Stanovnici već decenijama napuštaju grad, posebno nakon uragana, dok svaka nova poplava dovodi do novih migracija
Studija predlaže plansko preseljenje stanovništva kako bi se izbegao haos, navodeći primer švedskog grada Kiruna
Nju Orleans je praktično osuđen na budućnost u kojoj bi već tokom ovog veka mogao da bude okružen morem, navodi se u novoj stručnoj analizi, zbog čega bi proces preseljenja stanovništva morao da počne odmah kako bi se izbegao haos.
Zaključci studije su oštri, ali nije tajna da je Nju Orleans veoma ranjiv na porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja. Priobalna Luizijana je jedan od najnižih i najugroženijih regiona na svetu, a Nju Orleans, grad od oko 360.000 stanovnika, posebno je izložen. Nalazi se u basenu u obliku činije, uglavnom ispod nivoa mora, u sredini delte koja se brzo urušava.
Grad je gotovo u potpunosti okružen močvarama, koje inače služe kao prirodna zaštita od uragana i olujnih udara. Međutim, one brzo nestaju zbog ljudske aktivnosti - isušivanja radi gradnje, kopanja kanala za naftnu i gasnu industriju i izgradnje nasipa koji prekidaju dotok sedimenata neophodnih za njihovo održavanje. Od 1930-ih, Luizijana je izgubila oko 5.180 kvadratnih kilometara močvara.
Prema analizi objavljenoj u maju u časopisu "Priroda održivosti", obalska Luizijana suočava se sa porastom nivoa mora od oko 3 do 7 metara. Posledice bi mogle da budu teške: oko 75 odsto preostalih močvara moglo bi da nestane, a obala bi se mogla da se povuče i do 100 kilometara u unutrašnjost, navode naučnici.
Pređena je tačka bez povratka
Region je, prema rečima autora, "prešao tačku bez povratka", a Nju Orleans bi, kako procenjuju, "mogao da bude okružen Meksičkim zalivom pre kraja ovog veka". Zato smatraju da grad mora da počne da razvija planove kontrolisanog preseljenja, koji bi mogli poslužiti kao model i drugim ugroženim područjima.
- Ključno pitanje je koliko brzo će ti scenariji postati realnost i kako će izgledati - rekao je Bendžamin Štraus, izvršni direktor i glavni naučnik organizacije "Klajmat sentral".
Da bi mapirali budućnost Luizijane, naučnici su proučavali njenu prošlost. Jedan od autora identifikovao je drevnu obalu oko 48 kilometara severno od Nju Orleansa, nastalu pre oko 125.000 godina, u periodu kada su temperature bile slične današnjim, ali je nivo mora bio najmanje 3,5 metara viši.
- Veoma je verovatno da će nivo mora u budućnosti dostići tu visinu - rekao je Torbjern Tornkvist, profesor geologije na Univerzitetu Tulejn i jedan od autora studije, a ključno pitanje je, dodao je, šta uraditi i kada.
Ljudi se već sele iz priobalnih delova Luizijane
Ljudi već napuštaju obalsku Luizijanu i to traje decenijama, rekla je Briana Kastro, koautorka studije i profesorka urbane održivosti na Školi za životnu sredinu Univerziteta Jejl.
Od uragana Katrina, koji je 2005. pogodio Luizijanu i odneo skoro 1.400 života, Nju Orleans je izgubio oko 25 odsto stanovništva, a svaka velika oluja ili poplava izaziva novi porast odlazaka, navodi Kastro.
Oluje u ovom američkom gradu biće sve teže. Oko 99 odsto stanovnika Nju Orleansa nalazi se u zoni visokog rizika od poplava, pokazuje novo istraživanje.
- Kada sledeći uragan nalik Katrini pogodi grad, gotovo svi će pretrpeti štetu od poplava - rekao je Vanjun Šao, autor tog istraživanja i vanredni profesor geografije na Univerzitetu Alabame.
Autori studije upozoravaju da bi izostanak planskog i kontrolisanog preseljenja mogao da dovede do "haotičnog povlačenja" stanovništva, što bi najviše pogodilo najsiromašnije. Kako se broj stanovnika smanjuje, produbljuju se i postojeće nejednakosti:
- poreska baza se smanjuje
- usluge se pogoršavaju
- osiguranje postaje sve skuplje
- vrednost nekretnina opada
Prema rečima Kastro, ljudi bi mogli da ostanu i pokušaju da se prilagode na licu mesta, ali što više novca ulažu u zaštitu od poplava, to će im ga manje ostati za eventualno preseljenje u budućnosti.
Primer švedskog preseljenja grada
Postoje i primeri planskog preseljenja. Grad Kiruna na severu Švedske polako "nestaje" zbog širenja rudnika gvožđa ispod njega. Kako se rudnik širi, zgrade pucaju i neke se urušavaju.
Kiruna je sada u procesu višedecenijskog preseljenja, što je odlučeno još 2004. godine, a koji bi trebalo da bude završen do 2035. Prošle godine, više od 100 godina stara crkva preseljena je na novu lokaciju specijalno dizajniranim transporterom. Novi centar grada trebalo bi da bude završen sledeće godine, rekla je Klara Nistrem, gradska službenica za kulturno nasleđe.
Međutim, preseljenje nije lako. Kirija je porasla, što opterećuje stanovnike, a postoji i strah da bi kultura i zajednica mogli da budu izgubljeni.
Amerika žrtvuje grad od 360.000 stanovnika
Kastro je optimistična da bi novi Nju Orleans, izgrađen na bezbednijem tlu, mogao da razvije bez gubitka identiteta. Ako se izgradi dobar grad, ljudi će da dođu, kaže ona - "ne mora se izgubiti duh Nju Orleansa".
Drugi su manje optimistični. Beverli Rajt, čija porodica u Nju Orleansu živi već osam generacija, strahuje da bi preseljenje moglo da podeli grad.
- Ne nadam se da će vlasti voditi računa o zajednicama koje čine Afroamerikanci. Videla sam šta su uradili posle Katrine - dodala je ona.
Za sada, među donosiocima odluka nema velike spremnosti da se ozbiljno razmatra plan preseljenja, priznaje Tornkvist.
Bilo je pokušaja da se kupi vreme. U avgustu 2023. započet je veliki projekat preusmeravanja sedimenata kako bi se obnovile močvare i zaštitila južna Luizijana od oluja i porasta mora. Međutim, 2025. projekat je otkazao republikanski guverner države Džef Lendri, uz obrazloženje da je preskup i štetan za ribarstvo. Autori studije navode da ta odluka praktično znači odustajanje od velikih priobalnih delova Luizijane, uključujući i područje Nju Orleansa.
- Ono što se ovde dogodi sada, dogodiće se i na drugim mestima - zaključio je Tornkvist.
(CNN)
