne gubitke u mornarici, avijaciji i kopnenim snagama tokom rata koji je eliminisao visoke članove islamskog klerikalnog režima.
Ali kako sukob ulazi u četvrtu nedelju, Iran je pokazao i sopstvenu moć tako što je efektivno zatvorio Ormuski moreuz i držao globalnu ekonomiju - i republikanske političke nade u novembru, kada su izbori za Kongres - kao taoce.
Logika nalaže da režim koji je već bio ultra-radikalan pre rata verovatno neće biti otvoreniji za Trampove zahteve nakon ubistva vrhovnog vođe i preživljavanja napada američkih i izraelskih raketa i aviona.
Trampovi uslovi za okončanje rata, koji verovatno uključuju da Iran odustane od nuklearnog programa i balističkih raketa dugog dometa, mogu biti nepremostiva prepreka. Jer poslednje tri nedelje pokazuju zašto bi režim odmetnika mogao da odluči da razvije takve "polise osiguranja" protiv budućih napada stranih sila.
Čak i ako se otvore pregovori, a Pakistan je ponudio da ih organizuje, nije jasno ko bi pregovarao u ime Irana. Režim sa decentralizovanom vlašću i izgubljenim ključnim figurama može da ima problem sa donošenjem kolektivnih odluka. A ako, kako neki stručnjaci veruju, Islamska revolucionarna garda sada ima punu kontrolu, može biti još tvrđa nego ranije.
Takođe, u prošlosti je Vašington razgovarao sa relativno umerenim iranskim zvaničnicima, da bi kasnije naišao na radikalnije koji su bili protiv kompromisa.
"Niko ne zna šta sledi u Iranu"
Ne bi bilo iznenađenje ni da iranski lideri Trampove preokrete, kontradikcije i emotivne objave na društvenim mrežama tumače kao znak da njihova strategija nametanja ekonomskih posledica Trampu funkcioniše, piše CNN.
Niko ne može da zna šta sledi u Iranu. Moguće je da su atentati na visoke lidere i napadi SAD i Izraela izazvali fatalne pukotine u režimu koje još nisu vidljive. Ali za sada nema jasnih javnih znakova raspada.
Vazdušni rat je ozbiljno smanjio iransku regionalnu pretnju. Ali ako gruba sila već nije naterala Iran na kolena, Tramp još nije objasnio zašto bi Iran odustao od svog glavnog aduta - kontrole nad moreuzom - bez značajnih ustupaka SAD.
Ali lako je videti zašto predsednika može da privuče mogućnost pregovora. Potreban mu je izlaz jer su mnoge njegove potencijalne opcije neprivlačne.
Mogao bi da eskalira rat u sadašnjem obliku - fokusirajući američku vatru na iranske ciljeve oko moreuza, ali nema garancija da bi to toliko oslabilo Teheran da bi brodovi mogli bezbedno da prolaze.
Mogao bi da odluči da pošalje kopnene trupe. Ali to bi prešlo politički Rubikon i podsetilo na beskrajne ratove protiv kojih se Tramp borio.
"TACO" opcija i proglašenje pobede, bilo da je stvarna ili ne - deluje privlačno. Ali povlačenje bi ostavilo zalivske saveznike SAD koji su se protivili njegovom ratu izložene besnom, osnaženom Iranu. Okončanje rata bez obezbeđivanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma moglo bi jednog dana da omogući Iranu da dođe do nuklearnog oružja i potkopalo bi Trampovo najdoslednije opravdanje za rat.
Predsednici se često suočavaju sa krizama koje nemaju dobre opcije, ali retko ko se nađe u situaciji tako nerešivoj kao što je ona u Iranu koju je Tramp sam sebi stvorio, zaključuje CNN analiza.
(Uživo) Iran je upravo rekao "ne" Americi! Balističke rakete lansirane ka Abu Dabiju, pakao u Ormuskom moreuzu - sve o tome čitajte u našem blogu.
Evropa drhti od iranskog "svemirskog monstruma", samo jedna zemlja ne!
Na pomolu najkraviji rat ikada: NATO zemlja u blizini Balkana može u biblijski sukob.
(Mapa) Srbija u dometu "svemirskog monstruma": Iransko oružje može da sravni London i Pariz.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(CNN)
