"Očuh pedofil me je SILOVAO OD 6. GODINE i prodavao drugim muškarcima, ali IZDAJA MAME bila je mnogo veći udarac od horora koji sam prošla u detinjstvu"

- Ona je lažov i ku*va - vikala je. Ove reči su same po sebi bile razorne, ali ono što ih je učinilo gotovo nepodnošljivim bila je činjenica ko ih je izgovorio.

Godinama je Džez pokušavala da ubedi odrasle u svom okruženju – a na kraju i nadležne organe – da govori istinu o tome da ju je očuh zlostavljao i prodavao drugima. Sada, u samom trenutku kada su je konačno saslušali, odricala se rođena majka.

- Ona stalno pokušava da koketira sa muškarcima. Uništila mi je život - vrištala je njena majka.

To je trenutak koji će zauvek ostati urezan u Džezino sećanje.

- Ako žena koja vas je rodila ima tako loše mišljenje o vama onda imate osećaj da uopšte niste važni, da ne vredite ništa - kaže Džez, koja sada ima 55 godina.

Životna borba protiv surove sudbine

Džez je uložila ceo svoj život kako bi dokazala da to mišljenje nije tačno. Danas je ona samouverena, rečita poslovna žena i govornica na TED konferencijama, čije je govore slušalo više od milion ljudi širom sveta.

Kako otkriva u svojim potresnim, ali inspirativnim memoarima pod naslovom "Zbog tebe, ovo sam ja" (Because Of You, This is Me), njeno detinjstvo bilo je ogrezlo u siromaštvu, zlostavljanju i dubokom rasizmu. Kada je konačno skupila hrabrost da ode u policiju, rečeno joj je da verovatno ne govori istinu jer je mešovite rase.

Ipak, iako je ovo delom priča o institucionalnom neuspehu, knjiga ove hrabre žene je takođe svedočanstvo o hrabrosti, otpornosti i izuzetnoj razlici koju jedna jedina osoba može da učini za dete u nevolji.

- Mogu da imenujem nastavnike koji su mi spasili život. To su ljudi koji su primetili nešto u meni, dali mi nadu i odbili da odustanu. To je poruka koju želim da ljudi ponesu. Da ponekad samo jedna osoba može napraviti razliku - navela je ona.

Džez je živi dokaz za to. Malo ko bi danas, gledajući uspešnu poslovnu ženu, mogao i da zamisli užase kroz koje je prolazila kao devojčica. Njen porodični život je danas srećan baš kao i profesionalni. U braku je 24 godine sa suprugom Edom i ima troje odrasle dece, čije je odrastanje bilo svetlosnim godinama udaljeno od njenog.

Detinjstvo obeleženo stravičnim nasiljem

Rođena u Notingemu 1970. godine, od majke belkinje i nepoznatog oca – majka bi joj kasnije, kad god bi pitala za njega, grubo govorila da ju je "silovao gorila u zoološkom vrtu" – Džez su u početku podizali baba i deda sa majčine strane.

Oni su uskočili kako bi preuzeli brigu o neočekivanoj i neželjenoj trudnoći kada je njena majka imala oko 19 godina.

- Moja mama je otišla u bolnicu zbog upale slepog creva, a izašla sa bebom. Nije imala pojma da je trudna, ili ako je i znala, sigurno nikome nije rekla - objašnjava Džez.

Dve godine kasnije, porodici se pridružio i njen mlađi brat Pol, od drugog oca, koji se na kraju takođe preselio kod babe i dede. Kada bi se majka i pojavila u njenom životu, iza sebe je ostavljala samo strah.

- Moje prvo sećanje na nju je kako me besno trese. Imala sam oko četiri godine i bolovala od zaušaka, a ona je bila besna jer nisam htela da sednem uspravno. Nisam tačno znala ko je ona, ali sam još tada osećala da pored nje nisam bezbedna - priseća se Džez.

Kao dete mešovite rase u gotovo potpuno beloj zajednici, Džez je znala da je drugačija.

- Stalno su vikali za mnom na ulici. Nacionalni front je bio prilično jak, pa bi me čak i baka ponekad puštala iz ruke kada bi određeni ljudi prolazili pored nas.

Nakon iznenadne smrti dede, Džezina baka, u nemogućnosti da se sama izbori sa situacijom, donosi odluku da Džez i Pola vrati majci. Majka je tada već bila u novoj vezi sa čovekom koji će postati otac njeno naredno četvoro dece. To domaćinstvo nije odlikovalo samo zanemarivanje, već i brutalno fizičko nasilje oba roditelja.

- Očuh nam je gasio cigarete po telu i tukao nas kaiševima, ali i mama je umela da bude nasilna. Sećam se da mi je jednom gurnula i razbila lice o mačiju posudu za hranu - priseća se Džez strahota.

Dete kao ulog u kockarskim dugovima

Očuh je za Džez rezervisao poseban užas. Od njene šeste godine, ušunjavao bi se u spavaću sobu koju je delila sa bratom Polom i silovao je, dok je Pol ležao pod ćebetom, skamenjen od straha.

- Ne mogu da čujem reči 'dobra devojčica' a da mi ne pripadne muka, jer je to ono što mi je govorio - kaže ona tiho.

Očuh se nije zaustavio samo na tome. Koristio je devojčicu kao "žeton za kockanje". Vodio ju je u pabove gde se kockao i nudio je kao isplatu kada bi izgubio na pikadu.

- Odvodili bi me na parkinge, pored kontejnera, u automobile nepoznatih ljudi. Koristili su me za se*sualne radnje. Mrzela sam to, ali u to vreme, to je bilo sve što sam znala. Rekao mi je da će mi, ako išta kažem, polomiti kosti, ugušiti me i udaviti - otvoreno priča o stravičnim trenucima koje je doživela.

Da bi preživela, Džez je naučila da postane nevidljiva. Škola je postala jedino mesto gde se osećala sigurno.

"Tamo je bilo toplo, bilo je hrane i odraslih kojima je bilo stalo."

Oprostila roditeljima, pa doživela novu tragediju

Njen život se potpuno promenio kada je upoznala supruga Eda, sa kojim je u srećnom braku 24 godine i ima troje odrasle dece. Majčinstvo joj je donelo isceljenje, ali i bolna suočavanja sa prošlošću.

- Gledala bih svoju decu u uzrastu u kojem je zlostavljanje počelo i pitala se kako je moje malo telo to izdržalo - iskrena je Džez.

Kroz dugotrajnu terapiju uspela je da oprosti majci i očuhu sa kojima više nema kontakt: "Nisam to uradila zbog njih, već zbog sopstvenog mira."

Nova tragedija pogodila je porodicu 2012. godine, kada je njen mlađi brat Pol preminuo od predoziranja heroinom u 39. godini. Prošli su kroz isto haotično detinjstvo, ali Džez ističe ključnu razliku koja mu je presudila.

- Polova smrt je bila razarajuća, ali i poziv na buđenje. Delili smo isto detinjstvo, ali ja sam u školi imala odrasle koji su odbili da odustanu od mene čak i kada sam ja odustala od sebe - navela je ona.

Lekcija o ljudskoj dobroti

Gubitak brata bio je motiv da sa suprugom osnuje akademiju za liderstvo. U svojim potresnim, ali inspirišućim memoarima „Zbog tebe, ovo sam ja“ (Because Of You, This Is Me), Džez odbija ulogu žrtve. Ona je danas živi dokaz moći ljudske dobrote.

- Nikada ne znate kakav uticaj možete imati na jedno dete. Jedan razgovor, jedno dobro delo, jedan nastavnik koji odbija da digne ruke, to može da promeni apsolutno sve - poručuje na kraju Džez.